Пливање

Пливање је кретање особе кроз воду, обично у воду рекреације, спорта, вјежбе или преживљавања. Локомоција се постиже кретање удова, тијела или обоје. Људи могу задржати дах под водом и научити основе локомоције пливања неколико седмица од рођења, као нагон за преживаљавањем.[1]

Пливање је стално у врху јавних рекреативних активности,[2][3][4] а у неким земљама су часови пливања обавезни дио образовног програма.[5] Као формализовани спорт, пливање је карактеристично за низ локалних, националних и међународних такмичења, укључујући сваке модерне Љетње олимпијске игре.

Види још

Референце

  1. ^ McGraw, Myrtle B. (октобар 1939). „Swimming behavior of the human infant”. The Journal of Pediatrics (на језику: енглески). 15 (4): 485—490. doi:10.1016/s0022-3476(39)80003-8. Приступљено 23. 6. 2019.
  2. ^ Costa, Lamartine Pereira da (2002). Worldwide Experiences and Trends in Sport for All (на језику: енглески). Meyer & Meyer Verlag. ISBN 9781841260853. Приступљено 23. 6. 2019.
  3. ^ Jones, Helen; Millward, Peter; Buraimo, Babtunde (август 2011). Adult participation in sport (PDF). Department for Culture, Media and Sport. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 6. 2012.
  4. ^ „Swimming remains England's most popular sport despite free scheme setback” (на језику: енглески). The Daily Telegraph. 18. 6. 2010. Приступљено 23. 6. 2019.
  5. ^ „Swimming Lessons in Curriculum Across the World - AquaMobile” (на језику: енглески). 4. 4. 2015. Приступљено 23. 6. 2019.
Јапан на Летњим олимпијским играма 2016.

Јапан је учествовао на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру у Бразилу од 5. до 21. августа 2016. године. Олимпијски комитет Јапана послао је 338 квалификованих спортиста у тридесет спортова. Освојена је четрдесет једна медаља од тога дванаест златних. Олимпијци Јапана највше медаља освојили су у џудоу, чак дванаест.

Аустралазија на олимпијским играма

Аустралазија се два пута појавила на Олимпијским играма 1908. и 1912. године. Овај тим је био састављен од спортиста који су представљали Аустралију и Нови Зеланд. Када су после Првог светског рата олимпијске игре обновљене, ове две нације су поново почеле да шаљу засебно своје спортисте на олимпијске игре.

Аустралија на олимпијским играма

Аустралија се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, то су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Аустралија није пропустила ни једне Летње олимпијске игре. Прве Зимске олимпијске игре на којима је учествовала су биле у Гармиш-Партенкирхену одржане 1936. године. А од 1952. године није пропустила ни једне зимске олимпијске игре.

Национални олимпијски комитет Аустрије (Australian Olympic Committee) је основан 1895. године и исте године је признат од стране МОКа.

Први спортиста из Аустралије који се такмичио на Олимпијским играма је био Едвин Флек (Edwin Flack). Он је био уједно и први који је освојио олимпијске медаље за Аустралију и то обе златне. Обе медаље су освојене на Летњим олимпијским играма одржаним 1896. године у Атини, Грчка. Медаље су биле освојене у атлетским дисциплинама трка на 800 m и трка на 1.500 m. Флек је освојио још једну медаљу, бронзану, у тенису, али је она била освојена у мешовитом дублу са Џорџом Стјуартом који се такмичио и био члан олимпијског тима из Уједињеног Краљевства.

На Летњим олимпијским играма 1908. и Летњим олимпијским играма 1912. Аустралија је била удружена са Новим Зеландом и такмичила се под именом Аустралазија.

Аустралија је била два пута домаћин Летњих олимпијских игара 1956. у Мелбурну и 2000. у Сиднеју.

Аустралија је велики број медаља освајала у пливању, спорту који је веома популаран у Аустралији, где су најистакнутији представници били у женској конкуренцији Даун Фрејзер а у мушкој конкуренцији Ијан Торп. Остали олимпијски спортови у којима је Аустралија традиционално јака су:

Хокеј на трави, женска репрезентација Аустралије је између 1988. и 2000. освојила три златне медаље а мушка репрезентација је 2004. освојила такође златну медаљу;

Бициклизам, нарочито велодромски;

Веслање;

Коњички спорт и;

Једрење.Аустралија придаје веома пуно значаја олимпијским играма, и држава са своје стране издваја велика новчана средства и тренерску подршку најбољим спортистима и то све иде преко Аустралијског спортског института.

У атлетици Аустралија је средње успешна нација на олимпијским играма. Најпознатији аустралијски спортисти, атлетичари, су Бети Катберт и Кети Фриман.

