Поновљени закони

Поновљени закони (на хебрејском се назива Elleh haddebarim – «Ево речи») је пета књига Светог писма Старог завета и пета књига Петокњижја. Назива се још и Пета књига Мојсијева, пошто је традиција приписивала ауторство Мојсију. Ова књига представља понављање закона изнетих у преходним књигама Петокњижја, као и сажет приказ догађаја од изласка из Египта надаље. Неки од закона и прописа који су изнети раније у Петокњижју овде су поновљени али и делимично промењени и усавршени. Књига се завршава Мојсијевом смрћу и постављањем Исуса сина Навиновог за вођу Израелаца који ће их увести у Обећану земљу.

Karolingischer Buchmaler um 840 002

Види још

Спољашње везе

  • Kennett, R. H. (1906). „The Date of Deuteronomy”. Journal of Theological Studies. The Clarendon Press. VII: 481—500. Приступљено 9. 6. 2011.
Књига Исуса Навина

Књига Исуса Навина (хебр. יְהוֹשֻׁעַ בִּן-נוּן‎) је шеста књига Танаха, односно Старог завјета. Прва књига пророкова, описује историју јеврејског народа од Мојсијеве смрти до смрти Исуса Навина (1272. - 1244. п. н. е.). По јеврејској традицији аутор књиге је сам Исус Навин (са изузетком посљедњих редова, који говоре о његовој смрти и сахрани, којима је присуствовао пророк Самуило). Смјештен је одмах послије Мојсијевог петокњижја, у тијесној је вези са њим и преставља његов наставак, тако да неки научници тврде да припа оној групи књига Старог завјета познатој и као шестокњижје.

Књигу чини збирка о дешавањима са бојног поља, који представља јеврејски војни закон у антици. Критика покушава на неке анахронизме у књизи, али генерално носи почет савремености и историјске истине.

Књига о судијама

Књига о Судијама (хебр. ספר שופטים, грч. Κριται) је седма књига Старог завета.

Књига проповједникова

Књига проповједникова, поред Књиге о Јову, Прича Соломунових и Пјесме над пјесмама, спада у мудросну, старозавјетну, хебрејску књижевност. У хебрејској Библији (хеб. TANAH) она се ставља у Списе.

Књига пророка Језекиља

Књига пророка Језекиља је 26. књига Светог писма Старог завета и 14. књига Танаха.

Књигу је написао пророк Језекиљ око 571. п. н. е. у Вавилону. Говори о времену вавилонског ропства 613.-571. п. н. е.

Ауторство књиге која носи име пророка Језекиља, и припада библијском канону никад није било оспорено. Књига је ушла у канон у време Јездре и појављује се у каталозима ранохришћанских богослова, како што је Ориген. Аутентичност књиге је такође неспорна, због упадљиве сличности симболичких слика које се налазе и у Плачу Јеремијином и Откривењу и другим књигама Светог писма.

Књига пророка Јеремије

Књига пророка Јеремије или књига Јеремијина је једна од књига хебрејског Танаха, односно Старог завета.

Књига Јеремијина је тринаеста књига Танаха. У Библији је 24. књига. Написао ју је пророк Јеремија у Јудеји и Египту.

Писање књиге је завршено 580. п. н. е.

Књига обухвата период од 647.-580. п. н. е.

Књига пророка Јоила

Књига пророка Јоила је једна од књига Танаха или Старог завета. Име пророка Јоила се спомиње само у овој књизи и нигде другде у Старом завету. Живео је у Јудеји, након вавилонског ропства. Јоилова књига представља прелаз између пророштва и апокалипсе.

Књига пророка Амоса

Књига пророка Амоса (хеб: Sefer Amos) је једна од књига хебрејског Танаха, међу хришћанима познатог као Стари завет.

Амос је најстарији старозаветни пророк чије су нам речи сачуване у виду књиге. Деловао је у VIII веку п. н. е. Књигу су написали Амосови ученици и следбеници. Она представља компилацију различитих говора и пророштава које је он изрекао у различитим приликама.

Књига пророка Исаије

Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.

Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.

Књига пророка Михеја

Књига пророка Михеја је једна од књига Светог писма Старог завета. Настала је вероватно у време када је пророк Михеј живео, у 7. и 6. веку п. н. е. Начин изражавања је оштар, слично као код Амоса. Он је друштвеним неправдама видео злочин против Бога, што неизбежно изазива гнев Божији. Месијанска идеја је врло присутна – Михеј не говори само о суду Божијем већ и о времену када ће се успоставити Царство Божије.

Књига пророка Наума

Књига пророка Наума је 21 књига Танаха, односно Старог завјета, које је написао пророк Наум.

