Полимље

Полимље је географска и историјска област област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Полимље
Река Лим и градови на Лиму

Историја

Током раног средњег века, целокупно Полимље је било у саставу тадашње Кнежевине Србије, а касније се током 11. и 12. века налазило у саставу великожупанске Србије (Стара Рашка). Као једна од средишњих регија у држави Немањића, Полимље је имало веома важну улогу у време Српског краљевства и Српског царства. У црквеном погледу, Полимље је првобитно припадало древној Рашкој епархији, све до 1219. године, када је Свети Сава на том подручју установио две нове епархије: Будимљанску за подручје Горњег Полимља и Дабарску за подручје Доњег Полимља. На подручју Полимља постоји велики број културно-историјских споменика из времена средњовековне српске државе, као што су манастири Ђурђеви Ступови код Берана, Бања код Прибоја, манастир Милешева и други.[1][2]

У другој половини 14. века, након распада Српског царства, долази до значајних промена, тако да од тог времена два дела Полимља имају различите историје, пошто Доње Полимље улази у састав државе Котроманића и Косача, те средином 15. века постаје део Херцеговине Светог Саве, док Горње Полимље улази у састав Земље Бранковића и постаје део Српске деспотовине.

Горње Полимље

Djurdjevi Stupovi u Berane, z jineho uhlu
Српски православни манастир Ђурђеви Ступови у старој жупи Будимљи (Горње Полимље)

Горње Полимље обухвата области у горњем сливу реке Лима, са ширим или ужим опсегом. Према ширем опсегу, појам Горњег Полимља обухвата целокупно подручје од Гусиња и Плава до Бијелог Поља. Међутим, према ужем опсегу, у Горње Полимље спада само простор до Берана, док се подручје око Бијелог Поља често рачуна као Средње Полимље. У средњем веку, подручје Горњег Полимља је било познато као жупа и област Будимља, у којој је 1219. године Свети Сава установио Будимљанску епархију.

Доње Полимље

Црква Св. Николе Дабарског, Манастир Бања-Прибој
Српски православни манастир Бања код Прибоја, у старој жупи Дабар (Доње Полимље)

Доње Полимље је географска област у Србији и Републици Српској, која обухвата територију општина Пријепоље и Прибој у Србији, као и територију општине Рудо у Републици Српској. На простору општине Рудо се налази истоимено насељено место Полимље. У средњем веку, подручје Доњег Полимља је било познато као жупа и област Дабар, у којој је 1219. године Свети Сава установио Дабарску епархију. Током раздобља турске власти, највећи део Доњег Полимља био је у саставу Херцеговачког санџака.[3]

Становништво

Становништво Полимља је етнички и верски мешовито. Према етничкој подели, на подручју Полимља живе: Срби, етнички Црногорци, Бошњаци, Муслимани, Албанци, Роми и други. Према верској подели, на подручју Полимља живе: православци и муслимани, као и мањи број католика.

Општи регионални назив за становнике Полимља гласи: Полимци, а у ранијим временима употребљаван је и старински назив Полимљани.

Види још

Референце

  1. ^ Јанковић 1985.
  2. ^ Мишић 2012.
  3. ^ Šabanović 1959.

Литература

Бихор (жупа)

Бихор је средњовјековна жупа у средишњем Полимљу. Заузимала је предио између Тивранске клисуре (на југу), Куманичке клисуре (на сјеверу), планине Бјеласице (на западу) и Коритско-пештерске висоравни на истоку. Границе су јој често помјеране, па је захватала мању или већу област. Подручје Бихора данас у административном погледу припада општинама Беране и Бијело Поље.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Дабар (Полимље)

Дабар је српска средњовековна жупа и област у Доњем Полимљу. Дабарска жупа је обухватала област око доњег тока реке Лима. Била је једна од најзначајнијих области у држави Немањића. По имену ове области је 1219. године названа и светосавска Дабарска епархија, а ово древно обласно име се очувало и у називу потоње Дабробосанске митрополије.

Дабарска област

Дабарска област или Дабарска жупа може бити:

Дабарска област (Полимље), историјска област и средњовековна жупа у Доњем Полимљу

Дабарска област (Херцеговина), историјска област и средњовековна жупа у Источној Херцеговини

Епархија милешевска

Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни епархијски архијереј је Атанасије (Ракита), а седиште епархије налази се у Пријепољу где је и Саборна црква.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Зона Дрина у фудбалу

Зона Дрина је била једна од зонских лига у фудбалу. Зоне су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења био је Српска лига Запад, а нижи су биле три окружне лиге - Мачванска, Колубарска и Златиборска.

