Планински туризам

Планински туризам је најтипичнији и најмасовнији облик континеталног туризма.

Основне карактеристике планинског туризма

  • Постојање две квалитетне сезоне: зимска и летња. Ови видови туризма на планинама, пре свега у умереним и суптропским географским ширинама, одређени су повољнијим климатским условима у односу на градска насеља као туристичке дисперзиве. У зависности од тога која је сезона, постоје различите активности којима се туристи могу бавити.
  • Доминантно рекреативно обележје; Планине су прави компекси природно - туристичких вредности, шта омогућава упражњавање низа рекреативних активности, у зимском и летњем периоду, али и у другим деловима године.
  • Релативно кратак радијус кретања; Ово се објашњава тиме што је ова врста мотива доста раширена, са малим разликама у степену рекреативности, као основном атрибуту њихове туристичке атрактивности.
  • Дужи туристички боравак; За разлику од приморског туризма, планински туризам изискује обимну и разноразну изградњу чврстих и квалитетних смештајно - угоститељских објеката и пратеће инфраструктуре, које је често пролонгирана због неповољних временских прилика или отежаног транспорта(нарочито ако је реч о високим планинским пределима), што отвара питање рентабилности туристичког привређивања. Управо због тога, развој планинског туризма се фокусира на веома атрактивне планине (Алпи) које својим садржајима стимулишу дужи боравак или се налазе у непосредној близини градских насеља, што је повољно за развој излетничког туризма. [1]

Рекреативне активности које се могу упражњавати на планиама

Kanjon Nevidio
Кањон Невидио на обронцима Дурмитора.

Планине као туристички мотиви

Планине су јасно истакнута пространа узвишења у рељефу копна, која се дижу са околних нижих и виших заравњених терена, чије саставне елементе чине: подножје, падине и врх. Спадају у врсту рекреативних, тачније геоморфолошких туристичких мотива. Планине се могу поделити у односу на висину, порекло итд. У оцени рекреативне улоге планини треба имати у виду: њихов положај у односу на густо насељене низије, њихову вертикалну и хоризонталну расчлањеност и њихово пространство. Врхови планине су најатрактивнији, док су планинска подножја најподеснија за туристучко активирање.

Планински туризам у Србији

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чинине планинску регију од Панонског побрђа на северу, до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Планине Србије деле се на: родопске, карпатско-балканске и динарске планине. Да би се очувала непроцењива хармонија биљног и животињског света на нашим планинама, неке од њих су заштићене у оквиру пет националних паркова (Фрушка Гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина), проглашене за паркове природе или за пределе изузетних одлика. Наше планине су испресецане потоцима и брзим речицама, а многе имају и кристално чиста језера. Неке планине су, због изузетне климе, проглашене ваздушним бањама (Златибор, Златар, Ивањица, итд). Наше планине су погодне за пешачке туре по пропланцима и шумарцима, самостално или уз пратњу водича, затим за озбиљно планинаре до високих планинских врхова. Туристи са авантуристичким духом, могу да се упусте у истраживање крашких пећина и речних кањона, које такође чине амбијент планина. Током зиме туристе очекују ски–стазе и ски–лифтови, без обзира да ли су почетници или вешти скијаши. Ловишта у густим шумама богата су ситном и крупном дивљачи, а планинске реке и језера су иделна прилика за риболов. На домаћим планинама разноврсне су могућности смештаја, од хотела са 4 звездице до шумских колиба и омладинских домова, а развијен је и сеоски туризам. Храна и пиће на планинама су гарантовано природног порекла, са околних сеоских имања, шумских плодова, печурака и лековитих биљака има у изобиљу.[3]

Референце

  1. ^ Јовичић Д. ( 2008): Увод у туризмологију и туристичку географију. ТОН ПЛУС, Београд.
  2. ^ US Paragliding Vacation Program
  3. ^ Туристичка организација Србије.

Спољашње везе

Јужна Азија

Јужна Азија је јужни геополитички подрегион азијског континента коју чине Индијског потконтинента, острво Цејлон и Малдивски архипелаг. Њене границе на копну су Хималаји и Каракорум са севера, Иранска висораван са запада и Асамско-мјанмарске планине са истока.

Љубо Михић

Др Љубо Михић је био је географ, биолог, историчар, економиста и туризмолог. Рођен је 10.10. 1929. године у селу Банчићи, код Љубиња у Херцеговини, а умро 30.12. 1989. године у Мостару. Објавио је преко 50 научно-стручних радова из области туризма и географије.

Народна библиотека у родном му Љубињу носи његово име ,,Др Љубо Михић.

Бањалучка регија

Бањалучка регија се налази у западном дијелу Републике Српске. Обухвата дио историјско-географске области Крајине, чије име потиче из времена када је ова област била гранично подручје између Турске и Аустроугарске.

Велика Капела

Велика Капела је планински ланац у Републици Хрватској, који се налази на истоку Горског котара, а протеже се од Горског котара на западу до Мале Капеле и Лике на истоку, од Огулинске долине на северу до Винодолског приморја на југу. Ту се налази најужи планински праг између континенталне Паноније и приморског Медитерана.

Географија Косова и Метохије

Косово и Метохија (или Космет) се налази на југу Србије, у централном делу Балканског полуострва, у југоисточној Европи.

Заузима површину од 10.887 km², са просечном надморском висином од око 800 m, али са изразитим висинским променама рељефа и морфологије. Најнижи делови Косова и Метохије налазе се на надморској висини од 297 m (Бели Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је Ђеравица са надморском висином од 2.656 m.

Гребен (Грчка)

Гребен (грч. Γρεβενά [Grevená — Гревена]) је главни град округа Гребен на југозападу периферије Западна Македонија, у Грчкој.

