Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

  1. Родопске планине,
  2. Карпатско-балканске планине и
  3. Динарске планине.

Родопске планине

Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник,Радан, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Карпатско-балканске планине

Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се јављају бројна орудњења. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.

Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.

Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.

Динарске планине

Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије. Разноврсне су у геолошком и морфолошком погледу. Подељене су на 7 планинских целина. То су:

  1. Проклетијске планине
  2. Шарске планине
  3. Старовлашко-рашке планине
  4. Копаоничке планине
  5. Косовско-метохијске планине
  6. Шумадијске планине и
  7. Рудне и флишне планине
Rudnik-javor
Један од врхова Рудника, Јавор (1.107 m)
Tara jezero Djurici
Језеро на Тари

Литература

  • Географија за I или III разред средње школе, Др. Драган П. Родић; Београд 1998.

Види још

Спољашње везе

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Бељаница

Бељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима.

Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Букуља

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Жељин

Жељин је планина у централној Србији између доњег Ибра, Копаоника, и Гоча. Спада у групу Копаоничких планина. Развође је изворишног дела Расине, притоке Западне Мораве и Јошанице и Гокчанице, притока Ибра. Највиши врх се налази на 1.785 м. У прошлости се на Жељину вадила оловна руда. Обилује радиоактивним минерални изворима и има богат шумски прекривач. Познат је термални минерални извор у Јошаничкој бањи са температуром воде од 48° до 80 °С.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Кучај

Кучај је планина у источној Србији између река Ресаве, Злотске реке и Црног Тимока. Припада групи Карпатско-балканских планина. Има правац пружања североисток-југозапад на дужини од 40 km. Планина је претежно изграђена од шкриљаца и кречњака. На Кучају се налази пространа Брезовичка површ са бројним крашким увалама (Игриште, Торовиште, Велика и Мала Брезовица). Поред увала срећу се и јаме (Гаура Фрнђефунд) и неке од најпознатијих пећина у Србији (Боговинска, Злотска, Преконошка и Раваничка).

Највиши врх Кучаја је Велика Треста - 1.284 m. Кучај се састоји од следећих висова Копривно брдо, Јавориште и Малиник.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Цер (планина)

Планина Цер налази се у северозападном делу Србије. Од Шапца је удаљен 35 km, а од Београда 100 km. Цер лежи на 689 m/нв, а дуг око 15 km.

Планине Србије
Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.