Прву медаљу на Зимским олимпијским играма Аустралија освојила је 1994. године.

На Зимским олимпијским играма Аустралија је освојила дванаест медаља у слободном скијању, сноубордингу, брзом клизању на кратким стазама и алпском скијању.

Канада на Летњим олимпијским играма 2016.

Канада је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру у Бразилу од 5. до 21. августа 2016. године. Олимпијски комитет Канаде послао је 314 квалификованих спортиста у тридесет спортова. Освојено је двадесет две од тога четири златне. По шест медаља освојено је у атлетици и пливању.

ЛЕН

Европска пливачка федерација — ЛЕН (франц. Ligue Européenne de Natation (LEN)) је организација која представља административни и контролни орган за следеће водене спортове у Европи: пливање, скокови у воду, синхроно пливање, даљинско пливање и ватерполо.

Основана је 1926. у Будимпешти од стране представника осам националних савеза: Данске, Финске, Француске, Холандије, Норвешке, Пољске, Шведске и Швајцарске. Седиште пливачке федерације је 2010. пребачено из Рима у Луксембург.ЛЕН обухвата 51 европских националних пливачких савеза, а рад ЛЕН-а надгледа изабрани Биро (одбор) састављен од чланова који представљају 17 различитих савеза.

Од септембра 2008. председник ЛЕН-а је Нори Крухтен из Луксембурга, а председници се бирају на четири године.

Летње олимпијске игре 1900.

Летње Олимпијске игре 1900. године званично познате као игре II, Олымпијаде, су међународно мулти-спортско такмичење које је одржано 1900. у Паризу, Француска. Игре су одржане без церемонија отварања и затварања. Такмичења су почела 14. маја, а завршиле на 28. октобра, на Венсенском велодрому. Учествовало је преко 975 такмичара у 19 различитих спортова. Жене су по први пут учествовале на играма, а Шарлота Купер из Француске постала је прва олимпијски победница у историји Олимпијских игара.

Најмлађи учесник била је француска тенисерка Катрин Жилу са 13. година и 137 дана, а настарији такође француски једричар са 71. годином и 212 дана.

Најуспешнији тачмичари били су амерички атлетичари Ирвинг Бакстер и Џон Туксбери са по 5 освојених медаља.

Летње олимпијске игре 1984.

XXIII Летње олимпијске игре су одржане 1984. године у Лос Анђелесу, Калифорнији, Сједињеним Америчким Државама. Лос Анђелес је селектован као домаћин 18. маја 1978. године на 80. митингу Међународног Олимпијског Комитета без гласања, јер је Лос Анђелес био једини довољно велик град да буде домаћин Летњих олимпијских игара 1984. године.

Због америчког бојкота Летњих олимпијских игара у Москви 1980. године, 14 комунистичких држава укључујући и Совјетски Савез, Источну Немачку и Кубу бојкотовали су ову Олимпијаду (СССР је објавио одлуку да не учествује 8. маја 1984. године).

Милорад Чавић

Милорад Чавић (Анахајм, Калифорнија, 31. маја 1984) је српски пливач и освајач медаља на најзначајнијим такмичењима. Био је студент Универзитета Калифорније у Берклију, САД.

Пливање (спорт)

Пливање је активност кретања живих бића кроз воду која укључује одржавање на површини воде и кретање у жељеном смеру. За разлику од роњења код којег се кретање одиграва потпуно испод површине воде, код пливања је могуће нормално дисање, односно одржавањем на води пливач осигурава да је орган за дисање, код човека нос и уста, изнад воде приликом удисаја. Пливање је честа рекреативна активност али и такмичарски спорт. Иако је пливање врло здрава активност, уколико пливач не процени добро своју вештину и припремљеност и не уважи услове на води (мору, језеру, реци и сл.) постоји стална опасност од дављења, па су стога нужне мере опреза.

Пливање на Летњим олимпијским играма

Пливање је један од најбројнијих спортова на програму Олимпијских игара, како по броју учесника тако и по броју такмичарских дисциплина. Појавило се у мушкој конкуренцији на програму првих Олимпијских игара 1896. у Атини. Пливање у женској конкуренцији ушло је у програм на Олимпијским играма 1912. у Стокхолму.

Број такмичарских дисциплина у пливању мењао се од игара до игара. На првим играма у Атини 1896. биле су само 4 дисциплине а у Пекингу 2008. ће се одржати тачмичења у 34 дисциплине (17+17). То је највећи број дисциплина у пливању на олимпијским играма до данас.

Пливање на Летњим олимпијским играма 2008.

Пливање на Олимпијским играма 2008 је један од 28 спортова на програму Олимпијских игара у Пекингу у Кини.