Добојско-бијељинска регија

Добојско-бијељинска регија се налази у сјеверном и сјеверноисточном дијелу Републике Српске.

На истоку, ријеком Дрином, граничи се са Србијом. Са Србијом регија граничи и на сјевероистоку, а ту границу чини ријека Сава. Сава је на сјеверу гранична ријека и са Хрватском. На сјеверу је и међуентитетска граница са Посавским кантоном Федерације Босне и Херцеговине кога чине двије општине, Оџак и Орашје. На западу регија граничи са Бањалучком регијом, а на југоистоку са Источносарајевско-зворничком регијом Републике Српске. Јужна граница је ентитетска граница са Федерацијом Босне и Херцеговине. Регија нема територијалну цјеловитост. Састоји се из двије мање регије, Добојске и Бијељинске, које су међусобно одвојене Брчко Дистриктом. Географски положај регије је повољан, нарочито саобраћајни. Регија је најближа саобраћајна веза између појединих дијелова Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије. На њеној територији се укрштају жељезнички и друмски правци сјевер-југ и запад-исток (транзитни положај).

Источносарајевско-зворничка регија

Источносарајевско-зворничка регија на сјеверу граничи са Добојско-бијељинском регијом, а на југу са Фочанском мезорегијом. На западу граничи са Федерацијом Босне и Херцеговина, а на истоку са Србијом. Граница са Србијом је природна. Чине је ријеке Дрина и Лим, те поједине планине (Звијезда, Јаворје). Остале границе су већином административне, са кантонима Федерације Босне и Херцеговине и општинама Републике Српске. Саобраћајни положај регије у цјелини је повољан. Она представља везу између регија Републике Српске, али и везу са Србијом. Овај положај није довољно искоришћен. Друмске саобраћајнице су у лошем стању и воде преко планинских предјела, што отежава одвијање саобраћаја.

Лерин

Лерин (Хлерин; грч. Φλώρινα [Flórina — Флорина]) је административни центар истоимене општине и округа, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој. Према попису из 2011. године било је 17.686 становника.

Меморијални комплекс Бошко Буха

Меморијални комплекс „Бошко Буха“ се налази у селу Јабука, код Пријепоља и посвећен је пионирима и омладинцима Југославије погинулим у Народноослободилачкој борби. Повод за стварање овог меморијалног комплекса је обележавање места где је 27. септембра 1943. године погинуо легендарни борац-бомбаш и народни херој Бошко Буха.

Уређење овог меморијалног комплекса почело је 1964. године, а одлуком Скупштине општине Пријепоље од 30. маја 1986. године проглашен је културним добром од изузетног националног значаја и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Мркопаљ

Мркопаљ је насељено мјесто и средиште истоимене општине у Горском котару, Приморско-горанска жупанија, Република Хрватска.

Пирот

Пирот је град у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.928 становника на територији града са околним насељима, док је у самом граду било 38.785 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Планинарски савез Републике Српске

Планинарски савез Републике Српске (ПСРС) (енгл. Mountaineering association of Republic of Srpska) је гранска организација која под својим окриљем окупља планинарска друштва и друге сродне организације на територији Републике Српске. Сједиште Планинарског савеза Републике Српске се налази у улици Петра Кочића 2 у Фочи. Планинарски савез Републике Српске је пуноправни члан Спортског савеза Републике Српске. ПСРС сарађује са Министарством породице, омладине и спорта Републике Српске, и руководи се савјетима истог.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Страгари

Страгари је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 827 становника. Само насеље је подељено на два дела од којих је источни део попримио карактеристике варошице, док је западни део насеља у долини Сребренице раштркан и има карактеристике села. Под њивама се налази 569,74 ha, воћњацима 117,96 ha, виноградима 39,71 ha, ливадама 73,04 ha, пашњацима 122,54 ha док остало земљиште заузима 3,85 ha.

Туризам

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација)

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, као и безбедност и сигурност. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

Туризам у Азербејџану

Азербејџан заузима 39. место међу 148 земаља према показатељима конкурентности у области туризма на свету. На рачун богатих нафтних ресурса, сама земља доприноси јачању светске економије. Штавише, Азербејџан има 9 од 11 светских климатских зона.

Према извештају који је припремио Светски савет за путовања и туризам, Азербејџан се налази међу првих десет земаља које су имале највећи раст у броју посетилаца у периоду 2010—2016. године. Такође, Азербејџан се налази на првом месту (са 46,1%) међу најбрже развијеним туристичким привредама, а тиоком 2017. године је постојао раст у међународним трошковима који су направили посетиоци.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Туризам у Уганди

Уганда, званично Република Уганда је држава у источној Африци, без излаза на море. Граничи се на северу са Јужним Суданом, на истоку са Кенијом, на југу са Танзанијом, на југозападу са Руандом и на западу са ДР Конгом. Велики део територија сачињава Језеро Викторија. Име јој долази од древног краљевства Буганда које је садржавало већи део земље у прошлости, укључујући главни град Кампалу. Туризам је једна од главних привредних грана, у чијем сектору ради велики број људи, а он донесе 4,6 билиона угандских шилинга.Запошљавањем у туристичком сектору Уганде, смањен је број сиромашних људи. Туристичке компаније запошљавају људе као секретаре, водиче у рачуновође, а и као продавце који продају традиционалну одећу, ручно рађене предмете и многе друге ствари. У Уганди је добро развијен и интернет туризам, где се могу резервисати путовања и смештај за већину природних атракција у земљи.

Туристичке атракције укључују националне паркове, природне резервате, историјске локације и природне тропске шуме.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.