Подунавски управни округ

Подунавски управни округ се налази у средишњем делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

  1. Град Смедерево – седиште градско насеље Смедерево
  2. Општина Смедеревска Паланка – седиште градско насеље Смедеревска Паланка
  3. Општина Велика Плана – седиште градско насеље Велика Плана

Седиште округа је градско насеље Смедерево.

Површине, број насеља и број становника
Површина
km²)
Насеља
(градска
+сеоска)
Становништво
попис 2011.
(попис 2002)
Град Смедерево 484 28 (1+27) 108.209 (109.809) Пад
Општина Велика Плана 345,5 13 (1+12) 40.902 (44.470) Пад
Општина Смедеревска Паланка 421 18 (1+17) 50.284 (56.011) Пад
Подунавски округ 1.248 58 (3+55) 199.395 (210.290) Пад

Смедерево је било престоница српске државе у 15. веку – ту је био смештен двор у време тадашњег српског владара Ђурђа Бранковића. Данас се у остацима Смедеревске тврђаве, завршене 1430. године, назиру некадашњи двор, капеле и зграде за владарску породицу. На старом смедеревском гробљу налази се црква из 15. века за коју се претпоставља да је била породична гробница Ђурђа Бранковића и о њој се причају многе легенде.

У привредном погледу Смедерево је данас један од водећих градова у Србији.

Подунавски управни округ
Положај
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиСмедеревско Подунавље и Јасеница
Админ. центарСмедерево
Површина1.248 km2
Становништво2011.
 — број ст.199.395
 — густина ст.159,77 ст./km2
Позивни број+381 (0)26
Општине и градови3
Велика Плана
Град Смедерево
Смедеревска Паланка
Број насеља58
(3 градска и 55 сеоских)
http://www.podunavskiokrug.rs/
Podunavski district
Подунавски округ

Демографија

Број становника у Подунавском округу у периоду од 1948. до 2011. године[1]

Година
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
2006.
2011.
Број становника 153.423 165.316 180.558 197.656 220.930 226.589 210.290 207.2171 199.395
1 Заједно са избеглим становништвом са Косова и Метохије

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (на језику: српски)

Спољашње везе

Zgrada Okružnog suda u Smederevu

Zgrada Okružnog suda u Smederevu (nekadašnja Zgrada Sreskog načelstva) je spomenik kulture od velikog značaja koji se nalazi na centralnom trgu u Smederevu. Zgrada je prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog podignuta između 1886–1888. uz glavni gradski trg. Izgrađena je u duhu evropske arhitekture i jedna je od prvih značajnih građevina u Smederevu. Ona predstavlja vrlo vredno i stilski izrazito rešenje kojim je obeleženo bitno razdoblje u izgradnji Smedereva u XIX veku, a naročito Smedereva kao granične varoši na Dunavu.

Град Смедерево

Град Смедерево је град у Подунавском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 484 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 38.817 ha, а на шумску 2.617 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Смедерево. Град Смедерево се састоји од 28 насеља: једног градског и 27 осталих насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 108.209 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,7‰, а број запослених у граду износи 30.219 људи. У граду се налазе 33 основне и 4 средње школе.

Град Смедерево:

Смедерево:

градске месне заједнице:МЗ Доњи Град

МЗ Славија

МЗ Златно Брдо

МЗ Ладна Вода

МЗ Свети Сава

МЗ Плавинац

МЗ Карађорђев Дуд

МЗ Папазовац

МЗ Царина

МЗ Лештар

МЗ 25. Maj

приградска насеља:

Вучак

Враново

Липе

Петријево

Радинац

Сеоне

Удовице

Шалинац

сеоска насеља:

Бадљевица

Биновац

Водањ

Врбовац

Добри До

Друговац

Колари

Кулич

Ландол

Лугавчина

Луњевац

Мала Крсна

Мало Орашје

Михајловац

Осипаоница

Раља

Сараорци

Скобаљ

Суводол

Купусина

Купусина може бити:

Купусина (Апатин), насеље у општини Апатин

Купусина (Велика Плана), насеље у општини Велика Плана, Подунавски управни округ

Општина Велика Плана

Општина Велика Плана је општина у Подунавском округу у централној Србији, у Шумадији. Општина заузима површину од 345,5 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26.864 ha, а на шумску 3201 ha). Општина је смештена у плодној поморавској равници са просечном надморском висином од 110 m. Општину пресецају токови река Велике Мораве, Јасенице и Раче. Кроз општину пролази ауто-пут Е75 и железничка пруга Београд–Ниш, а у прошлости је пролазио Цариградски друм.

Општина Велика Плана је претежно пољопривредно подручје са једним градским и 12 сеоских насеља. Добро је развијена прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинских материјала. Сточарско-ветеринарски центар у Великој Плани је по значају светски центар за селекцију и оплемењивање расног састава сточног фонда.

Општина Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је општина у Подунавском округу у Шумадији, у централној Србији. Општина се на истоку граничи са општином Велика Плана, на северу са градом Смедеревом, на југозападу са општином Топола, на западу са градом Београдом, односно са његовом градском општином Младеновац и на југу са општином Рача. Површина општине износи 422 km² и по величини је 42. у Републици Србији.

Општина се налази на 44°23' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине, на надморској висини од 100 до 286 m, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници.

Северно и северозападно пружа се Подунавље, источно је долина Мораве са Поморављем, а јужно и западно овај крај се граничи Рудничким и Космајским крајем.

Смедеревска Паланка је српској историји подарила пар знаменитих људи, какви су били Станоје Главаш, Милоје Поповић Ђак (Ђакова буна), војводе Вулићевићи, Божидар Трудић али и пар значајнијих спортиста, међу којима су свакако најзначајнији Мирослав Мута Николић, Мирољуб Аранђеловић и Перица Огњеновић.

Седиште општине је градско насеље Смедеревска Паланка. Општина Смедеревска Паланка се састоји од 18 насеља: једног градског и 17 осталих насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 50.284 становника, с тим што половина овог број отпада на сеоско становништво.

Сакрални објекат у смедеревској тврђави

У југоисточном делу Великог града смедеревске тврђаве 1980-их су пронађени остаци сакралног објекта. Објекат је током година био православна и католичка црква, као и џамија.

Списак споменика културе у Подунавском округу

Следи списак споменика културе у Подунавском округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Црква Светог Вазнесења у Старом Селу

Црква Светог Вазнесења у Старом Селу, у општини Велика Плана, подигнута је 1882/1883. године и сврстава се у непокретна културна добра као споменик културе.

Територијална организација Подунавског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.