Повртарство

Povrtarstvo je deo biljne proizvodnje koji se bavi proizvodnjom povrća. Povrtarstvo kao naučna disciplina proučava biologiju povrća kao osnovu razvoja tehnologije gajenja, za povećanje prinosa, poboljšanje kvaliteta i snižavanje troškova proizvodnje. Povrtarstvo kao nastavna disciplina se deli na: opšte i posebno povrtarstvo. Ono obuhvata gajenje biljaka na otvorenom polju (oranice) i gajenje biljaka u zaštićenom prostoru.

Tipovi proizvodnje

Mogu razlikovati sledeći tipovi proizvodnje:

  • gajenje u vrtovima i na okućnicama
  • baštovanska proizvodnja (robna)
  • plantažno gajenje (uska specijalizacija)
  • u zaštićenom prostoru
  • kombinovani načini

Proizvodnja povrća u svetu

Proizvodnja povrća je regionalno različita i neravnomerno razmeštena, kako po kontinentima tako i po zemljama. Regionalno posmatrano 84% svetske proizvodnje povrća ostvaruje se u Aziji (64%) i Evropi (19%). U strukturi proizvodnje krompira učestvuje oko 38%, ostalo povrće oko 36%, paradajz oko 10%, kupus i ostale kupusnjače oko 6%, crni luk oko 5%, pasulj i grašak oko 3%, i paprika oko 2 %.

Proizvodnja povrća u Srbiji

Srbija ima velike potencijale što se tiče uzgoja povrća, svake godine se gaji sve više povrtarskih vrsta. Najveća proizvodnja je pored velikih reka, tako su najmanji troškovi navodnjavanja. Srbija većinu povrća koju proizvede, potroši na svom tržištu, samo manji deo se izvozi za Rusiju.

Objekti za gajenje povrća u zaštićenom prostoru

Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru[1], lejama, plastenicima i staklenicima omogućuje konstantno snabdevanje tržišta svežim povrćem tokom čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu s obzirom na biološki značaj povrća u čovekovoj ishrani. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik povrtarske proizvodnje, gde se optimalnim uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnosti planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog prostora, zadatak zaštićenog prostora je privremena zaštita biljaka od mraza, proizvodnja rasada i proizvodnja povrća. Zaštitom od mraza stvara se mogućnost rane prolećne odnosno kasne jesenje proizvodnje. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostvarenje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, sa planiranim vremenom isporuke.

Staklenici

Staklenici [2] su najsavršeniji oblik zaštićenog prostora. Oni su isto tako i najskuplji vid zaštićenog prostora. U njima se mogu ostvariti mnogo povoljniji vegetacioni uslovi. Savremeni staklenici su opremljeni najsavremenijim uredajima koji sami regulišu mikroklimatske uslove. Staklenici se uglavnom koriste za proizvodnju svežeg povrća u toku zime i proleća, a mogu da se koriste i za gajenje rasada.

Proizvodnja rasada povrća

Veliki broj povrtarskih kultura razmnožava se rasadom[3]. Rasad predstavlja mladu biljku u fazi kada ima 4-10 stalnih listova, proizvedenu najčešće u zaštićenom prostoru. Proizvodnjom rasada se postižu vrlo korisni ciljevi:

  • ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6-8 nedelja u poređenju sa bezrasadnom kulturom
  • period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje bolje iskorišćavanje zemljišta i ubiranje više plodova sa iste površine
  • utroši se manje semena, što je značajno ako se koristi skupo seme (hibridno)
Tomatoseedlings
Rasad paradajza

Paradajz

Paradajz (Lycopersicon esculentum) ima široku upotrebu u ishrani stanovništva. Koristi se kao svež, zreo plod, zelen plod i u vidu različitih prerađevina. Paradajz je druga najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana. Sve više se gaji u zaštićenom prostoru zbog velike potražnje na tržištu. Godišnja proizvodnja paradajza iznosi oko 160 miliona tona.

Malčiranje zemljišta je mera nege useva, tačnije to je prevlačenje zemljišta raznim crnim i poluprozirnim folijama, povećava temparaturu zemljišta, što direktno utiče na brži rast biljke, ranije dozrevanje plodova, povećanje prinosa i kvaliteta plodova.

Kupus

Kupus (Brassica oleracea)[4] spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju Grci i Rimljani. Gaji se svuda, u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na visinama do 2000 metara.

