Плач Јеремијин

Књига Плач Јеремијин је 6. књига Светог писма Старог завета и 32. књига Танаха.

Садржај књиге представља нарицање, које изражава жаљење због несреће која је задесила народ Израиља 586. п. н. е., када је вавилонски краљ Набукодоносор уништио Јерусалим.

Традиционално се сматра да је аутор пророк Јеремија (прва књига је под тим насловом у Септуагинти), што, међутим, није доказано [1][2].

Плач Јеремијин садржи пет песама. Прва, друга и четврта песма имају 22 стиха - број слова хебрејског писма. Сваки стих је "под бројем" и одговарајући стих почиње са истим словима. Пета песма је такође састављен од 22 стиха, али не садржи азбучну нумерацију и стога не садржи акростих.

Акростих јеврејске Библији се не може одржати у преводима на друге језике. Имена писама формално су представљена у Вулгати у неким издањима Септуагинте и Библији на црквенословенском језику.

Сличан структурни и поетски принцип се види у Псалму 118, а у једноставнијем облику у великом броју псалама, на пример, 9-10.

Aleppo Codex Joshua 1 1
Фрагмент из Алепо кодекса

Извори

  1. ^ MacGregor & Prys 2002.
  2. ^ заглавие=Иеремия

Литература

Види још

Спољашње везе

Јеремија (пророк)

Свети пророк Јеремија (хебрејски: יִרְמְיָהוּ, односно Yirməyāhū најчешће погрешно спеловано као Yirmiyahu) је хришћански светитељ и старозаветни пророк.

Друга књига Самуилова

Друга књига о Самуилу или Друга књига Самуилова једна је од књига Старога завета која припада деутерономистичкој историји. Скраћеница за ову књигу је: 2 Сам.

Кетувим

Трећи део старозаветне, хебрејске Библије назива се Кетувим (биб. хебр. כְּתוּבִים [‎‎Kəṯûḇîm] — „писања“) или Списи и чине га:

Псалми,

Књига о Јову,

Приче Соломонове,

Прва и Друга књига дневника,

Јездрина и Немијина књига,

Књига о Рути,

Песма над песмама,

Књига проповедникова,

Плач Јеремијин,

Књига о Јестири,

Књига пророка Данила.

Књига о Рути

Ово је књига која припада Библији, Старом завету.

Књига о судијама

Књига о Судијама (хебр. ספר שופטים, грч. Κριται) је седма књига Старог завета.

Књига проповједникова

Књига проповједникова, поред Књиге о Јову, Прича Соломунових и Пјесме над пјесмама, спада у мудросну, старозавјетну, хебрејску књижевност. У хебрејској Библији (хеб. TANAH) она се ставља у Списе.

Књига пророка Јеремије

Књига пророка Јеремије или књига Јеремијина је једна од књига хебрејског Танаха, односно Старог завета.

Књига Јеремијина је тринаеста књига Танаха. У Библији је 24. књига. Написао ју је пророк Јеремија у Јудеји и Египту.

Писање књиге је завршено 580. п. н. е.

Књига обухвата период од 647.-580. п. н. е.

Књига пророка Јоила

Књига пророка Јоила је једна од књига Танаха или Старог завета. Име пророка Јоила се спомиње само у овој књизи и нигде другде у Старом завету. Живео је у Јудеји, након вавилонског ропства. Јоилова књига представља прелаз између пророштва и апокалипсе.

Књига пророка Авдија

Књига Авдија или књига Обадије је једна од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. Ова књига је најкраћа у Старом завету. У њој се уочавају два дела која се толико разликују да није сигурно да потичу од истог аутора. У првом делу се налази проклетсво Едома а у другом његово разорење. За разлику од универзализма који налазимо код пророка Исаије, овде се сусрећемо са снажно израженим национализмом. Теолошку вредност овог дела чини величање моћи и праведности Свемогућег Бога, Јахвеа.

Књига пророка Исаије

Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.

Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.

