Плава боја

Плава боја представља неку из скупа сличних боја. Када долази као чиста боја из једног извора, одговара таласној дужини од око 420–490 нанометара. Сматра се једном од три примарне адитивне боје РГБ система; плаво светло има најкраћу таласну дужину од ове три примарне боје (друге две су црвена и зелена).

У српском језику, за опште означавање плаве боје често се користи и назив плаветна боја,[1][2][3][4] који представља поетски синоним за плаву боју, а најчешће се употребљава у изразима као што су: плаветно небо (светлија нијанса плаве) и плаветно море (тамнија нијанса плаве).

Плава
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: 0000FF
РГБ запис (r, g, b): (0, 0, 255)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (100, 100, 0, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (240°, 100%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Етимологија

Према Палмеру, судбина лексике боја у језицима у великој мери је одређена тиме што људи при сусрету с неком датом колористичком стварношћу, не уочавају само њену конкретну хроматску вредност, већ и то како се та вредност у датом случају устројава; каква јој је нијанса и да ли поседује сјај. Такав је случај био и са плавом бојом у индоевропској групи језика и она је изгледа у почетку у српском језику означавала светлу нијансу. Тако је у Лици, крајем XIX века постојао прилошки облик плаво који је управо описивао светлу нијансу било које боје, о чему постоји извештај Вида Вулетића-Вукасовића, објављен 1899. Миодраг Марковић је 1986. објавио извештај о истој употреби овог термина у Црној Реци.[5] Конфузија око значења плаве боје у српском језику настала је зато што се термином „плаво“ именују две боје (које су иначе у типичном хроматском опозиту) плава и жута. У ствари, тиме се именује специфична хроматска одлика (неба на пример), па тако и најсветлија боја човекове косе, иако је она у ствари жута.[6]

Са друге стране, речју модро се у Пироту означава тамно, о чему сведочи извештај Новице Живковића 1987. У неким селима, а према извештајима др Недељка Богдановића и др Вилотија Вукадиновића, као и неких других аутора, овај термин се користи за жито, као и за зелену боју биља, иако у тим областима зелена боја постоји као термин.[5] Могуће је да су њиве повезиване са овом бојом пре свега због митологије и пољопривредног култа, а који је повезивао Сунце, небо и зрење жита, радије него због хроматских својстава боје.[6]

Латинска реч „flavus“ (која се повезује са словенским термином за плаву боју) се односи на људе светле косе и тена, а flamma, која је изгледа од истог корена, означава ватру.[6] У руском језику модро осим тегет боје, означава и тамну нијансу. У велшком реч „glas“, која је еквивалент енглеског blue, употребљава се за описивање зелене боје биљака. Према студији Берлина и Кеја о томе како се боје именују широм света може се наћи и пример у неким домородачким говорима Нигерије постоје две речи; пупу и ии, од којих се прва односи на нијансе најсветлијег плавог и сивог, а друга на тамније нијансе, укључујући и црно, па стога њих појединци и не сматрају називима боја, већ светлости.[5]

Историја

Историчар Мишел Пастуро (Michel Pastoureau) је објавио књигу о историји боја („The History of a Color“), награђену 2009. бронзаним одликовањем независних издавача у категорији лепих уметности. У тој књизи је обрадио и историју плаве боје. По његовом мишљењу, плава боја се издваја од других, на шта указују многобројне анкете. Према резултатима, половина становника Европе највише воли плаву, посебно становници Француске. Плава је омиљена и међу становницима САД, Канаде и Аустралије. Међутим, није увек било тако. За старе Римљане, плава је била боја варвара, јер су њоме премазивали тело пре одласка у битку. Цезар је сматрао да им је то давало „фантомски“ изглед. Супротно томе, најдража боја романтичара је била плава, као и импресионисте сликара Манеа. Још у X веку су нијансе плаве почеле да се појављују на грбовима племства. Европски краљеви су носили азурну одору са златним љиљанима, а црквени великодостојници су користили плаве огртаче, сматрајући ту боју симболом духовности. У само неколико деценија XII века плава боја је постала изузетно модерна; не само на одећи, грбовима и сликама, већ и на емајлу, витражима и старим рукописима. Французи су дали и називе разним нијансама, као што су азурноплава, небоплава, маринскоплава, ноћна плава, зеленоплава, сивоплава, паун-плава, кобалтноплава итд. Према Пастуру, у модерно време постоје и метафизичка и политичка плава. Зидови болница су плави, поједине пилуле за смирење такође. Сви саобраћајни знаци који означавају допуштено кретање плаве су боје, јер плава није агресивна. Наиме, после средњег века, плава се доводила у везу са весељем, љубављу, лојалношћу и миром. Сликар модерних времена и урбаног насиља, Жан Монори, сматра да је боја хемоглобина плава, мада се иначе у средњем веку боја крви племства описивала овом бојом. Данас су унформе војника Уједињених нација и Европске заједнице плаве, али и фармерке као „униформа модерног света“.[7] Иако се описује као весела боја, на енглеском (и француском језику) реч blue у фрази „I feel blue“ значи „Тужан сам“.

