Поморишје

Поморишје је историјска област у доњем делу слива реке Мориш (мађ. Maros, рум.Mureş), тачније у делу њеног тока кроз Панонску низију. Самим тим, Поморишје је гранична област између историјских области Баната на југу и Кришане на северу. Овај назив везан је српску историју, будући да је област Поморишја била важна у прошлости Срба у Панонији. Чак и данас у овом подручју постоји српска мањина.

Frontiersman from Pomorišje, by Martin Engelbrecht
Граничар из Поморишја, прва половина 18. века
South slavic vojv map sr
Етничко подручје Срба у Поморишју између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)

Порекло имена

У дословном српском преводу Поморишје је сложеница састављена из три дела, од којих најважнији средњи „Мориш“, јер даје посебност овој речи. Предложак „По“ у српском језику везује се за значење области око нечега, најчешће неког географског појма, који је у у средини сложенице. Бројни су примери везани за реке (Посавина, Подунавље, Поморавље, Подриње, Потисје).

Данас се назив Поморишје застарео и спомиње се искључиво у вези са историјом и прошлошћу. Има више разлога за ово - разједињеност некадашњег подручја на три државе (Румунија, Мађарска, Србија), малобројност српског становништва и српских насеља у овој области, останак већег дела овог подручја изван граница матице (Србија).

Magyarcsanád légifotó
Вишенационални Чанад у Поморишју - Српска православна црква је црква са најмањим торњем

Природне одлике

Поморишје у основном (ужем) смислу данас је подељено између Румуније (већи источни део) и Мађарске (мањи западни део). У Румунији је то округ Арад и северни део округа Тамиш. У Мађарској је то источни део Чонградске жупаније. У ширем смислу Поморишје као историјска област обухвата и део Потисја, тачније околину Сегедина у Мађарској и Новог Кнежевца у Србији.

Историја

Eyalet of temesvar1699-sr
Војна граница у Поморишју 1699. године

Историјски гледано, становништво Поморишја чинили су Румуни, Срби и Мађари. Румуни су изворно били насељени источно од Арада, а Срби западно. Мађари су се могли срести на целом подручју, мада је ка истоку њихова бројност опадала. Бројно српско становништво у Поморишју постојало је још средњем веку, када се спомиње оснивање првих српских манастира у румунском делу Баната. У већ 16. веку постоје писана документа о битисању Срба на обалама Мориша. У периоду отоманске управе над овим подручје и целом јужном Панонијом број Срба се различитим сеобама повећао.

Megyeszékhely - Csongrád megye - Szeged
Сегедин као огледало некадашње важности Срба - Српска црква (скроз десно) у непосредној близини градске катедрале
Arad, Romania - Serbian Otrhodox Church
Српска православна црква у Араду

После Карловачког мира 1699. године хабзбуршка монархија успоставља власт над већином подручја турског дела Паноније. Међутим, Турци су задржали Банат са средиштем у Темишвару све до Пожаревачког мира 1739. године. у овом међупериоду (1702—51) Поморишје је подељено. Северни део постао је део хабзбуршке војне границе, тзв. Војне крајине, сектор Тиса-Мориш. Највећи број граничара чинили су Срби. У овом периоду српски етнос на овом подручју достигао је свој највиши ниво - Срби су чинили половину становништва у Сегедину и Араду, а насеља између ова два града била су српска.

„Граничарско становништво, а реч је скоро увек само о пунолетном мушком његовом делу, било је сврстано у четири категорије: служеће, чардаклије, емерите и егземпте. Обавеза војне службе падала је скоро искључиво на прве две категорије граничарског становништва: активно служеће или земаљску милицију и чардаклије. У те обавезе спадало је учешће у ратовању против Турака, стражарска служба на чардацима дуж пограничног кордона према Турској, осматрање и обавештавање о покретима с друге стране река, сузбијање изненадних продора од стране Турака, прогон разбојника, спречавање кријумчарења различитих роба, а нарочито соли, онемогућавање прелажења могућих преносника куге из турских у хабзбуршке области, као и пружање помоћи лађама које су превозиле дрво, со и друге производе још нерегулисаним речним токовима. Граничари из тих редова подлегали су одговарајућој војној обуци, строгој дисциплини према тзв. „Артиклбрифу“ и „Муштри“ која је вршена сваког пролећа и била праћена пописом мушког дела популације.”

— Славко Гавриловић, „Нове војне границе у Срему, Потисју и Поморишју као примарне области миграција у Руско царство у 18. веку

После протеривања Турака из Паноније престала потреба за војном границом на Тиси и Моришу. Када је она укинута (1751.) Срби на овом подручју нашли су се угрожени, па је почео масовни одлазак Срба за јужну Русију (данашња Украјина). Тамо су Срби основали Нову Србију и Славеносрбију. Овим одсељавањем подручје Поморишја и Потисја (област Сенте и Аде) остали су готово пусти. Тако су места, на пример, Надлак и Чанад остала без 80% становника (махом Срба). Овим су отворена врата за ново насељавање ово подручја, па почело насељавати мађарско, немачко, румунско и словачко становништво. Током следећих век и по удео Срба у месном становништву стално је опадао.