Grašak

Grašak (Pisum sativum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice lepirnjača (Fabaceae), velike je hranljive vrednosti i kao povrtarska kultura ubraja se u grupu zrnenih mahunarki. Za jelo se koristi zrno graška u tehnološkoj zrelosti pripremljeno na različite načine. Grašak u sebi sadrži 12-16% ugljenih hidrata zbog čega je značajan za ljudsku ishranu.

Reference

  1. ^ Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru
  2. ^ Staklenici
  3. ^ Proizvodnja rasada | Plastenici
  4. ^ „Купус као лек”. Архивирано из оригинала на датум 29. 05. 2015. Приступљено 28. 05. 2015. Текст „ Дневник ” игнорисан (помоћ)

Literatura

  • "Posebno povrtarstvo preradjeno za poljoprivrednu školu" Lazić Branka
  • "Posebno povrtarstvo" 2012-2013
  • "Ratarstvo i povrtarstvo", Zoran Broćić 2014

Spoljašnje veze

Град Сремска Митровица

Град Сремска Митровица је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 762 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 56571 ha, а на шумску 8705 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Сремска Митровица. Град Сремска Митровица има 26 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79940 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,8‰, а број запослених у општини износи 18186 људи. У граду се налази 39 основних и 6 средњих школа.

Институт за повртарство

Институт за повртарство је истраживачко-развојни институт који врши истраживање и развој у биотехнологији. Институт је основан 1946. године у форми Подреонске огледне пољопривредне станице у Смедеревској Паланци, а 2006. године Одлуком Владе Републике Србије Институт је основан као привредно друштво у правној форми друштва с ограниченом одговорношћу, са пословним именом „Институт за повртарство доо Смедеревска Паланка“.

Суштина Института је та да се на једном одређеном простору врши научноистраживачка делатност већ 60-так година. Због специфичности правног система мењане су правне форме у којима је Институт пословао. Институт није профитна организација, јер његов основни циљ представља вршење систематског стваралачког рада ради стицања нових знања. Овај рад обавља се у циљу подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја. Систематски стваралачки рад запослени у Институту остварују примењеним и развојним истраживањима која су усмерена ка задовољавању потреба непосредних корисника резултата истраживања, основним истраживањима као основом за примењена и развојна истраживања и оспособљавањем кадра за научноистраживачки рад. Научноистраживачким организацијама у Србији дата је слобода да се баве и другим пословима којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, али строго под условом да се тим пословима не угрожава квалитет научноистраживачког рада. Ради овога је Институт за повртарство Смедеревска Паланка и основан као привредно друштво, једночлано друштво с ограниченом одговорношћу, од стране Владе Републике Србије, те се у правном промету према трећим лицима и појављује са својим пословним именом „Институт за повртарство доо Смедеревска Паланка“.

Институт је акредитован за обављање научноистраживачке делатности која је у Републици Србији проглашена за делатност од посебног значаја за свеукупни развој Републике Србије. Поступак акредитације се обнавља сваке четири године. Поступак акредитације води Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Као организациона јединица Института за повртарство послује и Лабораторија за испитивање семена, акредитована од стране Акредитационог тела Србије за послове физичко-хемијских испитивања, биолошких испитивања и узорковања.

Институт за ратарство и повртарство Нови Сад

Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, основан је 1938. године у Новом Саду. Основна и примењена истраживања, која су основна делатност Института, усмерена су на стварање сорти и хибрида ратарских, повртарских, као и великог броја крмних, индустријских, лековитих и зачинских биљака.

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Краставац

Краставац (лат. Cucumis sativus) врста је зељастих биљака из породице бундева (Cucurbitaceae). Користи се у људској исхрани као поврће.

Ластово

Ластово (хрв. Lastovo, итал. Lágosta, лат. Augusta Insula, грчки. Ladestanos) је острво у хрватском делу Јадранског мора. Налази се 14 km према југу од острва Корчуле.

Управном поделом припада Дубровачко-неретванској жупанији.

Мрвеш

Мрвеш је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 74 становника (према попису из 2002. било је 116 становника).

Мрвеш је око 20 km удаљен од Лесковца. Село још увек нема асфалтиран пут кроз насеље. Као и у осталим крајевима јужне Србије, незапосленост је екстремно висока (преко 80% становништва). Једини извор прихода у самом селу су: повртарство, воћарство, пчеларство и сточарство.