Симболика и психологија

Према писању сајта „Амфитеатар“, плава и црвена боја имају велики утицај на људско понашање. У истраживању названом „The Body Human“ вршено је испитивање утицаја ове две боје на дизача тегова и на бебе. Показало се да је дизач морао да утроши много више енергије када би испред себе имао панел обојен плавим. Бебе нису плакале док су гледале плаву, али јесу када су гледале црвену боју. Према наводима истог сајта, који се осим на истраживања позива и на комплетну западну културу, плава боја симболизује поверење, поузданост, припадност и опуштеност.[8] Према сајту Adria Talk плава боја се повезује са истином, правдом, духовности, миром, сигурношћу, младости, снагом, поверењем, оданошћу, ауторитетом, редом, али и депресијом. При томе се аутори позивају на неименоване студије које су наводно показале да плава успорава ритам срца, смањује апетит и температуру тела и доприноси опуштању. Такође наводе и да ова боја осим што опушта, поспешује моћ учења и комуникацију и да је омиљена међу конзервативним људима.[9] Агенција S&S на свом сајту тврди слично; с обзиром да плаво асоцира на небо и море, она опушта и симболише поверење, поузданост, префињеност, смиреност, реалност, оданост, сигурност, мисаоност, припадност, опуштеност, професионализам итд. Такође се наводи да је ово популарна и најкоришћенија боја у уметности и дизајну.[10]

Занимљивост

Сове су једине птице које виде плаву боју.[11]

Види још

Извори

  1. ^ Стефановић-Караџић 1818, стр. 560.
  2. ^ Стефановић-Караџић 1852, стр. 504.
  3. ^ Стевановић 1970, стр. 568.
  4. ^ Ивић 1994, стр. 109.
  5. 5,0 5,1 5,2 Ивић 1996, стр. 11-17.
  6. 6,0 6,1 6,2 SciTech бр. 8: „О плавом и црномањастом“; Љиљана Баиловић
  7. ^ Астрокруг: „Волите ли плаво?“ Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 1, 2010) (на језику: енглески) написано према књизи Michel Pastoureau: „The History of a Color“, Приступљено 23. 4. 2013.
  8. ^ Амфитеатар: „Психологија и симболика боја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 18, 2009) (на језику: енглески);Николина Љепава, 28.12.2009.
  9. ^ Adria Talk: „Симболика боја: Како боје утичу на свет око нас?“; 5.1.2009.
  10. ^ Агенција S&S: „Психологија и симболика боја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 1, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  11. ^ Политикин забавник број 3020. Датум: 25.12.2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да...“ стр. 2. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

Литература

Боје, метали и крзна у хералдици

У хералдици се користе боје, метали и крзна како би се блазонирали грбови.

Има седам основних у хералдици, које укључују пет боја (тамне тинктуре) и два метала (светле тинктуре).

Грб Јордана

Грб Јордана је званични хералдички симбол државе Хашемитска Краљевина Јордан. Грб је усвојен 1921. године.

Грб се налази на краљевском плашту, на чијем је врху круна. Она је симбол монархије. Плашт је симбол хашемитског престола, гримизна боја представља жртву, а сребрна чистоћу. Две заставе у позадини симбол су Велике арапске побуне против турске власти. Орао у средини грба симбол је снаге и моћи. Приказан је како стоји на глобусу, а његова раширена крила дотичу заставе Велике арапске побуне. Плава боја глобуса симболузије распрострањеност ислама широм света, а бронзани штит испред њега одбрану истине и правде. Оружја на грбу, попут копаља, лукова и стрела, традиционална су арапска оружја. Испод штита налазе се сноп пшенице и грана палме. На златној траци исписано је државно гесло „Абдулах ибн ел Хусеин, краљ хашемитске краљевине Јордан, који се нада успеху и помоћи од Бога“. На гесло је окачен орден Ал-Нахде, највише јорданско одликовање.

Грб Божићног Острва

Грб Божићног Острва је незванични хералдички симбол аустралијске спољашње територије Божићног Острва. Хералдичко рјешење је представљено јавности 14. априла 1986. године, али још никад није добило званичан статус територијалног грба.

Незванични грб острва је свјетло плави штит, на моме је представљена констелација Јужног звезданог крста у бијелом. У истој боји су стилизовани таласи, њих пет испод крста, који симболично потичу из једне базе и у чијој средини се налази слика дрвета са пет стилизованих плавих грана.

