Покладе

Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и везани за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања великог поста уочи ускрса.[1][2]

Покладе се обично сматрају за време необузданог уживања у храни, пићу и прославама под маскама, познатим као карневал.[1][2]

Прославе поклада су посебно значајне за народе католичке традиције: Италијане, Хрвате, Французе, Немце, Шпанце, Латиноамериканце и друге. Славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Директно или индиректно, прославе у време поклада су постале обичај и у протестантским земљама.[1][2]

Покладни уторак је у Француској и земљама где се задржао француски утицај познат као „Масни уторак“ (Mardi Gras). У англосаксонским земљама овај дан се зове „Дан палачинки“ (Pancake day), вероватно зато што су се тада сва преостала јаја трошила на палачинке уочи почетка поста. У Хрватској, покладе се називају и „месопуст“. Покладе се у Русији обележавају празником Масленица. Већина покладних традиција укључује церемноијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења.[1][2]

Покладне-маске Србија
Покладне маске, Србија

Покладе као обичај и празник у српском народу

Код Срба покладе се обележавају пред почетак божићњег поста, као и уочи ускршњег или великог поста („беле покладе“).[1][2]

Божићне покладе

Божићне покладе су црквени и народни празник уочи почетка божићњег поста. Празнује се на дан Светог апостола Филипа 27/14. новембра.[1][2]

Беле покладе

Bele-poklade-Stubica 20160313 1771
Комендије, Стубица
Bele-poklade-Zabrega 20160313 1829
Комендије, Забрега
Bele-poklade-Lebina 20160313 1990
Паљење палалија на Беле покладе, Лебина

Последња недеља пред велики пост се зове „бела недеља“, а последњи дан ове недеље „беле“ или „сиренепокладе.[1][2] Зову се још и велике покладе, завршне покладе. Познате су и као проштене покладепроћке[a].[3]

Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би најчешће представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини. Тамо села обилазе поворке „мечкара“, што су по лицима нагарављени мушкарци одевени у стара и поцепана одела.[1]

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.[1]

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).[4][5] У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.[2]

На беле покладе је постојао обичај да се гата, нарочито помоћу јаја.[1]

Напомене

  1. ^ проћке, једнина: проћка

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Danas su Božićne poklade, a to je praznik koji Srbi slave čak ČETIRI PUTA. Evo kako nam je to pošlo za rukom telegraf.rs
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 DANAS SU POKLADE: Ovo su dve vrlo važne stvari kojih bi trebalo da se pridržavate telegraf.rs
  3. ^ Danas slavimo BELE POKLADE ,a zovu se PROĆKE zbog jednog PRELEPOG OBIČAJA: Danas obavezno za roditelje uradite OVU STVAR zena.blic.rs
  4. ^ Vatrene vranjske Krljaveštice www.okradio.rs
  5. ^ Vatrene vranjske Krljaveštice okradio.rs

Спољашње везе

27. новембар

27. новембар (27.11.) је 331. дан године по грегоријанском календару (332. у преступној години). До краја године има још 34 дана.

Јероним Јовановић

Јероним (световно име Јован Јовановић; Шабац, 1825 — Салцбург, 10 / 22. јун 1894) је био епископ шабачки и нишки.

Јоаким Вујић

Јоаким Вујић (9. септембар(јк) /20. септембар 1772 — 8. новембар(јк) / 20. новембар 1847) био је српски књижевник и аутор преко четрдесет различитих дела.

Јован XII Цариградски

Јован XII Цариградски (умро после 1308.) је био цариградски патријарх од 1294. до 1303. године, у српској историји познат као патријарх који се оштро супротставио одлуци византијског цара Андроника II Палеолога (1282—1328) да своју малолетну ћерку Симониду уда за српског краља Милутина (1282—1321).

Андријаш Мрњавчевић

Андријаш Мрњавчевић (умро после 1395.) је био српски великаш из западне Македоније из друге половине 14. века. Као савладар свога брата Марка, управљао је Прилепом после 1371. године.

Брусница (Горњи Милановац)

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 742 становника.

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак. Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници.

Задушнице

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле.

Запис

Запис је, у Србији, дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. За запис се бира крупно дрво, првенствено храст, а ређе цер, брест, јасен и дивља крушка. Поред њега може бити постављен крст (често камени), a околни простор може бити ограђен.

Запис је табуирано дрво: верује се да ће онога ко се усуди да га посече или на други начин оштети задесити велика несрећа. На њега се не сме пењати или под њим спавати, плодови му се не смеју кидати нити гране ломити. Чак ни саме од себе отпале гране се не смеју сакупљати. Село може имати више записа: главни запис у насељу или поред њега, и неколико других обично одабраних тако да окружују сеоско подручје са свих страна.

Карневал

Карневал је доба прославе и фестивала уочи ускршњег поста. Обележава се углавном током фебруара и марта. Прослава се обично састоји од јавне прославе или параде, током које се учесници често маскирају и веселе, плешу и приказују циркуске и друге вештине.

Карневали су популарни у низу европских и латиноамеричких земаља. Блиски су римокатоличкој, и донекле, православној хришћанској традицији. У Србији се традиционално обележава сличан народни фестивал - покладе.