Књига преставља поему, која садржи предсказање пада Ниниве, пријестонице моћног Асирског краљевства. Поема је вјероватно требало да се изводи у Храму. За књигу је карактеристично што је написана поетским језиком, са много поређења и метафора.

Књига пророка Осије

Књига пророка Осије или књига Хошеа је једна од књига хебрејског Танаха, односно Старог завета. Осија или Хошеа (хеб. הושֵעַ) је млађи савременик пророка Амоса и деловао је у време пада Самарије (721. п. н. е.), у доба владавине Јеровоама II. Осија је посебно познат по пророковању симболичким радњама – конкретно женидбом са женом блудницом. Он деци даје симболичка имена да и он и деца буду живи знаци речи Божије упућене Израелу. На крају Осија прима назад своју блудну жену, као што ће Бог примити назад Израел који се одрекне «блуда» са туђим боговима.

Књига пророка Софонија

Књига пророка Софонија је једна од књига Светог писма Старог завета. О овом пророку не знамо много. Деловао је у време цара Јосије, у VII веку п. н. е. Непосредно након њега на сцену је ступио пророк Јеремија. Преко њега Бог осуђује поштовање страних богова, насиље и друштвену неправду као и појаву лажних пророка.

Књиге Светог писма

Књиге Светог писма су наведене различитим редоследом у канонима Православне цркве, Римокатоличке, протестантске, итд. Упоредна табела књига дата је и за Стари и за Нови завет.

Петокњижје

Петокњижје (хебр. חֲמִשָּׁה חֻמְשֵׁי תּוֹרָה — хамиша хумшеј Тора или חֻמָּשׁ‏‎‎ — хумаш), још познато и као Мојсијев закон, представља првих пет књига канонске хебрејске и хришћанске Библије: Постање, Излазак, Левити, Бројеви и Поновљени закони. Петокњижје представља први дио хебрејског Танаха — Тору. Назив Петокњижје је буквални превод са грчког πεντάτευχος од πεντε — „пет“ и τευχος — „књиге“.

Плач Јеремијин

Књига Плач Јеремијин је 6. књига Светог писма Старог завета и 32. књига Танаха.

Садржај књиге представља нарицање, које изражава жаљење због несреће која је задесила народ Израиља 586. п. н. е., када је вавилонски краљ Набукодоносор уништио Јерусалим.

Традиционално се сматра да је аутор пророк Јеремија (прва књига је под тим насловом у Септуагинти), што, међутим, није доказано .

Плач Јеремијин садржи пет песама. Прва, друга и четврта песма имају 22 стиха - број слова хебрејског писма. Сваки стих је "под бројем" и одговарајући стих почиње са истим словима. Пета песма је такође састављен од 22 стиха, али не садржи азбучну нумерацију и стога не садржи акростих.

Акростих јеврејске Библији се не може одржати у преводима на друге језике. Имена писама формално су представљена у Вулгати у неким издањима Септуагинте и Библији на црквенословенском језику.

Сличан структурни и поетски принцип се види у Псалму 118, а у једноставнијем облику у великом броју псалама, на пример, 9-10.

Приче Соломунове

Књига Приче Соломунове је 20. књига Светог писма Старог завета и 28. књига Танаха.

965. п. н. е. на престолу Краљевства Израиљ био је Давидов син Соломон. По сведочењу Библије "Господ му је дао "мудрост и знање" и "мудро срце ..." (2 Днев 1:. 10-12; 3 кг 3:12; 4:30, 31.). На истом месту стоји и да је Соломун "изрекао три хиљаде поучних прича ..." (3 Сол 4:32.). Само неке од ових мудрих изрека забележене су у библијској Књизи прича Соломонових.

Псалми

Псалми (хеб. תְהִלִּים Техилим - „хвале“) представљају једну од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. У исламској традицији се ова књига поштује под називом зебур.

Псалми су молитве у стиховима. Већину од њих је Давид испевао кад је био радостан или тужан. Има 150 псалама. У некима од псалама Давид се каје за своје грехе, у другима слави Бога, у трећима прориче долазак Спаситеља света. Тако у једноме од њих описујући, као да гледа, Његову лепоту каже: „Ти си најлепши међу синовима људским, благодат тече из уста Твојих“. Псалми су били кроз векове, па и данас, најомиљеније молитве хришћана и Књига која потреса и буди из духовне учмалости најокамењеније срце људско.

Стари завет

Стари завет је хришћански назив за збирку светих списа које Јевреји називају Танах. Састоји се од књига закона, историје, пророштва и песама. За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет). Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски танах.

За јудаизам, збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана хришћанска црква користила је грчки превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. Јероним је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама.

Танах

Танах (хебр. תַּנַ"ךְ) или хебрејска Библија, је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.