Пожаревачки мир

Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.[1]

Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.

Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Мала Влашка. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.

Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, Београд и Мала Влашка.

Treaty of Passarowitz 01
Експонат који представља потписивање Пожаревачког мира изложен у Етно-парку на Тулби
Tamis banat1718 1739 sr
Границе дефинисане Пожаревачким миром на подручју данашње Србије
Bosnia1718 1739 02
Границе дефинисане Пожаревачким миром на подручју данашње БиХ

Види још

Референце

  1. ^ Станојевић 1970, стр. 455-456.

Литература

Спољашње везе

1718

1718. је била проста година.

18. век

18. век је почео 1. јануара 1701. и завршио се 31. децембра 1800.

21. јул

21. јул (21.7.) је 202. дан године по грегоријанском календару (203. у преступној години). До краја године има још 163 дана.

Аустријско-турски рат (1716—1718)

Аустријско-турски рат вођен од 1716. до 1718. године је био шести по реду ратни сукоб између Аустријског и Османског царства. Истовремено са овим, вођен је и Турско-млетачки рат (1714—1718). Оба рата су завршена потписиванњем мира у Пожаревцу 1718. године.

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Драгољуб Павловић

Драгољуб Павловић, Дража (Књажевац, 16. јун 1867 − Београд, 3. април 1920) био је српски политичар, историчар, доктор филозофије, професор и академик. Био је члан Народне радикалне странке и први председник Привременог народног представништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Етнички Власи у Србији

Етнички Власи у Србији (влашки: Румйњи/Власи/Влахи) су романофона етничка заједница коју чине етнички Власи у Србији. Етнички Власи у Србији припадају скупини романских народа и говоре влашким језиком, који припада групи источнороманских језика. Велика већина такође говори и српским језиком, који је и службени језик влашке заједнице и Националног савета Влаха у Србији. што значи да су двојезични (билингвални)

Историјски развој влашке заједнице и њено материјално и духовно наслеђе, вековима сакупљано и сачувано до данас, указује на то да глобализација и савремени модели културе још увек нису толико моћни да разоре традиционалне вредности које се преносе с генерације на генерацију унутар влашких породица.

Еуген Савојски

Еуген Савојски (нем. Eugen von Savoyen; Париз, 18. октобар 1663 — Беч, 21. април 1736) је био кнез, аустријски војсковођа и државник. Сматран је највећим војсковођом свога времена. Потомак је споредне линије савојске куће. Овај човек, који је био странац у Хабзбуршкој монархији, заиста је волео своју другу отаџбину, а волео је и царски дом. Пореклом Италијан, по одгоју Француз, постао је једна од најистакнутијих особа у Аустрији, ратујући под девизом „Аустрија изнад свега”. Одбачен од. Луја XIV због свог изгледа, са осамнаест година је ступио у царску војску, веома брзо напредовао у служби и извојевао низ веома значајних победа за Хабсбуршку монархију током блиставе педесет двогодишње војничке каријере, предводећи царску војску у ратним метежима крајем XVII и почетком XVIII века када се Европа одбранила од Турака, распадала се царства и настајали замеци великих националних држава у средњој и западној Европи.

Од дана када је постао главнокомандујући царске војске до зенита своје војничке каријере територија Хабзбуршке монархије увећана је за више него дупло. Сем што је предводио Аустријанце на бојном пољу стизао је да обавља и бројне државничке послове које су му поверавали цареви које је служио. Био је први генерал после Монтекуколија који је постао председник Дворског ратног савета, најважније војне институције у Царству. У исто време је био војсковођа и обављао посао гувернера Холандије. Али овај велики генерал је стизао да се докаже и на другим пољима. Слободно време је попуњавао преписком са филозофима, међу којима се истиче Готфрид Вилхелм Лајбниц. Потомства није имао, али је човечанству оставио велелепни дворац Белведере у Бечу и још низ објеката величанствене архитектуре широм Хабсбуршке монархије. После смрти, од библиотеке принца Еугена, која је била чувена по великом броју књига, настала је Аустријска национална библиотека. Многим уметницима је био мецена, од којих су остала значајна дела.

Историја Србије у Османском царству

Делови територије данашње Србије су били у саставу Османског царства у периоду од XV до 20. века. У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века, укључени југоисточни делови данашње Србије (околина Ниша), затим, средином 15. века (1459. године), цело подручје Српске деспотовине, и коначно, између 1521. и 1552. године и цело подручје данашње Војводине. Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем) османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију, Браничево, Тимочку Крајину). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву. Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог (1804. године) и Другог српског устанка (1815. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би потпуну независност стекла 1878. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије остаће под османском влашћу све до 1912. године. Период османске управе трајао је различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови Војводине (око 150 година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5 векова).

