Подримље

Подримље је област у Србији, позната и под именом Подрима (алб. Podrima), и обухвата предео са леве стране Дрима према Призрену, и већи део атара општина Ораховац и Велика Хоча.

Област је названа по реци Бели ДримПодримље или Подрима.[1]

По подацима из 1912. године у Подримљу је било око 3000 арбанашких и око 300 српских православних кућа.[2]

Свети Сава у свом Житију Светог Симеона Немање помиње Подримље као област коју је његов отац Симеон Немања ослободио од Византије. [3]

Види још

Извори

  1. ^ Извод из Пројекта, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ Jevto Dedijer - Stara Srbija (geografska i etnografska slika 1912 ), Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ [Projekat Rastko] Sveti Sava: Sabrani spisi - Zitije svetog Simeona Nemanje, Приступљено 23. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Љуботен (врх)

Љуботен је један од врхова на Шар-планини, висок 2.498 метара. Ту се граниче Србија и Северна Македонија.

Иван Јастребов је записао да од села Штрпца, од самог подножја ове планине до врха Љуботена има пет сати хода. Чука (врх) Љуботена је са стране Качаника положита, али са стране села Штрпца је стрма. На врх се пола сата треба пењати готово четвероношке. На врху је равно мјесто од око 4 квадратних хвата са фантастичним погледом на све стране. Види се Качаник, Скопље, испод је Тетовско поље, Гостивар, цијело Подримље, Дечани, Пећ, Ђаковица, Приштина, Гњилане. По Јастребову, нема бољег мјеста одакле се виде цијела Стара Србија и Љуботен као средишња тачка те Србије. Љуботенско језеро је на сат пута од подножја врха. Стијенама је затворено са јужне, западне и сјеверне стране, само је са источне отворено за поглед са Љуботенског врха. Језерео није велико, вода је чиста, прозрачна. Из језера истиче Лепенац. У подножју планине је поред Штрпца и село Готовуша. На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Бели Дрим

Бели Дрим (алб. Drini i Bardhë) је једна од две реке чијим спајањем настаје река Дрим у Албанији. Друга река је Црни Дрим. Њих две се спајају у североисточној Албанији код града Кукеса.

Дужина Беог Дрима је 175 km (156 у Србији, 19 у Албанији). Река извире са планине Жљеб у Метохији, северно од Пећи. Река протиче кроз полу-крашку регију Метохију. У почетном делу тока, Брели Дрим је река понорница, која се појављује као снажан извор и водопад висине 25 метара близу села Радовац. Извор реке у подножју Русолије налази се на надморској висини од 580 m, а кота места спајања са Црним Дримом је на 240,8 m.

Бели Дрим тече на исток, поред Пећке бање, затим прима воде притоке Источка река, а ток скреће ка југу. Остатак тока пролази кроз веома плодну и густо насељену централну Метохију, познату и као Подримље. Необично је да се велики градови овог подручја не налазе на самој реци (Пећ, Ђаковица, Призрен). Највеће место уз Бели Дрим је Клина.

Бели Дрим има пуно значајних притока: Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, Ереник су десне, а Источка река, Клина, Мируша, Римник, Топлуга и Призренска Бистрица су леве притоке.

Слив Белог Дрима покрива површину од 4.360 km² у Србији. Албански део слива има површину од 604 km². У овом делу реке не постоје насеља, а река прима леву притоку Плавску реку, која долази из области Горе. Ток реке Бели Дрим није плован.

Вештачко хидроакумулационо језеро Фјерза је поплавило обалу уз целокупан ток кроз Албанију, и део тока кроз Србију.

Византијско-српски ратови

Византијско-српски ратови вођени су од насељавања Срба на Балканско полуострво у 7. веку па до друге половине 14. века. Иако Константин Порфирогенит у свом „Спису о народима" који представља једини извор о најстаријој историји Срба, пише да су се Срби на Балкан населили по дозволи цара Ираклија, много је вероватније да је насељавање извршено у склопу аварско-словенских похода на Полуострво почетком 7. века. Заједничка опасност од Турака зближила је две стране те од половине 14. века нема већих ратних сукоба између Срба и Византинаца.

За време владавине цара Ираклија грчки језик је постао служебни царске канцеларије. Император државе почиње да се зове „Василевс”. С обзиром на значајну тежину грчког елемента у Источном римском царству, може се користити и појам грчки за његов карактер.

Дрим (вишезначна одредница)

Појам Дрим (вишезначна одредница) може да се односи на:

Дрим, река која настаје спајањем Белог и Црног Дрима

Бели Дрим

Црни Дрим

Историја Србије у средњем веку

Средњовековна Србија обухвата период од прве половине 7. до друге половине 15. века нове ере.

Манастир Свети Марко Коришки

Манастир Свети Марко Коришки налази се с десне стране Коришке реке, узводно три километра од места Кориша, близу Призрена, на стрмини брда, тако да је тешко доћи до њега.

Подримље (вишезначна одредница)

Подримље може бити:

Подримље или Подрима, средњовековна жупа у Метохији

Бело Подримље, шира област у сливу реке Бели Дрим

Црно Подримље, област у сливу реке Црни Дрим

у најширем смислу, целокупан слив реке Дрима

Хвосно

Хвосно (варијанта: Хвостно, Старо Хвосно) је ранији назив за северни део Метохије, простор богат средњовековним манастирима и црквама, које су изградили српски краљеви и локална властела. Хвосно је простор који обухвата област савремених градова Истока и Пећ на Косову и Метохији. Име Хвосно је изведено из старословенске речи хвост, што значи „дебело дрво“, вероватно због густих шума које расту на падинама околних планина. Друго објашњење је да словенска реч хвост, потиче од имена неке врсте траве, корова које је расло у Метохији. Могућа веза назива је и са именом Косово, јер је у Хрисовуљи цара Василија тај крај споменут под назовом Хосонон (Χοσονον). Тај крај где је рођен Петар Коришки је називан и Диоклитија хвостанска.

Црни Дрим

Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.

Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.

Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.

Пре ових језера у Црни Дрим се улива његова највећа притока Радика.

Дужина његовог целокупног тока је 122 km. Површина слива износи 5.256 km², од чега Македонији прилада око 900 km².

Црни Дрим су раније језерски таласи засипали песком, те је ниво тока растао и плавио Стугу и Струшко поље. регуласцијом тока поплаве су спречене.

После 56 km, река прелази на територију Албаније, западно од Дебра. Ујмиште је назив за село где се у Црни Дрим улива река Буштирца. Са Белим Дримом се спаја код града Кукес у североисточној Албанији, и тако настаје река Дрим, који се улива у Јадранско море.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.