Полупустиња

Полупустиња је природна зона која се формира под утицајем аридне климе. Главне карактеристике су одсуство шума и оскудност биљног покривача. Полупустиња је прелазни тип између пустиње и степе. Сличне су и блиске пешчарама, од које их разликује степен култивисаности.

Клима и подела

Одлукују их сува и жарка лета (јул 22-38 °С), а хладне зиме (јануар —20°С) у умереним ширинама или благе зиме (јануар 20-25 °С) у суптропским и тропским пределима. Према томе, полупустиње се могу поделити на умерене, суптропске и тропске.

Распрострањење

Полупустиње су заступљене у Евроазији око Каспијског језера и на Арабијском полуострву. У Северној Америци јављају се у Великом басену и у подгорју Стеновитих планина. На афричком копну заузимају делове Сахаре, Намиба и Калахарија. Значајно пространство полупустиња бележи се на Бразилској висији, око тропских шума и Атакаме, док их у Аустралији има по ободима свих већих пустиња.

Види још

Литература

Џибути

Џибути, званично Република Џибути (арап. [Ǧumhūriyyah Ǧībūtī] ججمهورية جيبوتي‎; франц. République de Djibouti), мала је држава у источној Африци, на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку.

Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.

Аустралија

Аустралија (енгл. Australia), званично Комонвелт Аустралија (енгл. Commonwealth of Australia), држава је на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7.692.024 km² и по површини је 6. у свету. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.

По попису становништва из 2006. Аустралија је имала 19.855.288 становника. Главни град је Канбера, смештен у Аустралијској престоничкој територији. Највећи градови су Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт и Аделејд у којима живи већина становника Аустралије.

Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година. Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британија је запосела источну половину острва током 1770, где је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Велс, која је формирана 26. јануара 1788. године. Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током 19. века формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија. Дана 1. јануара 1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија. Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта.

Географија Русије

Русија је највећа, по површини, држава на свету која се налази у Европи и Азији. Европски део Русије укључује само Руске територије западно од планине Урал. Русија нема повољну климу (понекад је превише хладно, понекад превише суво), па је пољопривреда ове земље мање развијена. Русији припадају најдубље језеро на свету, најдужа река, као и највиша планина у Европи. Клима је слична као клима Северне Америке.

Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.000 km²) и источни азијски део - Сибир (13.500.000 km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном.

Русија има 37.000 километара морске обале и излази на три океана: Атлантски, Северни ледени и Тихи океан. Највећа острва и архипелази су: Нова Земља, Земља Франца Јозефа, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска острва итд.

Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки.

У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

Зелена крастава жаба

Зелена крастава жаба (лат. Pseudepidalea viridis) је врста жабе крастаче која настањује континенталну Европу, западну и средњу Азију и северну Африку.

Источна Европа

Источна Европа је регија Европе која захвата 53,5% површине истоименог континента, односно 5.582.351 km2, у којој живи око 26,3% укупне европске популације, тачније око 181.105.253 становника.

До 1991. године цела регија била је у склопу једне државе – Савеза Совјетских Социјалистичких Република (скраћено СССР). Те године СССР се распао на петнаест независних држава, од којих њих три у целини (Украјина, Белорусија, Молдавија) и једна делимично (Русија) чине Источну Европу. Постоје и друге поделе Европе, али ова се заснива на подели за статистичке потребе УН-а.

Клима Африке

Клима Африке је формирана на основу њеног географског положаја, рашчлањености рељефа, затим утицаја опште циркулације атмосфере и кретања морских струја. Сматра се „жарким“ континентом, зато што већи део њене површине лежи у оквиру изотерме од 20°C. Највише температуре забележене су у северном делу, у пустињи Сахари и прелазе 40°C. Будући да екватор пресеца Африку скоро по средини, у северном и јужном делу развили су се претежно равномерно екваторијални, субекваторијални, тропски и суптропски климат. Савремене климатске одлике афричког континента, формирале су се током палеогена и неогена, па се данашњи распоред и карактеристике мало разликују од тадашњих. Највиша измерена температура у Африци износила је +57,8°C (Азизија, Либија), а најнижа —24°C (Ефран, Мароко). Највише падавина забележено је у месту Дебунџа у Камеруну (преко 10.000 милиметара), а најмање у Судану, место Вади Халфа, само 2,5 mm.