Мрчајевци

Мрчајевци су насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 2767 становника.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Мрчајевци коју су чинила насељена места: Бечањ, Бресница, Доња Горевница, Доња Трепча, Горња Трепча, Катрга, Мојсиње, Мрчајевци, Остра, Станчићи и Вујетинци. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Наука у Србији

Наука у Србији се данас одвија у научноистраживачким организацијама, а то су факултети и институти. У Србији постоје научни институти и истраживачко-развојни институти. Научне институте оснива држава и претежно се баве основним истраживањима док истраживачко-развојни институти могу бити и привредна друштва и претежно се баве развојним и примењеним истраживањима.

Институције од значаја за науку су Српска академија наука и уметности и Матица српска.

Политику државе Србије у науци води надлежно Министарство науке а највише научно тело, које одређује правце развоја науке, је Национални савет за научни и технолошки развој. Национални савет има 17 чланова из реда академика и научника.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Пећинци

Пећинци су насеље и седиште општине Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2581 становника.

Пећинци су једино село које је општински центар у Срему. Изразито пољопривредно подручје, са значајним учешћем сточарства. Последњих година све више се развија повртарство, посебно производња бостана. Фабрика шећера је највеће привредно предузеће. Познати туристички локалитет је Обедска бара.

Овде се налази Српски музеј хлеба у Пећинцима.

Повртњак

Повртњак – (kitchen garden, фран. potager) потажер део одвојен од осталог дела врта окућнице – украсних биљака и травњака. Већина повртњака су мале верзије старих сеоских башта. Дизајн може да буде веома различит од искључиво утилитарног до украсног. Он је извор поврћа, воћа и биља (зачинског и лековитог) али може да буде вртни простор у геометријском стилу који привлачи визуелну пажњу током целе године, и може да укључи и перене или жбунове међу јестиве биљке, или да их уоквирује. Индустријском производњом поврћа, као делом биљне производње, бави се повртарство и не треба га мешати са повртњаком.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду

Пољопривредни факултет је високообразовна установа смештена у Новом Саду, део је Универзитета у Новом Саду. Факултет је основан 30. јуна 1954. Тренутни декан је проф. др Недељко Тица.

Претрешња

Претрешња је насеље у Србији у општини Блаце у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 217 становника). У насељу Претрешња, становништво се бави претрежно пољопривредом. Заступљено је највише воћарство и повртарство. Последњих година је дошло до мањег повећања садњи шљива „стенлеј“ и делом „моравка“. У насељу постоји основна школа, која не ради већ дужи низ година. Становништво је великом већином православне вероисповести. Иако је изградња асфлата кроз насеље била планирана, то до данас није урађено. Насеље се сатоји и од засеока „Равићи“ (по Рафаилу - Рави Глишићу), и нешто удаљенијем засеоку „Закићи“. У склопу, насеља, се у основи, и сматра насеље „Јалакчани“, међутим, последњих година је дошло до већег одлива становништва у веће градове, пре свега Блаце, а нешто даље и у главни град „расинског округа“ - Крушевцу, па све до Београда. Кроз насеље протиче тзв. „Претрешњанска река“.

Ратарство

Ратарство је грана земљорадње која се бави узгојем и производњом биљака на ораницама. Најразвијеније је у умереним ширинама и у аграрним областима.

Може се поделити на:

производњу жита (пшеница, јечам, овас, раж, кукуруз, хељда, пиринач, просо)

производњу индустријског биља (кикирики, уљана репица, конопља, соја, памук, сунцокрет, хмељ, лан, дуван)

производњу крмног биља (репа, кељ, вијук, љуљ, луцерка, детелина)

повртарствоОбрада земљшита је сваки механички захват у подсфери разним оруђима, а изводи се: ручно, запрежно и машински. Обрада земљишта има следеће циљеве и задатке:

Обрада земљишта се може поделити на:

Основна обрада (орање, риголовање, дубинско рахљање, специјални начини)

Допунска обрада (бранање, дрљање, култивирање, ваљање, фрезовање).

Ратарство и повртарство (часопис)

Ратарство и повртарство (енгл. Field and Vegetable Crops Research) је електронски научни часопис у отвореном приступу који објављује прегледне и научне чланке из области пољопривреде и биотехнологије. Излази од 2010. године.

Рафуна

Рафуна је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 76 становника (према попису из 2002. био је 131 становник).

Према причању старих предака, назив потиче од имена једног Арнаутина Малић Рафуне, вероватно старешине села. Пре доласка Арнаута, насеље је носило назив Тумарце.

У њеном атару налази се црква Св. Пантелејмона.

Смедеревска Паланка

Смедеревска Паланка је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 23.601 становника (према попису из 2002. било је 25.300 становника).

Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина.

Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.