Такмичење у пливању ће се одржати од 9 до 21. августа у Националном центру за водене спортове у Пекингу. На програму ће бити 34 пливачке дисциплине по 17 у обе конкуренције мушкој и женској. То је највећи број дисцилина у пливању на свим досадашњим оджаним Олимпијским играма.

Ове године ће се поред стандарних дисцилина у пливању у базену, први пут увести и нова дисциплина у обе конкуренција. То је маратон на 10 км, које ће се одржати ван базена на отвореној (слободној) води.

Пливање на Летњим олимпијским играма 2012.

Олимпијска пливачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржавана су по 27. пут у периоду од 28. јула до 4. августа у 50 метарском базену у Центру за водене спортове, док су маратонске трке на 10 км одржане на вештачком језеру у Хајд парку 9. и 10. августа 2012. године.

Укупно су одржане 34 пливачке дисциплине, по 17 у обе конкуренције, од којих су 32 одржане у затвореном базену, а преостале две на отвореном.

По броју освојених медаља поново је доминирала пливачка репрезентација САД која је освојила укупно 31 медаљу, од чега 16 златних. На другом месту по броју освојених медаља помало изненађујуђе завршила је Кина са укупно 10 медаља (5 златних). Укупно је 19 држава освојило бар једну од медаља. Најуспешнији пливач је Американац Мајкл Фелпс који је још једном са 6 медаља, од чега 4 злата потврдио статус једног од највећих пливача свих времена. Фелпс је управо у Лондону најавио своје повлачење из света пливања одмах по завршетку игара. Талас нових младих пливача предводили су Јаник Ањел из Француске, Кинез Суен Јанг и Јужноафриканац Чад ле Клос. Код жена у први план су искочиле младе пливачице Миси Френклин, Кејти Ледеки (обе из САД), Раноми Кромовиђојо из Холандије, Кинескиње Је Шивен и Ђао Љујанг те петнаестогодишња Литванка Рута Мејлутите која је освојивши злато на 100 метара прсно својој земљи донела прву пливачку олимпијску медаљу у историји. Усама Мелули из Туниса ушао је у историју као први пливач који је на истим играма освојио медаљу и у базену и на отвореном, освојивши бронзу на 1.500 метара слободно и злато у пливачком маратону.

Српско пливање није остварило неки запаженији резултат. Најтрофејнији српски пливач свих времена Милорад Чавић се освајањем 4. места у трци на 100 метара делфин опростио од активног бављења спортом. Млади Велимир Стјепановић у трци на 200 метара делфин поставља нови национални рекорд, и такмичење у финалу завршава на 6. месту. По први пут у историји на играма је учествовала и српска штафета на 4х100 слободно. Чавић, Стјепановић, Ленђер и Сиљевски поставили су нови национални рекорд који сада износи 3:18,79.

Током такмичења није забележена ни једна дисквалификација због кориштења недозвољених средстава. Једину мрљу на такмичење бацио је тренер америчке репрезентације Џон Леонард који је оптужио путем медија кинеску пливачицу Је Шивен за допинг након што је уверљиво дошла до олимпијског злата и новог светског рекорда на 400 мешовито. Међународни олимпијски комитет је убрзо потом објавио да су сви налази са допинг контрола били негативни и да не постоји ни најмања сумња у валидност њених резултата. Подршку младој кинеској пливачици изразио је и сам Жак Рог (председник МОК-а) те бројне друге пливачке звезде.

Током такмичења постављено је 10 нових светских рекорда, те бројни национални и олимпијски рекорди.

Пливање на Летњим олимпијским играма 2016.

Олимпијска пливачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру одржавана су по 28. пут као део олипијског програма, и одвијала су се од 6. до 16. августа у Олимпијском базену, док су маратонске трке на 10 км одржане на отвореном мору на локалитету Форт Копакабана 15. и 16. августа 2016. године.Укупно су пливане 34 дисциплине, по 17 у обе конкуренције, 32 у затвореном базену, а преостале две на отвореном мору. Такмичења у пливачком маратону пратиле су одређене контроверзе, пошто су у води у подручју око рта Форт Копакабана у узорцима воде пронађене повишене концентрације супер бактерија отпорних на антибиотике.

