Племетина

Племетина је насеље у општини Обилић на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Племетина површине 573 ha. Становништво почиње да долази у ово село после првог Светског рата и то већином из централне србије. Становништво у овом селу се претежно бави пољопривредом (узгаја се: кукуруз, пшеница...) а мали део и сточарством. У селу нема староседеоца.

Племетина
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаОбилић
Географске карактеристике
Координате42°42′27″ СГШ; 21°02′45″ ИГД / 42.7075° СГШ; 21.0458° ИГДКоординате: 42°42′27″ СГШ; 21°02′45″ ИГД / 42.7075° СГШ; 21.0458° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина780 м
Племетина на мапи Србије
Племетина
Племетина
Племетина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38211
Позивни број028
Регистарска ознакаПр

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из 1934. године. [1]

Српски родови

  • Дицићи (2 к., Св. Петка), досељеници непознатог порекла.
  • Ночићи (6 к., Св. Врачи). Досељени почетком 19. века из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1934. од досељења: Филип, Петар, Дана, Стојко (70 година). Око 1905. од овог рода су се иселиле две куће у Топлицу у село Прекодим.
  • Ивановићи (4 к., Св. Никола). Претка им око 1820. „пропудија“ господар са чифлика у Новом Селу Мађунском.
  • Маљоци (5 к., Св. Петка). Пресељени из Лесковчића око 1830. Даља старина им је у Старом Колашину.
  • Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице око 1840.
  • Божићи (2 к., Св. Петка). Пресељени из Драговца средином 19. века.

Роми православни

  • Јанићијевић (1 к., Св. Василије). Пресељен 1910. из В. Алаша.

Роми муслимани

  • Куртићи (5 к.) и Скендеровић (5 к.). Давно су насељени у селу. Надничари су.

Албански мухаџири

  • Рашиц (1 к.), од фиса Шаље, Ђемниц (8 к.), од фиса Сопа, братства Маврића.
  • Бацалије (3 к.), од фиса Краснића и Планалије (6 к.), од фиса Тсача. Досељени 1878. као мухаџири из Рашице, Ђемнице, Баце и В. Плане у Топлици. Последњи (Планалије) даљу старину знају у Ђаковачким Рекама („Вокши Ђаковец“).

Колонисти

  • Анђелковићи (2 к.), Попићи (1 к.) и Јовановић (1 к.). Досељени из Жупе Александровачке 1928, први из Злегиње, а друга два из Ступање.
  • Трипковић (1 к.), досељен 1920. као аутоколониста из Брешничића у Топлици.

Демографија

Насеље има српску етничку већину.

Популација (ист.): Племетина
Година194819531961197119811991
Становништво656754929120315931840
Еволуција становништва

Референце

  1. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

Литература

Спољашње везе

Мартовски погром 2004.

Мартовски погром 2004. означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији марта 2004. године, који су организовали ОВК и албански екстремисти.

Мартовском погрому 2004. су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Непосредан повод за реализацију погрома је било објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче.

Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године.Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.

Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и „спонтану реакцију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.

Општина Обилић

Општина Обилић је општина у Србији основана 23. јуна 1988. године, а почела да функционише 27. новембра 1989. године. Ова општина, заједно са општинама Косово Поље и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.