Карло VI, цар Светог римског царства

Карло VI (нем. Karl VI; Беч, 1. октобар 1685 — Беч, 20. октобар 1740) био је цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и аустријски надвојвода од 1711. до своје смрти. Током Рата за шпанско наслеђе био је претендент на шпански престо под именом Карлос III.

Краљевина Србија (1718—1739)

Краљевина Србија је назив за покрајину Хабзбуршке монархије која је постојала у централним деловима данашње Републике Србије између 1718. и 1739. године.

Место битке код Петроварадина 1716. године

Место битке код Петроварадина 1716. године, која се водила између аустријске и турске војске, је обележено 1902. године спомеником и представља знаменито место од изузетног значаја.

Млетачко-турски рат (1714—1718)

Млетачко-турски рат (1714—1718) вођен је упоредо са Аустријско-турским ратом (1716—1718). Оба рата завршена су потписивањем Пожаревачком мира 21. јула 1718. године. У италијанској и западноевропској историографији, овај рат се назива и "Другим морејским ратом".

Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду најстарији музеј у Србији. То је музеј општег, комплексног типа са: археолошким (праисторија, Виминацијум, антика, средњовековна и нумизматичка збирка), историјским, историје уметности са галеријом Милене Павловић-Барили и Етнографским музејом са Етно-парком на Тулби. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева, односно подручја данашњих град Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Петровац, Жабари и Мало Црниће.

Опсада Београда (1717)

Опсада Београда 1717. била је друга од укупно три опсада тог града које су предводиле снаге Хабзбуршке монархије како би га преузела од Османског царства. Преостале опсаде биле су од 1688. до 1690. те од 1789. до 1791. Аустријске снаге предводио је Еуген Савојски.

Након аустријске побједе, која је осигурана српским добровољцима, основана је краткотрајна Краљевина Србија у околини Београда, покрајина Хабзбуршке монархије, све док Турци нису поновно освојили град двадесет година касније.

Пожар (вишезначна одредница)

Пожар може бити:

Пожар, неконтролисана ватра

Пожар у Венецији 976. године

Велики пожар у Лондону

Паљење Рајхстагаили

Пожар (Дечани), насеље у општини Дечани, КиМ, Република Србија

Пожар (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Пожар (Делнице), насеље у општини Делнице, Горски котар, Република Хрватскаили

Пожар над Енглеском, драма Вилијама К. Хауарда

Пожар на Амазону, амерички филм из 1993.

Стагнација и реформа Османског царства

Историја Османског царства у 18. веку класично је описана као стагнација и реформа.

Аналогно са француским режимом у 18. веку, позната је и као стари режим, у супротности са "новим режимом" Низам-и Џедида и Танзимата у 19. веку.Период је окарактерисан као децентрализација у османском политичком систему. Политичке и економске реформе усвојене током претходног рата са Светом лигом (1683—1699), нарочито продаја пољопривредних газдинстава (отур. malikāne) која је уведена 1695. године, омогућиле су провинцијским личностима да постигну невиђени степен утицаја у османској политици. Ова децентрализација је некада навела историчаре да вјерују да је Османско царство у овом периоду било у опадању, била део веће а сада одбачене Тезе о османском паду, и сада се признаје да су Османлије у овом периоду успешно повезале политичке и финансијске новонастале провинцијске елите у централној влади. Исто тако, царство је доживело значајан економски раст током већег дела осамнаестог века и до, пораза у рату са Русијом 1768-1774, такође могло да прати своје противнике у војној снази. Због тога, историја царства у овом периоду се сада генерално посматра у неутралнијем смислу, избегавајући концепте као што су 'пад' и 'стагнација'. Стари режим је окончан не једним драматичним догађајем, већ поступним процесом реформи који је започео султан Селим III (владао: 1789-1807), познат као Низам-и Џедид (Нови ред). Иако је и сам Селим био срушен, његове реформе су наставили његови наследници у деветнаестом веку и потпуно трансформисали природу Османског царства.

Тамишки Банат

Тамишки Банат (нем. Temeswarer Banat, рум. Banatul Timişoarei, мађ. Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар.

Торак

Торак (мађ. Bégatárnok,рум. Torac) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2291 становника .

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.