Подгорина

Подгорина се налази источно од Подриња. Пружа се до река Тамнаве, Колубаре и Љига. Обухвата Ваљевску котлину и околне планине (Сувобор, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник). Река Градац, десна притока Колубаре, одваја Лелићки крас на западу од Бачевачког краса на истоку. Центар Подгорине је Ваљево.

Облици рељефа

У рељефу Подгорине има свих крашких облика, изузев крашких поља, од којих је најпознатија Петничка пећина. Петничка пећина, дужине око 600 метара, представља систем подземинх канала у Бачевачком красу, југоисточно од Ваљева. Налази се у близини села Петнице, у коме је истоимена истраживачка станица за ваншколско образовање младих.

Бачевци (Ваљево)

Бачевци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 381 становника.

Белореченск

Белореченск (рус. Белореченск) званични је град на југу европског дела Руске Федерације. Налази се на југу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Белоречењском рејону чији је уједно и административни центар. Званичан статус града има од 1958. године.

Према статистичким подацима Националне статистичке службе Русије за 2018. у граду је живело 52.082 становника и четрнаести је по величини град у Покрајини.

Ваљевске планине

Подрињско-ваљевске планине је назив за скуп планина које испуњавају делове северозападне и средишње Србије, чинећи развођа између Колубаре и Јадра на северу, Дрине на југозападу и Западне Мораве на југу. Оне припадају групи североисточних динарских планина.Највиши врх је Мали Повлен (1347мнв) који је уједно и највиши врх Западне Србије.

Врагочаница

Врагочаница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 325 становника.

Вршац

Вршац је градско насеље у саставу града Вршца у Јужнобанатском округу, један од најстаријих банатских градова који се налази се на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Према попису из 2011. било је 36.040 становника. По овоме је Вршац други по величини град у округу, после Панчева, и највећи град у Војводини без статуса средишта округа.

Гран Чако

Гран Чако (шп. Gran Chaco; кеч. chaku — земља лова) је пространа низија меридијанског правца пружања између 19° и 30° јгш. Смештена је у централном делу Јужне Америке на територији Парагваја и Аргентине. Благо се спушта од подгорине Анда на северозападу (400 метара надм. висине) ка југоистоку (100 метара надм. висине).

Дивци (Ваљево)

Дивци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 640 становника.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Кула Ненадовића

Кула Ненадовића је изграђена 1813. године, налази се у Ваљеву на брду Кличевац, на око пола километра од центра града, а у правцу изласка ка Шапцу. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Ловозерске тундре

Ловозерске тундре (рус. Ловозёрские тундры), или Ловозерски планински масив (рус. Ловозёрский горный массив) планински је масив у западном делу Кољског полуострва у самом центру Мурманске области на северозападу Русије. Ловозерски планински масив чини неколико засебних планина максималне надморске висине до 1.126 метара (гора Ангвундасчор) смештених између језера Ловозера на истоку и Умбозера на западу. Планински врхови су доста равни и каменити, док су падине доста стрме. На врховима је приметно готово потпуно одсуство вегетације, док је подгорина обрасла густим четинарским шумама. У геолошкој основи Ловозерских планина налазе се магматски сијенити са великим концентрацијама алумосиликатних нефелина.

На овом подручју налазе се значајније залихе ретких метала попут тантала, ниобијума, цезијума, церијума и других, те минерала цирконијума.

На планинским врховима налазе се бројна мања високопланинска језера међу којима је најпознатије језеро Сејдозеро.

Локалитет је од најранијих времена имао велики значај у духовном животу лапонског народа, и на том подручју пронађени су бројни пагански мегалити.

Маргита (Румунија)

Маргита (рум. Marghita, мађ. Margitta) град је у Румунији. Он се налази у северозападном делу земље. Маргита је трећи по важности град округа Бихор.

Маргита је према последњем попису из 2002. године имала 17.291 становника.

Општина Ново Село

Општина Ново Село је једна од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Ново Село.

Општина Струмица

Општина Струмица је највећа и најважнија од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Струмица.

Попучке

Попучке је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 2627 становника.

Пробиштип

Пробиштип (мкд. Пробиштип) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Пробиштип је седиште истоимене општине Пробиштип, која броји 16.193 становника (по попису из 2002).Данас је Пробиштип рударско насеље, састављено од градског (8.045 ст.) и сеоског дела (669 ст.).

Седлари (Ваљево)

Седлари је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1360 становника. Према локалном предању, село је основала фамилија Типића коју данас чине породице Параментић и Мандић, а почетком XX века су имали 14 домаћинстава и славили светог Николу.

Спомен-костурница и споменици у Осечини

Спомен-костурница у Осечини, седишту истоимене општине, налази се у непосредној близини старе и нове цркве, на узвишици, у склопу гробља. Саграђена је 2006. године ратницима Првог светског рата који су изгинули у борби на оближњим положајима, или умрли од епидемије тифуса која је харала овим крајем у зиму 1914—1915. године.За време Првог светског рата, Подгорина је била позадина и под командом генерала Павла Јуришића Штурма. Становништво је помагало Церску битку тако што је допремало ратни материјал и превозећи рањенике, а Осечина је била један од центара лечења оболелих и рањених. Посмртни остаци војника су премештени из околних гробова приликом археолошких ископавања која су вршена током 2005. и 2006. године.

Приликом уређења парка из центра су измештена два споменика. Споменик борцима погинулим у Балканским ратовима и Првом светском рату се сада налази код цркве. Споменик партизанским борцима Другог светског рата се налази код аутобуске станице, као и спомен-чесма погинулим у ратовима 1991—1999. Према причама локалног становништва споменик су направили италијански војници – заробљеници. Из освете су рељефу на споменику који представља партизана у борбеној пози дали лик Мусолинија.

На месту споменика из НОБ-а, у центру насеља се данас налази споменик браћи Недић, Глигорију и Димитрији, устаницима изгинулим на Боју на Чокешини, 1804. године.

Стара Тура

Стара Тура (свк. Stará Turá, мађ. Ótura, нем. Alt-Turn) град је у Словачкој, у оквиру Тренчинског краја, где је у саставу округа Ново Место на Ваху.

Шљивовичка планина

Шљивовичка планина и њена подгорина је простор који се налази у склопу планинскокотлинско — долинске области Србије, који припада Карпатобалканидима источне Србије, или у ужем смислу Источној Србији, као саставни део њене јужне субрегије, Балканске Србије. Ограничена је са две тектонске зоне Белопаланачком и Лужничком. Има изглед хорста. Испресецана је попречним раседима (ступњевитим степеницама) почевши од најнижег Малог курила, преко Великог курила и Поповог врха до највишег Шљивовичког врха. Шљивовичка планина као целовити комплекс са Белавом и Црним врхом у ствари представља

навлаку која је дошла са југозапада, изграђену углавном од кредних банковитих и слојевитих кречњака и доломита, али и јурске

карбонатне творевине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.