Подлужје

Подлужје је мала географска регија у југоисточном Срему. Западни део Подлужја спада у територију АП Војводине, а источни у територију града Београда.

На територији регије налазе се Манастир Фенек, Обедска бара и остаци средњовековног краљевског града Купиника (данашње село Купиново).

Види још

Јарчина

Јарчина је систем река и канала у сремском региону, Војводина, Србија укупне дужине 53 km, који се улива у реку Саву. Систем обухвата реке Међеш-Јарчина Галовица-Прогарска Јарчина.

Војвођани

Војвођани су становници Аутономне Покрајине Војводине. Термин представља регионалну ознаку и може се односити на припаднике различитих народа и етничких група које живе на овом подручју.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Дукља

Дукља или Дoклејa је средњовјековна српска држава која је постојала од 7. вијека до друге половине 12. вијека, већим дијелом на простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније. Од 11. вијека иста област почиње се називати и Зетом, а од 15. вијека Црном Гором. Језгро државе Дукље била је област између Боке Которске и ријеке Бојане, а била је издијељена на девет жупа, од којих је пет гравитирало Скадарском језеру (Лушка, Подлужје, Купелник, Облик и Црмница), док је једна била континентална (Горска), а три су биле у Приморју (Прапратна, Кучева и Грбаљ).

Жупа (административна област)

Жупа је словенска реч која означава неку административна област, обично неку скупину села, "везану неком долином, пределом, ограниченим брдима".. Као и село и жупа је реч старијег словенског порекла. У Србији, пример оваквих административних области су жупе у околини Призрена: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. У средњем веку су Жупан и Велики жупан биле владарске титуле у рангу кнеза. Мађарска, Хрватска и многе друге државе су подељена на жупаније.

У Србији би тај термин, данас, највише одговарао речи Срез.

Жупа у време Немањића

У време Немањића (1171—1371) жупа или жупанија била је мала територијална јединица, основа већих покрајина. Обично је то била само кратка речна долина или котлина, али свакако мања од немачке жупе или угарске жупаније. Да је жупска територија била мала види се из пописа жупа у приморју и набрајања група од жупа у манастирским повељама.

Купиново

Купиново је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1866 становника.

Племенско уређење на Балкану

Племенска организација се одржала на западном Балкану све до 20. века. Заснива се на фамилијарности брастстава које заједнички сачињавају племе. Најсличнија су шкотским клановима. Постојала су на територији Црне Горе, Босне и Херцеговине и Албаније.

Племенска свест се на Балкану, у неким брдским динарским областима, очувала све до 20. века - у источној Херцеговини, Црној Гори, Боки и код Арбанаса.

Племена су састављена из братства, а братства из родова. Братства су „увек настањена у групи, у засебним селима или у групама од села“. Веза између њих је: исто крсно име и традиција о заједничком пореклу.Свако племе има своју одређену територију. Племенске територије биле су, у главном, поједине мале жупе, формиране у малим природним јединицама око појединих река (Топлица, Врхбосна, Рама, Коморица, Морача и др.) у њиховим долинама и на обалама, или у карсним пољима (Фатница, Љубомир, Чево и др.) или на згодним комбинацијама долина и пасишта (Рудине, Драчевица, Подлужје и др.).

Црногорска племена, по нахијама :Племена Катунске нахије: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце (Веље и Мале), Озринићи (Чевљани), Пјешивци (Горњи и Доњи), Загарач (Горњи и Доњи) и Комани (Комани у ужем смислу и Бандићи).

Племена Љешанске Нахије: Дражевина, Градац (племе) и Буроње.

Племена Ријечке нахије: Цеклин, Косијери, Добрско село, Љуботињ и Грађани.

Племена Црмничке нахије: Подгор, Дупило, Брчели, Сотонићи, Глухи До и Бољевићи.Племена Старе Херцеговине : Бањани, Билећа, Гацко, Грахово, Дробњаци и Језера, Зубци, Кривошије, Љубибратићи, Малешевци, Никшићи, Пивљани, Приједољевићи, Рудињани, Требјешани, Ускоци и Шаранци.

Племена седморо брда : Бјелопавлићи, Братоножићи, Васојевићи, Кучи, Морача, Пипери и Ровца.

Приморска племена : Грбаљ, Маине, Кртоле, Луштица, Дражевина, Паштровићи са Брајићима и Побори.

Албанска племена: Кељменди, Дришти, Берише Груде, Хоти), Мазреку, Краснићи, Кастрати, Тачи, Тријепши, Џани, Шкријељ, Шоши, Шлаку и Шаљани.

Старосједиоци у Превалису

Од Словена затечени становници у Превалису (лат. Praevaliana, Prevalis) су били:

потпуно романизовани и христијанизирани Илири;

ислужени легионари насељени у провинцији;

припадници чиновничког управног апарата (међу њима су и Ромеји, али и угледни Романи са византијским титулама, које су често претварали у презимена) и

робови на латифундијама.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.