Плава боја и таласи симболишу боју Индијског океана који „купа” острво. Јужни крст представља везу са Аустралијом, као и локацију острва на јужној хемисфери свијета.

Грб Киргистана

Грб Киргистана је званични хералдички симбол Киргистанске Републике, а прихваћен је након осамостаљења од Совјетског Савеза, 2. јуна 1992. године.

Грб има облик круга у којем преовлађује плава боја. Светло-плава боја представља храброст и великодушност Киргиза. Лево и десно на грбу налазе се жито и памук. У горњем делу грба стоји име државе на киргиском: Кыргыз Республикасы.

У средини се види обрис планинског ланца Тјен Шан, испод којег се налазе поља. Изнад панораме планина, види се излазеће сунце. Испод овог целокупног призора, види се орао с уздигнутим крилима, што означава симболику слободе киргиског народа.

Грб општине Апатин

Грб Апатина је симбол целе општине Апатин, а уједно је и грб Апатина, њеног средишта. Грб је у облику штита у којем се налазе стилизовани детаљи који симболизују историју, привреду, географски положај и културу ове општине. Основне боје грба су црвена,плава и бела. Плава боја симболизује реку Дунав на којој се налази општина, која је и октвир грба са два угласта проширења у горњем делу. Грб се састоји од круга у цевеној боји, који је подељен назначеном таласастом линијом хоризонтално, која представља војвођавску равницу. Око круга се налази представа класја, које се спајају у врху где је стилизовани лист храста. Златна боја на грбу преко облика који представља сунце и класје и симболизје привредну грану општине Апатин, али у духу херадличког значења она одређује свечани и репрезентативни карактер грба.

Први грб Апатина,са средине 18.века, приказан на најстаријој ведути града. На грбу се налази двоглави орао са круном и мачевима на доњој стари грба, док је у његовом средишту приказано бацање Светог Јована из Непомука са моста у реку, иначе чешког свеца, заштитника мостова, бродова, морнара и рибара.

Грб општине Лапово

На средини штита је приказана Света Параскева, заштитник Лапова. Крст Светог Андрије указује на чињеницу да је Лапово било једна од најважнијих раскрсница путева и железничких пруга у Србији. Пшеница на штиту представља земљорадњу, лист храста шуме, а поље реку Мораву.

Рањени дивљи вепар је апокрифни грб Србије, касније додељен Шумадији (шумовитој земљи), где се Лапово налази. Плава боја коња, држача штита, поново симболише име реке Мораве (стара реч морав значи тамно плав).

Застава Јерменије

Застава Јерменије (јерм. Եռագույն; Јерахујн - „тробојка“) или јерменска тробојка представља државни симбол Републике Јерменије. Застава је правоугаоног облика, са односом висине према дужини од 1:2. Чине је три једнака хоризонтална поља, црвено у горњем делу, плаво у средини и наранџасто у доњем делу. Наранџасто поље се често описује и као поље боје кајсије која је један од националних симбола Јерменије.

Значење и распоред боја на застави има више објашњења. Најједноставније тумачење симболике боја је да црвена боја симболише крв свих оних који су дали свој живот за јерменску државу и нацију, плава боја означава небо и слободу, а наранџаста је симбол јерменске земље и јерменског радника.

Садашња варијанта заставе службено је усвојена на седници врховног совјета Јерменије одржаној 24. августа 1990. године. Народна скупштина Републике Јерменије је 15. јуна 2006. усвојила нови закон о националној застави и државним обележјима.

Током историје постојало је више различитих варијација застава које су представљале јерменски народ и државе, почев од застава древних јерменских династија са симболима животиња (данас видљивим на националном грбу) па до разних варијанти застава из комунистичког периода.

Застава Боцване

Застава Боцване је усвојена 10. септембра, 1966. Застава је светло плаве боје, са црном хоризонталном траком по средини, око које је бели обод. Ове траке су у размери 9:1:4:1:9. Плава боја представља воду, тачније кишу, и долази од мота на грбу Боцване, који гласи Pula, што на тсвана језику значи „нека буде киша“. Бела и црна боја представљају расну хармонију, а уједно представљају и боје зебри које држе грб Боцване.

Застава Габона

Застава Габона је усвојена 5. августа 1960.

Боје на застави су зелена, златна и плава. Боје симболизују следеће:

зелена боја представља шуме,

златна боја представља екватор

плава боја море.

Застава Казахстана

Тренутна застава Казахстана је усвојена 4. јуна, 1992. Састоји се из небоплаве позадине, са степским орлом испод златног сунца са 32 зрака у центру, и мрежасте шаре постављене усправно на левој страни.

Шара представља уметност и културне традиције старог каната, и Казака. Светло плава позадина представља разне туркијске народе који чине данашње становништво земље, укључујући Татаре, Монголе, Ујгуре, и друге. Међу овим народима, плава боја има религиозни значај; модернија интерпретација је та да небоплава боја представља широко небо Казахстана, и слободу.