Концентрована соларна енергија

Концентрована соларна енергија или ЦСП (енгл. Concentrated Solar Power) је соларна енергија која се користи у соларним термоелектранама, где се производи електрична енергија, најчешће на комбиновани погон (уз соларни, додатни извор на фосилна горива, најчешће природни гас). У њима се Сунчева енергија прво претвара у топлотну, те потом у електричну. Упркос чињеници да је у том процесу конверзије једна карика више, степен искоришћења им је завидан (20-40%), а негативан утицај на околину занемарљив. Подручја с пуно сунчаних сати (попут пустиња и полупустиња) изразито су погодна за изградњу оваквих електрана.

Тренутно у свету ради неколико концентрованих соларних топлотних електрана. У њима се помоћу система огледала (равних или параболичних) или сочива, комбинованог са системом за праћење положаја Сунца на небеском своду, директно Сунчево зрачење фокусира на контејнере са неким флуидом (вода, уље, течни натријум и сл.) који се загрева, те се његовим проласком кроз парне турбине или Стирлинг (топлотне) моторе производи електрична енергија. У том процесу настају врло високе температуре, па су овакви системи уједно погодни за производњу топлоте и паре за друге намене (когенерација). За примену оваквих система потребна је дневна ведрина, те у подручјима са значајнијом наоблаком имају ограничену применљивост. Према изведби и коришћеном систему огледала/сочива, системи са сунчевом концентрисаном снагом се деле на неколико група:

параболе колектори

сунчеви торњеви

сунчеви тањири

Фреснел колектори

сунчеве узгонске електране

Коњи

Коњи (лат. Equidae) су разноврсна породица сисара из реда копитара, у којој се налази само један савремен род, Equus, и 41 изумрли род. У ову породицу спадају животиње које се обично називају коњима, магарцима и зебрама. Разграничење појединих врста је још и данас спорно. Домаћи коњ и домаћи магарац, доместификовани облици дивљих коња односно афричких дивљих магараца, и данас имају важну улогу као јахаће и теглеће животиње и распрострањени су у целом свету.

Ливада

Ливада (грч. λιβάδι) тип је екосистема на коме доминира травна вегетација. Најчешће биљке ливада су траве (породица Poaceae), махунарке (Fabaceae), оштрице (Cyperaceae) и главочике (Asteraceae). Ливадска вегетација је мезофилна, чини природан прелаз између ксерофитних (сушних, степских) травних заједница и хигрофитних (влажних ливада и мочвара). По правилу, ливаде су азонални тип вегетације, јер се могу развити у различитим вегетацијским зонама. Изузетак су субалпијске и алпијске ливаде, које се као зонална вегетација развијају изнад горње шумске границе.

Магарац

Магарац је животиња из рода коња (Equus), која припада подроду Asinus. Постоје три савремене врсте магарца: азијски дивљи магарац или кулан (Equus hemionus), афрички дивљи магарац (Equus africanus) и кијанг (Equus kiang). Варијабилност ових врста је велика, те је описан и низ подврста. Доместификацијом афричког дивљег магарца добијен је домаћи магарац.

Мексико

Мексико (шп. México), званично Сједињене Мексичке Државе (скраћ. СМД; шп. Estados Unidos Mexicanos, скраћ. EUM), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем.Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету.

Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000, што је на 11. месту на свету.У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.

Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију.

Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године.Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система.

Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према бруто домаћем производу, Мексико је четрнаеста глобална економија, а по паритету куповне моћи налази се на једанаестом месту у свету.Према извештају УН из 2011, мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут Немачке, а неки сиромашни као Бурунди.Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске биолошке разноврсности, а такође је и дом за преко 12.000 ендемских врста.Политички, Мексико је демократска, федерална република која се састоји од 32 државе, то јест од 31 државе и једног федералног округа.

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.

Метохија

Метохија је географска област која обухвата јужни и западни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Косово.

Пешчара

Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.

Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.

Русија

Русија (рус. Росси́я), званично Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция), федерална је полупредседничка република која се простире у источној Европи и северној Азији. Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету са скоро двоструко већом територијом од Канаде. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона. Званични језик је руски, а главни и највећи град је Москва. Русија има 15 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород. У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Највеће шуме на свету су руске тајге. Кроз територију Русије протичу неке од најдужих и највећих река на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об. Русија је у свету позната по својој култури, балету и музејима, нарочито по својој књижевности, као и по класичној музици.

