Планинска клима

Планинска клима или алпска клима је клима развијена на планинама изнад 800 до 1500 метара у зависности од географске ширине. Одликује се дугим и оштрим, хладним зимама са доста снега и кратким и свежим летима. Количина падавина је већа него у нижим пределима, а у зимској половини године излучује се у виду снега. Температура опада са висином, за 0,5°С, на сваких 100 метара. Честа је појава температурне инверзије у високим котлинама и пољима. Облачност је већа у летњем, а мања у зимском периоду. Планинска клима је заступљена на свим просторима чија надморска висина прелази 600, а најчешће 800 метара. У Србији је распрострањена у Планинској регији јужно од Саве и Дунава.

Види још

Литература

  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Јавор (западна Србија)

Јавор је планина у југозападној Србији. Налази се на путу Ивањица — Сјеница, на тромеђи између општина Нова Варош, Ивањица и Сјеница.Највиша тачка планине Јавор је Василин врх са 1.519 метара надморске висине. У подножју планине Јавор се налази река Увац, која се улива у реку Лим.

Има динарски правац пружања. Обрасла је листопадном (буковом) шумом, док са јужне стране расту четинари. Има доста пашњака, извора и потока, а могу се наћи и разни шумски плодови. Све реке из овог краја одликују се бистром, чистом водом, са богатим рибљим фондом, нарочито поточном пастрмком. На планини влада умерена планинска клима.Јавор је историјска планина, на њој су вођени бојеви и ратови 1804, 1876—1878 и 1912. Све до балканског рата (1912) ту се налазила српско-турска граница , а дуго је и превој Јавор био миграциони канал за људе који су селили из црногорских брда, даље у Србију . На Кушићима, у подножје планине је Карађорђе од 1806—1809, са својим устаницима градио јака утврђења и шанчеве, који се још увек препознају и данас их зову Карађорђеви шанчеви. На узвишици изнад бивше царинарнице налази се споменик великом јунаку Јаворског рата (1876—1878) мајору Михаилу Илићу, по коме носи име Основна школа на Кушићима. Поред споменика се налази гробље српских војника изгинулих на Калипољу.Постоји велики број народних песама које су опевале планину Јавор. Једне од најпознатијих народних-музичких дела, које певају овој планини су : „Ој ливадо росна траво Јаворе“ и „Под Јавором село што је“.

Јужна Кореја

Јужна Кореја, званично Република Кореја, држава је смештена на јужној половини Корејског полуострва, на истоку Азије. На корејском језику то име гласи Деханмингук (кореј. 대한민국, 大韓民國). Са северне стране граничи са Северном Корејом са којом је чинила јединствену државу до 1948. године. Ово је њена једина копнена граница и дуга је 243 km. На западу је ограничена Жутим, на југу Источнокинеским, а на истоку Јапанским морем. Главни град је Сеул. У целој држави преовлађује планинска клима. Археолошка истраживања везана за ову територију су повезана са периодом касног палеолита. Држава је подељена на 16 округа. Проглашена је за четврту најразвијенију азијску економију. Чланица је следећих организација: Уједињене нације, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Г20 индустријски развијених земаља (тренутно председавајућа). Такође је и једна од оснивача Азијско-пацифичке економске организације и Источноазијског самита.

Венето

Венето (итал. Veneto) је једна од 20 регија Италије. Налази се у сјевероисточном дијелу земље. Главни град је Венеција, а познати градови су и Верона, Падова и Виченца.

Венето спада у највеће и најразвијеније италијанске покрајине. Такође, Венето са светски значајном Венецијом је једна од туристички најпосећенијих области света са преко 60 милиона туриста годишње.

Географија Андоре

Андора је малена континентална државица на Пиринејском полуострву у југозападној Европи. Стешњена између Француске на северу и Шпаније на југу у области источних Пиринеја и са површином од свега 468 км² међу најмањим је европским државама и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи.

По државном уређењу кнежевина Андора је од 1278. под двојним суверенитетом шпанског бискупа Урхела и државе Француске.

Рељеф Андоре је претежно планински са бројним планинским врховима који се пењу до надморских висина од 3.000 метара. Држава се развила у валову који је за свој ток искористила река Валира која је уједно и главни и највећи водоток у земљи (дужина тока око 44 км). Река Валира настаје од Северне и Источне Валире које се састају недалеко од главног града земље Андоре ла Веље. Просечна надморска висина долине је око 1.000 м а најнижа тачка у земљи налази се на 840 м у долини реке Рју Рунер. Централне валовске долине су окружене високим планинама а највиши врх је Кома Педроса (2.942 м) на северозападу земље у близини тромеђе са Француском и Шпанијом. Просечна надморска висина износи 1.996 метара.

У вишим планинским подручјима преовладава оштра планинска клима, док је клима у долинама нешто умеренија. Због изразито велике надморске висине количина падавина је изразито висока и креће се и до 2.000 мм на годишњем нивоу. Снежни покривач у току зимског дела године је изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону. Надморска висина је главни разлог и великог броја сунчаних сати (300 дана годишње је без облака).

У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Држава лежи у зони пиринејских четинарских и мешовитих шума.

Највеће еколошке проблеме на територији Андоре изазивају клизишта и снежне лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји (максималне до сада забележене јачине трусова износиле су до 2° рихтера).

Гуњетина

Гуњетина је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 54 становника (према попису из 2002. било је 97 становника).

Ово село, обрасло храстовом шумом, је планинско, смештено на планинској коси Липовачких шума, Букове главе и у јарузи гуњетинске речице. Шумско богатство, мноштво пашњака и чисти ваздух су привукли многе мештане да се из суседних села населе у Гуњетину.

