Пожаревац

Пожаревац је град и седиште Браничевског округа. Према попису из 2011. у ужем градском језгру било је 44.183 становника, док је у широј градској области (некадашњој општини Пожаревац) живело 60.035 становника[3].

Пожаревац
Požarevac collage
Колаж Пожаревца (Лево – Градска кућа, Виминациум, Еко кућа, Народни музеј у Пожаревцу) и (Десно – Споменик Милошу Обреновићу, Споменик звезда у меморијалном парку Чачалица)
Застава
Застава Пожаревца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски округ
РегионЈужна и источна Србија
Становништво
Становништво
 — 44.183
 — густина89,99 ст./km2
Агломерација75.334
Географске карактеристике
Координате44°36′33″ СГШ; 21°10′34″ ИГД / 44.609166° СГШ; 21.176166° ИГДКоординате: 44°36′33″ СГШ; 21°10′34″ ИГД / 44.609166° СГШ; 21.176166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина94 m
Површина491 km2
Пожаревац на мапи Србије
Пожаревац
Пожаревац
Пожаревац на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникБане Спасовић[1][2] (СНС)
Поштански број12000
12102
12103
12104
12105
12107
Регистарска ознакаPO
Веб-сајт
www.pozarevac.rs

Географија

Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 km², од чега чак 39.240 хектара (односно око 80 % укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавко и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тешка економска ситуација су у последњој деценији 20. века узроковали пропаст значајног дела индустријских постројења. Зато је привреда насеља у лошијем положају а запосленост становништва мања него током поратног развоја. Најпознатије предузеће је прехрамбена фабрика „Концерн здраве хране Бамби“, једина преостала велика фирма. Данас се јавља све више малих предузећа која представљају окосницу развоја региона.

Овде се налази железничка станица Пожаревац.

Историја

National museum in Požarevac, a stele with a relief picture
Надгробна стела из римског доба, двориште Народног музеја у Пожаревцу

Пожаревац се први пут помиње 1467. године у турском дефтеру као село у нахији Лучица које је имало 49 домаћинстава. Био је део мулка (добра у пуној приватној својини) санџак-бега Смедеревског санџака Бали-бега Јахјапашића. Место је брзо напредовало и 1476. године у њему су пописане 123 куће, од тога 20 удовичких. Крајем XV или почетком XVI века Пожаревац је запустео и поново је насељен тек 1521-23.[4]

Место је постало познато после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије”, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани“ како је то написао М. Миладиновић).

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића.

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица.[5] Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција. Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија и Галерија Милене Павловић-Барили.

Административна подела

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац. Пожаревац се састоји из следећих месних заједница:

Демографија

У насељу Пожаревац живи 33.382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 15.474
1953. 18.529
1961. 24.269
1971. 32.828
1981. 39.735
1991. 43.885 41.478
2002. 41.736 44.775
2011. 44.183
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
38.663 92,63 %
Роми
  
644 1,54 %
Југословени
  
237 0,56 %
Црногорци
  
205 0,49 %
Македонци
  
107 0,25 %
Власи
  
86 0,20 %
Хрвати
  
67 0,16 %
Румуни
  
36 0,08 %
Мађари
  
36 0,08 %
Муслимани
  
34 0,08 %
Словенци
  
28 0,06 %
Бугари
  
27 0,06 %
Албанци
  
21 0,05 %
Руси
  
10 0,02 %
Немци
  
7 0,01 %
Словаци
  
6 0,01 %
Украјинци
  
4 0,00 %
Чеси
  
3 0,00 %
Бошњаци
  
3 0,00 %
Русини
  
2 0,00 %
Буњевци
  
2 0,00 %
непознато
  
1.199 2,87 %

Познати становници

Види још

Референце

  1. ^ Бане Спасовић градоначелник Пожаревца
  2. ^ Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović danas stupio na dužnost
  3. ^ Opština Požarevac - Broj stanovnika
  4. ^ Александар Крстић, "Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и Јужне Угарске у 15. и првој половини 16. века, Историјски часопис LII (2005), стр. 170, 174
  5. ^ Одлука о празнику града Пожаревца и о слави Пожаревца, Службени гласник града Пожаревца, година XLI, број 1, 20. фебруара 2009.
  6. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
  7. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

Литература

  • Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

Галерија

Staripozarevac2

Стари Пожаревац

Zgrada-SO

Зграда СО

ParkPozarevac

Парк и споменик у Пожаревцу

Pozarevacki-muzej

Музеј

Centar-grada

Трг ослобођења

Cacalica-3

Брдо Чачалица

Etno park Tulba, national costume of Požarevac, Serbia

Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба

Etno park Tulba, Zubun 2

Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба

Спољашње везе

DM SAT

DM SAT је српска кабловска и сателитска телевизија који се емитује из Пожаревца. Са емитовањем је почела 2005. године. Канал су основали Драгана Мирковић и њен муж Тони Бијелић користећи претходно искључену SAT TV.