Књига пророка Малахије

Књига пророка Малахије је једна од књига Светог писма Старог завета. Ова књига је у ствари анонимни спис. Њен јеврејски назив је Мал’ки што значи „Мој гласник“. Вароватно је да су у почетку постојале три збирке, а у садашњем облику ја настала вероватно половином V века пре Исуса Христа.

Књига пророка Михеја

Књига пророка Михеја је једна од књига Светог писма Старог завета. Настала је вероватно у време када је пророк Михеј живео, у 7. и 6. веку п. н. е. Начин изражавања је оштар, слично као код Амоса. Он је друштвеним неправдама видео злочин против Бога, што неизбежно изазива гнев Божији. Месијанска идеја је врло присутна – Михеј не говори само о суду Божијем већ и о времену када ће се успоставити Царство Божије.

Књига пророка Софонија

Књига пророка Софонија је једна од књига Светог писма Старог завета. О овом пророку не знамо много. Деловао је у време цара Јосије, у VII веку п. н. е. Непосредно након њега на сцену је ступио пророк Јеремија. Преко њега Бог осуђује поштовање страних богова, насиље и друштвену неправду као и појаву лажних пророка.

Поновљени закони

Поновљени закони (на хебрејском се назива Elleh haddebarim – «Ево речи») је пета књига Светог писма Старог завета и пета књига Петокњижја. Назива се још и Пета књига Мојсијева, пошто је традиција приписивала ауторство Мојсију. Ова књига представља понављање закона изнетих у преходним књигама Петокњижја, као и сажет приказ догађаја од изласка из Египта надаље. Неки од закона и прописа који су изнети раније у Петокњижју овде су поновљени али и делимично промењени и усавршени. Књига се завршава Мојсијевом смрћу и постављањем Исуса сина Навиновог за вођу Израелаца који ће их увести у Обећану земљу.

Приче Соломунове

Књига Приче Соломунове је 20. књига Светог писма Старог завета и 28. књига Танаха.

965. п. н. е. на престолу Краљевства Израиљ био је Давидов син Соломон. По сведочењу Библије "Господ му је дао "мудрост и знање" и "мудро срце ..." (2 Днев 1:. 10-12; 3 кг 3:12; 4:30, 31.). На истом месту стоји и да је Соломун "изрекао три хиљаде поучних прича ..." (3 Сол 4:32.). Само неке од ових мудрих изрека забележене су у библијској Књизи прича Соломонових.

Псалми

Псалми (хеб. תְהִלִּים Техилим - „хвале“) представљају једну од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. У исламској традицији се ова књига поштује под називом зебур.

Псалми су молитве у стиховима. Већину од њих је Давид испевао кад је био радостан или тужан. Има 150 псалама. У некима од псалама Давид се каје за своје грехе, у другима слави Бога, у трећима прориче долазак Спаситеља света. Тако у једноме од њих описујући, као да гледа, Његову лепоту каже: „Ти си најлепши међу синовима људским, благодат тече из уста Твојих“. Псалми су били кроз векове, па и данас, најомиљеније молитве хришћана и Књига која потреса и буди из духовне учмалости најокамењеније срце људско.

Стари завет

Стари завет је хришћански назив за збирку светих списа које Јевреји називају Танах. Састоји се од књига закона, историје, пророштва и песама. За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет). Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски танах.

За јудаизам, збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана хришћанска црква користила је грчки превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. Јероним је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама.

Танах

Танах (хебр. תַּנַ"ךְ) или хебрејска Библија, је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).

Тиша беав

Тиша беав (хебр. תשעה באב) - на јеврејском овај израз значи „девети дан /месеца/ ава“.

Дан поста, када Јевреји оплакују разорење јерусалимског храма. Према традицији тога дана је Навукодоносор разорио храм 586. пр. н. е., а на исти дан је то учинио Тит 70. н. е. Неки Јевреји сматрају да се прогон из Шпаније догодио, такође на тај дан. У Библији се овај дан помиње као „пост петог дана“ (Зах 8,19). Уколико пост падне на шабат одлаже се до недеље. У Синагогама се чита Плач Јеремијин, а тада се врше и помени на гробљима. Јевреји у Јерусалиму тада посећују Зид плача.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.