Реч карневал је настала од италијанских речи carne levare - уклонити месо или carne vale - збогом месо. У сваком случају, карневал означава почетак периода у коме је једење меса по обичају забрањено (ускршњи пост). За период карневала се у српском језику користи израз месојеђе.

По црквеном календару карневал почиње на Богојављење (6. јануар), када се завршава прослава Божића, а завршава се на „масни уторак“, када почиње ускршњи пост. У Немачкој карневал традиционално почиње 11. новембра у 11 сати и 11 минута.

Најпознатији карневали се одржавају у Бразилу (Рио де Жанеиро, Салвадор, Ресифе), Венецији, у Рајнској области Немачке итд.

Ламкање јаја

Ламкање јаја или гутање јаја (арх. „л’мкање јајцаˮ) је српски народни обичај који се упражљавао код православних верника за време верских празника — Покладе, Великог поста или Беле недеље, или како је на југу Србије називају — Каравештица. Овај обичај који у себи садржи симболику мирења и слоге, и данас се традиционално упражњава на маскенбалима у неким српским селима (нпр Горњем Међурову код Ниша).

Лила (народни обичај)

Лила (олалија, оратник, оратница), запаљена сува брезова или трешњева кора (лила) уметнута у процјеп дрвеног штапа у магијско - религиозном народном обичају. Лиле, лилање или олалија, је народни обичај код Срба пред Велике покладе, уочи Ивањдана, Петровдана, Спасовдана и Ђурђевдана. Сличне обичаје налазимо код свих Словена и код многих других народа.Године 2017, на предлог Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице, Обичај паљења петровданских лила или лилање уврштено је на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.

Липовани (народ)

Липовани, ређе и Липованци (рус. Липовáне, рум. Lipoveni, укр. Липовани, буг. липованци) су етничка подгрупа руског народа, углавном староверци, настањена у Румунији (углавном Добруџа), Молдавији и Украјини. Према попису из 2002. године у Румунији их има 35,791, од чега њих 21,623 живи у Добруџи. Према проценама, укупан број Липована не прелази више од 100.000 припадника.

Масленица (празник)

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця, блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста.

Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Нишки саланџици

Нишки саланџици (арх. „ниш’лиˮ с’л’нџициˮ) су врста љуљашке, које су се везивале и користиле свуда по старом Нишу у време Покладне недеље. На њима су се љуљале старе и младе нишлије по устаљеном обичају (арх. „ниш’лиˮ и стари и млади „поради адетˮ), и певали до касно у ноћ. Како је ових саланџика у Покладној недељи било безброј по целом Нишу, то се имао утисак да је цео град у данима Поклада био у некаквом свечаном и „распеваном” расположењу.Иако су обичне љуљашке постојале и у другим крајевима Србије, оно што је била особеност старог Ниша у 19. и спочетка 20. века били су саланџици, који су израђивани и коришћени на један специфичан начин.

Општина Велика Плана

Општина Велика Плана је општина у Подунавском округу у централној Србији, у Шумадији. Општина заузима површину од 345,5 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26.864 ha, а на шумску 3201 ha). Општина је смештена у плодној поморавској равници са просечном надморском висином од 110 m. Општину пресецају токови река Велике Мораве, Јасенице и Раче. Кроз општину пролази ауто-пут Е75 и железничка пруга Београд–Ниш, а у прошлости је пролазио Цариградски друм.

Општина Велика Плана је претежно пољопривредно подручје са једним градским и 12 сеоских насеља. Добро је развијена прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинских материјала. Сточарско-ветеринарски центар у Великој Плани је по значају светски центар за селекцију и оплемењивање расног састава сточног фонда.

Покретни празници код православаца

Покретни празници код православаца обухватају око двадесетак празника који се налазе у црквеном календару православне цркве. Они се разликују од године до године и уносе доста забуне у вези са редоследом празника код оних који не познају правила одређивања када се слави који празник.

Средсавице

Средсавице је стари српски народни празник и представља средишни дан Савиног поста, односно поста који се некад упражњавао уочи дана Светог Саве. Обичај се најдуже сачувао у Шумадији (околина Такова).Средсавице се обележава три дана после Богојављења, а три дана пред Савиндан. Све донедавно сељаци нису радили овога дана. Некада, поготову док је већина становништва живела од сточарског привређивања, био је врло раширен светосавски пост. Седмицу пред Светог Саву се строго постило. Пост је започиљан од Јовањдана, кад су Савине покладе, тј дан када се још може јести мрсно, а завршавао је на дан Светог Саве. У Лици, је такоће међу српским становништвом сачувано предање о овом посту и празнику.

Српска застава

Ово је чланак о српској застави. Погледајте чланке о застави Републике Србије и застави Републике Српске.

Српска застава (позната и као српска тробојка), један је од симбола српског народа у целини. Застава је правоугаоног облика, подељена на три хоризонтална поља једнаке ширине, редом: црвено, плаво и бело (видети: пансловенске боје). Заставе Републике Србије, Републике Српске и Војводине имају у својој основи српску заставу. И многе друге институције, попут Српске православне цркве, користе српску заставу у својој симболици, истичући тако улогу српског народа у својој историји и циљевима, и отуда изведену и његову суштинску конституалност.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.