Планинска клима погодује воћарству, па јабуке и крушке узрастају без икаквог прскања пестицидима.

Жупна клима

Жупна клима је варијетет између умерно-континенталне и планинске климе. Јавља се у затвореним котлинама, које су заштићене од значајнијег утицаја и струјања ветра. Услед тога су овде лета и зиме топлије од околине. Оваква клима карактеристична је Александровачку Жупу, Врањску котлина и Метохијску котлину (Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље). Блиска је котлинској клими, али се разликују по температури и струјању ваздуха.

Клима Републике Српске

На простору Републике Српске осећа се више различитих климатских утицаја, који различито делују по регијама ентитета у завиности од више фактора.

Климу у Републици Српској одређују географски положај, рељеф, геолошка подлога, покривеност биљним светом и близина Јадранког мора. На климу у Републици Српској утичу и струје суптропског појаса, ниског ваздушног притиска, струје са Атлантика, циклона из Средоземља и Јадранког мора, а удео свих тих фактора је резултат смене поларних и тропских ваздушних маса.

Све процесе на деловање климе ремети рељеф који је један од главних фактора који утичу на климу Републике Српске у којој се налазе три основна типа климе:

умерено-континентална

планинска и планинско-котлинска и

медитеранска клима

Котлинска клима

Котлинска клима је варијетет између умерно-континенталне и планинске климе. Јавља се у високим крашким пољима и котлинама. Карактерише је температурна инверзија, па су стога зиме оштрије него у околним пределима, а лета знатно свежија и пријатнија. У котлинама се током ноћи „узјезерава“ хладан ваздух, а у исто време је простор изнад њих топлији и загрејанији. Оваква клима карактеристична је за Никшићко и Цетињско поље, ако и за Сјеничку, Беранску и Пљеваљску котлину. Блиска је жупној клими, али се разликују по температури и струјању ваздуха.

Кушићи

Кушићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Налазе се у подножју планине Јавор, на надморској висино од 1.000. метара, на 25 километара од Ивањице. Окружени су листопадним шумама и ливадама, на којима влада планинска клима, са кратким и свежим летима и дугим и хладним зимама. У Кушићима се сваке године традиционално одржава Јаворски сабор двојничара и свирача на старим народним музичким инструментима.Овде се налази основна школа са веома дугом традицијом. Прва школска зграда изграђена је 1927. године и од самог почетка имала је велики број ђака. Државна основна школа у Кушићима је октобра 1932. године отворила и треће одељење. Од 1962. године, школа носи име мајора Илића, који је 1876. године у Првом српско-турском рату, погинуо на Јавору, 15 километара југозападно од села.У селу се налази Хотел "Јавор", са две звездице, у приватном власништву, реновиран 2011. У непосредној близини налази се скијашка стаза са лифтом, у дужини од 400 метара, на располагању посетиоцима, али и спортистима, који овде долазе на припреме.Село је познато по гајењу кромпира.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Ломбардија

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Нови Мексико

Нови Мексико (енгл. New Mexico), савезна је држава која се налази на југозападу Сједињених Држава. Нови Мексико се обично сматра једном од планинских држава. Са густином насељености мало изнад 6 становника по квадратном километру, Нови Мексико је шеста најређе насељена држава у САД.

Нови Мексико је вековима био насељен народима америчких урођеника, а осим тога је био део шпанског царског вицекраљевства Нове Шпаније, део Мексика, и територија САД. Међу савезним државама САД, Нови Мексико има највећи проценат хиспано популације коју чине потомци шпанских колониста и скорији имиранти из Латинске Америке. Такође има и други највећи проценат популације америчких урођеника (после Аљаске) и пети највећи укупан број америчких урођеника (после Калифорније, Оклахоме, Аризоне, и Тексаса. Племенска популација се састоји углавном од припадника Навахо и Пуебло. Последица тога је да су демографија и култура Новог Мексика јединствени због јаких урођеничких и хиспано утицаја. На застави Новог Мексика се налазе црвена и златна боја, што представља Шпанију, као и симбол Зиа, древни урођенички симбол за Сунце.

Општина Кичево

Општина Кичево је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Кичево.

Године 2013. општина Кичево је значајно повећана прикључењем 4 суседне сеоске општине (Вранештица, Другово, Зајас и Осломеј).

Периферија Западна Македонија

Периферија Западна Македонија (грч. Περιφέρεια Δυτικής Μακεδονίας / Peripheria Ditikis Makedonias") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата западни део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град су Кожани.

Пијемонт

Пијемонт (итал. Piemonte) једна је од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Торино, а познати градови су и Новара, Алесандрија и Асти.

Пијемонт се сматра једном од најразвијенијих покрајина Италије.

Пољице (Фоча)

Пољице је насељено мјесто у Републици Српској у општини Фоча који припада Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 263 становника.

Овом, мало насељеном мјесту данас, 1962. године су припојена мјеста и то следећим редослиједом: Бадњине, Клијешта, и Вођице.

Радојевићи (Фоча)

Радојевићи је насељено мјесто у Републици Српској у општини Фоча који припада Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 83 становника.

Сорлаци (Фоча)

Сорлаци су насељено место у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. године, у насељу је живело 150 становника.

Трентино-Јужни Тирол

Трентино-Јужни Тирол или Трентино-Алто Адиђе (нем. Trentino-Südtirol, итал. Trentino-Alto Adige) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом (висок степен аутономије). Главни град покрајине је град Тренто, а други по величини и значају Болцано. Службени језици покрајине су: италијански и немачки, те локални језици: ладински и цимбришки.

Покрајина Трентино-Јужни Тирол спада у саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера (немачка мањина, историја, алпски предео), који овом делу Италије дају низ посебности.

Основни типови
Остали типови
и подтипови
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.