DM SAT се види у више балканских и европских земаља путем кабловске телевизије. Канал омогућава СМС текстуалну размену порука, где су пошиљаоци у могућности да виде да је порука послата са њиховог телефона. Гледаоци могу да шаљу поруке из 35 земаља са захтевом за песму или да ћаскају са програмским директором.

Ова телевизија је такође емитовала и теленовелу Скривене страсти

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Град Пожаревац

Град Пожаревац је град у Браничевском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 482 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.313 ha, а на шумску 2.179 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Пожаревац. Град Пожаревац се састоји од 27 насеља: 2 градска (Костолац и Пожаревац) и 25 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 75.334 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -0,9‰, док је број запослених у граду износио 22.944 људи. У граду се налазе 32 основне и 7 средњих школа.

Градска општина Костолац

Градска општина Костолац је једна од две градске општине града Пожаревца, заједно са градском општином Пожаревац.

Костолац је имао статус општине Пожаревачког среза у периоду између 1949. до 1956. године, после тога је подручје бивше општине Костолац ушло у састав општине Пожаревац. 1990. године одржан је рефердум на ком се 97,8 % гласача изјаснило да се формира општина Костолац, Та идеја није остварена до данашњих дана. Најновијим Законом о територијалној организацији Републике Србије донесеним 27. децембра 2007. године некадашња општина Пожаревац је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Костолац као градске општине града Пожаревца, а не као самосталне. Површина општине је 10290 ha.

Новим статутом града Пожаревца је у члану бр. 3 наведено да су на територији града Пожаревца градске општине: Пожаревац и Костолац. Начин одређивања насељених места односно подручја катастарских општина која улазе у састав градских општина, врсте органа и послове из надлежности града које врше градске општине, Скупштина града уредиће посебном одлуком о спровођењу Статута града. Планирано је да у састав општине уђу следећа насељена места: Костолац, Село Костолац (познато и као Стари Костолац), Острово, Кленовник, Петка и Дрмно. Насеља ће се на референдумима опредељивати да ли желе да уђу у састав градске општине Костолац. Након референдума одржаног 5. 8. 2009. и 25.08.2009. грађани месне заједнице Дрмно су одбили да буду у саставу Градске општине Костолац, док остала насеља одлуком својих бирача потвђеном на референдуму улазе у састав новоформиране општине Костолац. Локални избори за скупштину градске општине су одржани 06 децембра 2009. године. Председник градске општине је Владимир Вила (СПС), а председник скупштине градске општине је Др Емил Андрун (ДС). Општина је према попису из 2002. године имала 13500 становника.

Грб општине Пожаревац

Грб општине Пожаревац је амблем (у хералдичком смислу) који је осмислио академски вајар Небојша Митрић. Био је у употреби од 1966. до 2001. године, а 2005. године је враћен у употребу. На наранџастој подлози представљени су смеђом бојом стилизовани мач, Кличевачки идол и грана маслине, испод којих се налазе три хоризонталне линије које симболизују три реке на које излази општина, Велику Мораву, Млаву и Дунав.

Костолац

Костолац је градско насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Мали Пожаревац

Мали Пожаревац је насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1391 становника.

Народни музеј у Пожаревцу

Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду најстарији музеј у Србији. То је музеј општег, комплексног типа са: археолошким (праисторија, Виминацијум, антика, средњовековна и нумизматичка збирка), историјским, историје уметности са галеријом Милене Павловић-Барили и Етнографским музејом са Етно-парком на Тулби. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева, односно подручја данашњих град Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Петровац, Жабари и Мало Црниће.

Општина Мало Црниће

Мало Црниће је неразвијена општина у Браничевском округу у источној Србији. Пожаревац је удаљен 13 km, Петровац на Млави 25, а Београд 100.

Пастуви Пожаревац

Пастуви Пожаревац су клуб америчког фудбала из Пожаревца у Србији. Основани су 2003. године и своје утакмице играју на стадиону Хиподром. Такмиче се тренутно у Првој лиги Србији, другом рангу такмичења - Група Југ.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Пожаревачки мир

Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране.Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским.

Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Мала Влашка. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију.

Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, Београд и Мала Влашка.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

Српска лига Запад

Српска лига Запад је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Управни окрузи Србије

Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.

Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти. Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.

ФК Млади радник 1926

ФК Млади радник 1926 је српски фудбалски клуб из Пожаревца. Тренутно се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Црква Светог Николе у Пожаревцу

Црква Светог Николе у Пожаревцу је подигнута 1890. године као задужбина свештеника-проте Петра Шљивића, пароха трњанског и његове жене Јелене. Црква је проглашена за непокретно културно добро и има статус споменика културе.

Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу

Црква Светог пророка Илије је Српска православна црква која се налази у Малом Пожаревцу, општина Сопот и припада Шумадијској епархији.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.