За време совјетске владавине (1917—1991) носила је назив Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОДКБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИКС. Са Јапаном има спорове око појединих острва у Пацифику. Територија Русије је подељена на 11 временских часовних зона, више од било које земље на свету. Русија има најдужу железницу на свету, Трансибирска железница, која је дугачка преко 9 000 km. У Русији се налази најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро.

Степа

У физичкој географији, степе (рус. степь) области су обрасле ниском травом, без много дрвећа, изузев оних у близини река и језера. Веома су плодне (њихово земљиште је чернозем) и преношењем у оранице употребљавају се за узгој аграрних биљака. Назив степа је настао у Русији за травнате области, док се за травнате формације у тропским и суптропским областима користи израз савана. Овај термин се исто тако користи за означавање климе која се среће у областима које су сувише суве да би подржале шуме, али не довољно суве да би биле пустиње.

Степе су распрострањене у областима ниже надморске висине. Највећим делом се налазе у Русији, од Валајског побрђа до Црног мора. Њихова аналогија у другим деловима света су прерије (Северна Америка), пампаси (Јужна Америка) и пусте (Панонска низија). У Јужној Африци, оне се називају велд. Ове травне формације су са доста густим травама, у зависности од сезоне и латитуде. Идући ка пустињама или полупустињама оне се разређују.

Степе су обично карактерисане са полупустињском или континеталном климом. Температурни екстреми се могу забележити лети до 45 °C (113 °F) и зими, −55 °C (−67 °F). Осим ове огромне разлике између лета и зиме, разлике између дана и ноћи су исто тако велике. На висоравнима Монголије и северне Неваде, температура од 30 °C (86 °F) може се постићи током дана, а пасти испод нуле °C (испод 32 °F) током ноћи.

Степска клима

Степска клима је клима која је распрострањена у степским пределима Америка, Евроазије, Африке и Аустралије. Захвата просторе између пустиња, полупустиња и савана. Одлукује је температура виша или нижа од 18°С, са наизменичним летњим и зимским падавинама у зависности од варијетета климе. Издвајају се два типа: топла степска клима и хладна степска клима.

Уворно језеро

Уворно језеро, такође и ендореично, је језеро које према услову формирања водног биланса нема отоке, а воду губи најчешће испаравањем. Таква језера су карактеристична за области суве климе, попут пустиња, полупустиња и степа. Међу најпознатија едореична језера убрајају се — Каспијско, Аралско, Чад, Титикака, Балхашко и др. Она имају унутрашње одводњавање и њихови сливови не припадају ни једном од океана.

Увс

Увс (монг. Увс аймаг) је једна од 21 провинције у Монголији. Налази се на северозападном делу земље, и име је добила по највећем језеру у Монголији, Увс језеру.

Увс-Нур

Увс Нур (монголски језик: Увс нуур, руски језик: Убсу-Нур или Убса) је високо-слано језеро које се налази у пограничном подручју између Монголије и Русије (мањи део). Североисточни део језера налази се у руској републици Тува, а највеће насеље је у монголском делу, Улагом. Ово веома слано и плитко језеро је остатак великог сланог мора које је пре неколико хиљада година покривало много веће подручје. Увс Нур, површине 3.350 км², је највеће језеро у Монголији и смештено је 759 метара испод нивоа мора, у депресији Убсунурске котлине (Базен Увс Нура, познат и као Базен Убса-Нур) (монголски: Бассейн Убсу-Нур, руски: Убсунурская котловина), крхком базену затвореног слива (ендорхеични базен).

У Убсунурској котлини најсевернија светска пустиња се сусреће с најјужнијом зоном тундре на северној земљиној полулопти. Котлина има површину од око 70.000 км² и већином се састоји од ледника, алпске тундре, под-алпских пашњака, планинских тајга, али и пошумљене и голе степе с понеким подручјима полупустиња, па чак и пешчаних пустиња с динама. Како се котлина налази на граници климатских подручја Сибира и Средишње Азије, тенпературе знају варирати од -58 °C зими до 47 °C лети. Успркос овако екстремној клими, овај разнолик предео има и велику биолошка разноврсност., те је дом за више од 173 врсте птица и 41 сисара, укључујући угрожене врсте као што су снежни леопард (Panthera uncia), аргали овца (Ovis ammon) и сибирска дивља коза (Capra sibirica). Изостанак индустрије и ослањање становништва на традиционално номадско пастирство су минимално утицали на предео чиме је он готово остао недирнут. Због тога је од 2003. године, резерват биосфере Убсунурске котлине (њених 1.069 ха) уписан на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.