По попису становништва из 1910. године у управној области Мориш са средиштем у Сегедину Срби су чинили свега 5% становника (33.000 људи). Од тог броја 90% живело је јужно од Мориша, највише на потезу Сегедин-Нови Кнежевац. Највећи део овог потеза после Првог светског рата прикључен је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и данас чини општину Нови Кнежевац. У насељима која су остала у Мађарској и Румунији велики део српског становништва се иселио у матицу, тако да су ова насеља остала без Срба или је њихов број данас незнатан.

Поморишки Срби данас

Тако данас у овој области данас има само неколико насеља са највише 500 Срба, али месни Срби чувају свој језик и културу и дан-данас.

У Србији - Општина Нови Кнежевац

У мађарском делу Сегедин, Деска, Чанад, Сентиван, Батања.

У румунском делу Арад, Надлак, Торња, Печка, Варјаш, Фенлак, Наћфала, Румунски Чанад.

Види још

Спољашње везе

Арад

Арад (рум, мађ, и нем. Arad) град је у западној Румунији, делом у румунском Банату, а делом у области Кришана, на десној обали Мориша. Главни је град истоименог округа Арад.

Арадска жупанија

Арадска жупанија (лат. Comitatus Aradiensis, мађ. Arad vármegye, нем. Komitat Arad) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), као и хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века). Управно седиште жупаније био је град Арад (данас у саставу Румуније).

Варјаш

Варјаш (рум. Variaş) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Тимиш у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Деска

Деска (мађ. Deszk) је село у близини Сегедина, жупанија Чонград у Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 3.537 становника.

Деска је значајна за српску заједницу у Мађарској као значајно место са српским живљем (преко 5%).

Кибекхаза

Кибекхаза (мађ. Kübekháza) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Сегединском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину.

Кишзомбор

Кишзомбор (мађ. Kiszombor) је село у Мађарској, југоисточном делу државе. Село управо припада Маковском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину.

Кларафалва

Кларафалва (мађ. Klárafalva) је село у Мађарској, југоисточном делу државе. Село управо припада Маковском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину.

Мориш

Мориш (мађ. Maros, рум. Mureş), је река у источној Европи, која тече од Карпата до средишње Панонске низије. Мориш на свом току протиче кроз Румунију и Мађарску.

Област око реке назива се Поморишјем, а дати назив је везан и за српску историју (Потиско-поморишка војна граница).

Надлак

Надлак (Нађлак, рум. Nădlac) град је и једино насеље унутар истоимене градске општине, која припада округу Арад у Румунији. Званични назив за време Аустроугарске монархије је био "Nagy lac", a Срби то место највише зову "Нађлак". Насеље је значајно по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији.

Наћфала

Наћфала (Наћвала, Наћвола, рум. Satu Mare) је насељено место у општини Секусић, која припада округу Арад у Румунији. Место се на мађарском одувек звало "Nagyfalu", а што је преведено на српски - као што је наведено 1899. године у српском црквеном листу, значило "Велико село" или "Велико селиште". Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Нови Сентиван

Нови Сентиван или Сентиван (мађ. Újszentiván) је село у близини Сегедина, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.578 становника. Село је и данас насељено мањим бројем Срба (2,9% сеоског становништва), а у средишту насеља је српска православна црква.

Општина Нови Кнежевац

Општина Нови Кнежевац је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 305 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26764 ha, а на шумску 161 ha).

Седиште општине је градско насеље Нови Кнежевац. Општина Нови Кнежевац се састоји од 9 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12975 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,2‰, а број запослених у општини износи 2675 људи. У општини се налази 5 основних и 2 средње школе.

Печка

Печка (рум. Pecica) град је и управно средиште истоимене градске општине, која припада округу Арад у Румунији. Насеље је значајно по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији. Старији назив је био Српска Печка.

Сегедин

Сегедин слушај (мађ. Szeged, нем. Szegedin или Segedin, лат. Partiscum) је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни град жупаније Чонград.

Тисасигет

Тисасигет (мађ. Tiszasziget) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Сегединском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину.

Торња

Торња (рум. Turnu) насеље је у оквиру градске општине Печка, која припада округу Арад у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Фенлак

Фенлак (Фелнак, рум. Felnac) је насеље и седиште истоимене општине, која припада округу Арад у Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Ференцсалаш

Ференцсалаш (мађ. Ferencszállás) је село у Мађарској, југоисточном делу државе. Село управо припада Маковском срезу Чонградске жупаније, са седиштем у Сегедину.

Чанад (Чонград)

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Не треба га мешати са Чанадом на другој обали Мориша, у Румунији.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије
Етнографске периферије Ердеља
Етнографске периферије Ердеља
Други

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.