Подујево

Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

Подујево
Qyteti i Podujeves 6
Подујево
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаПодујево
Становништво
Становништво
 — 2011.23.453
Географске карактеристике
Координате42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГДКоординате: 42°54′42″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 42.911667° СГШ; 21.191667° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина636 m
Подујево на мапи Србије
Подујево
Подујево
Подујево на мапи Србије
Регистарска ознакаPR

Историја

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима. Српска војска је, у Првом балканском рату, према писању Српских новина, ослободила Подујево 21. октобра (по јулијанском календару 7. октобра[1]) 1912.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Демографија

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
2.838 58,3 %
Срби
  
1.447 29,7 %
Црногорци
  
497 10,2 %
Укупно: 4.870
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
14.423 90,7 %
Срби
  
740 4,6 %
Црногорци
  
348 2,2 %
Роми
  
320 2 %
Укупно: 15.894
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
22.696 96,8 %
Ашкалије
  
604 2,6 %
Роми
  
74 0,3 %
Укупно: 23.453

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.435
1953. 3.253
1961. 4.870
1971. 8.490
1981. 15.894
1991. 25.847

Познате личности

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1912/10/09#page/1/mode/1up
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

  • Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976

Спољашње везе

Батлава (Подујево)

Батлава (алб. Batllavë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се на истоименој реци, на којој је подигнута брана којом је направљено Батлавско језеро.

Овде се налазе Рушевине цркве Свете Огњене Марије.

Бело Поље (Подујево)

Бело Поље (алб. Bellopojë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Буринце (Подујево)

Буринце (алб. Burincë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Велика Река (Подујево)

Велика Река (алб. Velikarekë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Добри До (Подујево)

Добри До (алб. Dobërdol) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Добротин (Подујево)

Добротин (алб. Dobratin) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Доња Дубница (Подујево)

Доња Дубница (алб. Dumnicë e Poshtëme) је насеље у општини Подујево на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Доња Дубница површине 2051 ha. Доња Дубница код Подујева некада је била српско село. Први пут се помиње у турском попису из 1455. године, када је у селу било 9 српских кућа, међу којима и дом православног попа. Зна се да је у то време постојала и мала сеоска црква. Старији албански родови почели су да се досељавају у Доњу Дубницу почетком друге половине 18. века, а млађи након рата 1878. године.

Овде се налази Споменик природе „Стабло цера у селу Доња Дубница — Кнежевић Махала“.

Крушевица (Подујево)

Крушевица (алб. Krushevicë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Лауша (Подујево)

Лауша (алб. Llaushë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Ливадица

Ливадица (Ливадице; алб. Livadica, Livadicë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Луг (Подујево)

Луг (алб. Llugë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Лужане (Подујево)

Лужане (алб. Lluzhan) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Метохија (Подујево)

Метохија (алб. Metehi или Metehia) је насеље у општини Подујево на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Метохија површине 710 ha. Село Метохија се налази у Горњем Лабу, петанаестак километара од Подујева. По турском попису из 1455. године, Метохија је била велико село, са 51 српском кућом, два попа и једним калуђером испосником. Данас у селу постоје остаци две српске цркве и старог гробља. Године 1986. у селу је остало још само једно српско домаћинство.

Општина Подујево

Општина Подујево је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 625 km².

Процењује се да је у општини живело око 1650 Срба, од чега половина у граду. Преостало двоје старијих Срба који су живели у Подујеву после сукоба 1999. године напустили су град почетком 2001. године, док 21 Србин живи у малој енклави Секирача, која представља део села Медреговац. У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 87.933 становника.

Попово (Подујево)

Попово (алб. Popovë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Поток (Подујево)

Поток (алб. Potok) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Радујевац (Подујево)

Радујевац (алб. Radujec) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Сиљевица (Подујево)

Сиљевица (алб. Sylevicë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Слатина (Подујево)

Слатина или Лапска Слатина (алб. Sllatinë) је насеље у општини Подујево на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Слатина површине 1213 ha. Лапска Слатина је данас албанско село. По турском земљишном попису из 1455. године у Слатини је било 18 српских кућа. У селу се налазио и манастир Св. Николе са једним калуђером. Почетком друге половине 19. века село је имало своју парохију а, заједно са још два оближња села, служило се црквом Св. Петра све до 1878. године. На месту ове цркве данас је црквиште. Први Албанци почели су да се досељавају 1800. године, али је највећи број дошао после 1878. године.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.