Златни орао је везан за царство Џингис Кана, који је владао Казахстаном под плавом заставом са оваквим орлом на њој; то је подсетник на поносну историју народа који формира данашњу државу Казахстан

Застава Кукових Острва

Застава Кукових Острва базира се на традиционалном дизајну застава бивших британских колонија у Пацифичкој регији. Састоји се од плавог поља са заставом УК-а у горњем левом углу, те од 15 белих звезда постављених у круг. Плава боја представља океан и мирољубиву нарав острвљана, а звезде представљају 15 Кукових Острва.

Од 1973. до 1979. у употреби је била зелена застава са жутим звездама. Зелена боја је представљала непрекидан раст и живот, а жута веру, љубав, срећу и верност острвљана. Круг је симболизовао јединство између острва, те између острвљана и земље.

Застава Палауа

Застава Палауа је усвојена 1. јануара, 1981. Као и код већине других држава Океаније, плава боја представља океан. Жути диск, који је сличан дисковима на заставама Бангладеша и Јапана, а представља месец.

Застава Републике Кине

Застава Републике Кине је црвене боје са плавим четвороугаоником у горњем левом углу у којем се налази бело сунце. Црвена боја представља „свету црвену земљу“, плава боја небо, а бела сунце. Застава је у употреби од 1917, а званично је постала застава Републике Кине 1928. године.

Застава Сент Винсента и Гренадина

Застава Светог Винсента и Гренадина је усвојена 21. октобра 1985.

Састоји је од три вертикалне пруге, плаве, жуте и и зелене боје. У центру на жутој прузи, се налазе три дијаманта који чине V облик, што значи Винцент. Ови дијаманти представљају надимак острва „драгуљ Антила". Плава боја на застави представља тропско небо и кристално море, жута златни песак Гренадина, а зелена богату вегетацију острва.

Застава Сејшела

Застава Сејшела је усвојена 18. јуна, 1996. Накривљене траке симболишу нову динамичну државу која иде у будућност. Плава боја представља небо и море које окружује Сејшеле. Жута стоји за сунце које даје светлост и живот, црвена симболише народ и његову одлучност да ради за будућност у јединству и љубави, док бела трака представља социјалну правду и хармонију. Зелена представља земљу и природно окружење.

Првобитна застава је усвојена при проглашавању независности, 29. јуна, 1976. 1977, када је председника Џејмса Манчама збацио Франс-Алберт Рене, стара застава је укинута, и црвено-бело-зелена застава Народне уједињене странке Сејшела је ушла у употребу.

Застава Соломонових Острва

Застава Соломонових Острва је усвојена 18. новембра, 1977. Пет главних острвских група су представљене са пет звезда. Плава боја представља океан, зелена земљу, а жута сунце.

Застава Тајланда

Застава Тајланда је усвојена 28. септембра 1917. На себи има пет хоризонталних пруга црвене, беле и плаве боје. Средишња плава пруга је двоструке ширине. Боје црвена-бијела-плава значе нација-религија-краљ, што је и државни мото ове земље.

Сматра се да је застава усвојена први пут 1855. и тада је била црвене боје са сликом слона на средини. У овом облику је усвојена 1916. али средишња бела пруга је била једнаке ширине.

Сматра се да је плава боја усвојена као симбол петка, дана када је рођен краљ Вајиравуд. Према другим изворима, плава боја је показивала солидарност према снагама алијансе у Првом светском рату, које су такође на својој застави имале ове три боје.

Застава је јако слична застави Костарике која због тога у интернационалним односима често користи верзију заставе са грбом.

Застава Филипина

Застава Филипина је државна застава усвојена 12. јула 1898. године, с тим да су 1997. боје незнатно модификоване.

Застава се састоји од две једнаке хоризонталне пруге, плаве и црвене. Са стране се налази бели троугао са златним сунцем, окружен златним звездама. У ратна времена застава се окреће тако да црвена стоји изнад плаве.

Црвена боја представља храброст, јунаштво, витештво и одлучност.

Плава боја симболизује идеализам.

Бела боја симболизује невиност и блаженство.

Сунце означава мир и осам провинција које су устале против колонијалне власти.

Три звезде означавају главна острва Филипина (Лузон, Висајас и Минданао).

Застава Финске

Застава Финске, (Siniristilippu) прихваћена је на почетку 20. века. Застава је беле боје са плавим скандинавским крстом. вертикални део крста је при левој страни заставе. Плава боја симболизује финска језера и небо, а бело симболизује снег и беле ноћи у финском лету.

Застава је први пут коришћена као застава једриличарског клуба Ниланд а настала је на основу заставе једриличарског клуба Нева.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.