Лига је формирана 2009. године. Угашена је 2018. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Западне Србије заједно са Зоном Дунав и Зоном Морава, а уместо њих настале су четири нове зоне - Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

Већина клубова учесника Зоне Дрина у сезони 2017/18. прешла је у Колубарско-мачванску зону.

Лаврентије Немањић

Лаврентије Немањић Богуновић је рођен у првој половини 14. века у околини Пљеваља из области Левер Таре и Ђурђевића Таре, где су се налазили летњиковци породице Немањић.

Био је припадник најпознатије владајуће племићке породице у Србији.

У Полимљу су вема рано, захваљујући повољном географском и стратегијском положају, а такође и добро развијеној путној мрежи, образована многа насеља – мање или веће караванске станице, тргови, а и већи број цркава и манастира.

Сва ова насеља налазила су се на путевима, који су водили од Дубровника (лат. Ragusium) у Полимље и даље у унутрашњост Хелма.

Средином 14. века, већ постојећа насеља, као што су Пријепоље и Буковица, убрзано се развијају, али се формирају и нова.

Међу њима било је и насеље Брезница, касније названо - Пљевља, које се први пут помиње 1348. године.

Такво Полимље, препуно живе трговачке и рударске активности, била је средина у којој је одрастао Лаврентије Немањић.

Лим (река)

Лим је река која у дужини од 220 km протиче кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (Република Српска) и улива се у Дрину. Извире из Плавског језера у Црној Гори, и улива се у Дрину између Горажда и Вишеграда. На њој су подигнуте две хидроелектране Потпећ (54 MW) и Бистрица (104 MW) између којих се налази вештачко акумулационо Потпећко језеро. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Оно је познато по својим културно-историјским споменицима који датирају из времена Стефана Немање ((1166)1168—1196), његове браће и њихових потомака. Најпознатији међу њима су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, а над кањоном реке се уздиже и један Јеринин Град. Данас је река позната као једна од најатрактивнијих река за сплаварење, али и по великом степену загађености о чему сведочи и иронична шала да је свој назив Лим, добила зато што је пуна олова.

Области Републике Српске

Географски простор Републике Српске историјски и културолошки подијељен је на различите области, које немају формални статус. Границе географских области Републике Српске, пресијецају политичке границе јединица локалне самоуправе, па се тако једна општина или град, може налазити у више области. . Поред, физиономских, односно природно-географских области, могуће је издвојити и функционалне регије Републике Српске.

Општина Прибој

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и Републиком Српском, БиХ. према попису становништва из 2011. има 27133 становника. У општини се налазе 33 насељена места.

Општина Рудо

Општина Рудо је општина у у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Рудо. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 7.963 лица.

Полимље (Рудо)

Полимље је насељено мјесто у општини Рудо, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 81 становника.

Полимље (вишезначна одредница)

Полимље може да се односи на:

Полимље, област у сливу ријеке Лим

Полимље (Рудо), насеље у општини Рудо, Република Српска, БиХили

ФК Полимље, фудбалски клуб из Пријепоља, Република Србија

Полимски музеј, музеј у Беранама,

Пријепоље

Пријепоље је градско насеље у општини Пријепоље, у Златиборском округу, у Србији. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножју планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац. Током Другог светског рата у њему се водила Пријепољска битка. Према попису из 2011. у граду је живело 13.330 становника (према попису из 2002. у граду је живео 15.031 становник).

Стара Црна Гора

Стара Црна Гора, такође позната и као Права Црна Гора или Истинска Црна Гора је историјски и геополитички појам који се односи на област првобитне, односно праве Црне Горе, која се састојала из четири нахије: Катунске, Ријечке, Љешанске и Црмничке. Регионална посебност Старе Црне Горе у односу на сусједна Брда и друге околне области огледала се у званичној употреби двојног државног назива, који је од краја 18. вијека па све до средине 19. вијека гласио: Црна Гора и Брда. Регионалне традиције и особености Старе Црне Горе очуване су до савременог доба.

Трећа лига Црне Горе у фудбалу

Трећа лига Црне Горе у фудбалу је трећи степен фудбалског такмичења у Црној Гори. Подељена је на три регије, Сјеверну, Јужну и Средњу. Првопласиране екипе из све три регије квалификују се за бараж у којем најбоља два клуба обезбеђују пласман у Другу лигу Црне Горе.

ФК Полимље

ФК Полимље је фудбалски клуб из Пријепоља, Србија, и тренутно се такмичи у Западно-моравској зони, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1926. године.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.