Светско првенство у воденим спортовима

Светска првенства у воденим спортовима одржавају се од 1973. године у организацији ФИНА (Fédération Internationale de Natation Amateur), па се назива и ФИНА Светска првенства. Првенства су се одражавала у распону од 2, 3, 4, па чак и пет година (1986-1991). Од 2001. одржавају се сваке друге године. У саставу овог првенства налази се 5 самосталних спортова и то:

Пливање у 50 метарском базену 40 дисциплина (20 у мушкој и 20 у женској конкуренцији);

Ватерполо у мушкој и женској конкуренцији;

Скокови у воду 10 дисциплина (5 у мушкој и 5 у женској конкуренцији 6 појединачно и 4 у паровима);

Синхроно пливање, (Уметничко пливање) 7 дисциплина само у женској конкуреницији и

Даљинско пливање на отвореном 6 дисциплина (5, 10, 25 km обе конкуренције).

Списак освајача олимпијских медаља за Аустралију

Спортисти Аустралије учествовали су на свим Летњим олимпијским играма од 1896. до 2012. године. На Играма 1908. и 1912. спортисти Аустралије и Новог Зеладс наступали су заједно под под именом Аустралазија. Освојено је укупно 507 олимпијских медаља: 146 златних, 164. сребрне и 177 бронзаних. Само на Играма 1904. у Сент Луису, остали су без освојених медаља.

Зимске олимпијске игре 1924, 1928. и 1932, Аустралија је пропустила. Дебитовала је у 1936. у Гармиш-Партенкирхену следеће пропустила а од 1952. у Ослу редован је учесник. На зимским играма нису поновили успех за летњих игара, освојивши укупно 12 медаља: 5 златних, 3 сребрне и 4. бронзане.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 34 спорта, а у 23 су освајали медаље, а на зимским у 14 спортова а у 4 су освајали медаље.

Списак освајача олимпијских медаља за Кину

Кина се први пут појавила на Олимпијским играма 1952. године. После тога Кина у периоду од 1956. па до 1984. године није узела учешћа на Летњим олимпијским играма.

На Зимским олимпијским играма Кина је први пут учествовала 1980. године и после тога још редовно слала своје спортисте на све наредне игре.

Кина је била домаћин летњих олимпијских игара једанпут 2008. године када је град домаћин био Пекинг;

Олимпијци из Кине закључно са 2016. годином су освојили укупно 596 медаља, од тога 543 (303 жене, 232 мушкарци и 8 мешовито) медаља на Летњим олимпијским играма и 53 (35 жене, 13 мушкарци и 5 мешовито) на Зимским олимпијадама.

Национални олимпијски комитет Кине (Chinese Olympic Committee) је основан 1910. и признат од стране МОКа 1979. године.

Сједињене Америчке Државе на Летњим олимпијским играма 2012.

Сједињене Америчке Државе су учествовале на Летњим олимпијским играма у Лондону, које су одржане од 27. јула до 12. августа 2012. године. Њих је представљало 539 спортиста, који су се такмичили у 25 спортова. Најмлађи члан америчког тима је била Кејти Ледеки са 15 година, док је најстарији такмичар била Карен О'Конор која је имала 54 године. Од 539 спортиста њих 208 је освојило барем једну медаљу.

САД су по први пут послале више жена него мушкараца на Олимпијске игре, а жене су биле и успешније у погледу освојених медаља. САД су освојиле медаље у 16 спортова, а у 13 спортова су освојиле барем једну златну медаљу. Једини спорт у ком САД нису имале представнике био је рукомет.

Са укупно 46 златних медаља ово су биле најуспешније Олимпијске игре за САД, изузимајући игре у Сент Луису и у Лос Анђелесу 1984. године.

Сједињене Америчке Државе на Летњим олимпијским играма 2016.

Сједињене Америчке Државе ће учествовати на Летњим олимпијским играма 2016. које ће се одржати у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Биће то њихово 27 учешће на ЛОИ). 555 спортиста представљаће САД у свим спортовима који су на програму осим рукомета.

ФИНА

ФИНА (франц. Fédération Internationale de Natation Amateur (FINA)) је међународна организација свих националних спортских савеза за ове спортове: пливање, ватерполо, скокови у воду, синхроно пливање и даљинско пливање.

Основана је 19. јула 1908. за време Олимпијских игара у „Манчестер хотелу“ у Лондону, од стране представника пливачких спортских савеза из Белгије, Данске, Немачке, Финске, Енглеске, Шведске и Мађарске. Циљ оснивања је био убрзати уједињење до тада несређених пливачких такмичења.

У чланству ФИНА се налазе 183 национална савеза.(децембар 2006.) Седиште ФИНЕ је у Лозани, Швајцарска.

Данашњи председник (стање децембар 2006.) је Mustapha Larfaoui из Алжира.

ФИНА организује многа међународна такмичења, међу којима су најважнија:

Светско првенство у воденим спортовима од 1973.

Светско првенство у пливању на 25-метарским базенима од 1993.Од 2010. ФИНА додељује награде за најбоље такмичаре у воденим спортовима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.