Писаћа машина

Писаћа машина је механички или електромеханички уређај за штампање текста на папиру. Садржи низ дугмади, чијим се притискањем утискују слова, бројеви и интерпункцијски знаци. Писаћа машина је патентирана за потребе читљивијег и бржег писања у више примерака од дотадашњег писања помоћу пера.

Portabl pisaca masina
Писаћа машина, портабл, марка Ремингтон, 1936.

Историја

Конструкција писаће машине не би била могућа без Гутенберговог изума штампарске машине која је допринела ширењу писмености у 15. веку.

Почетак производње

Remington typewriter No. 12 with Cyrillic letters 02
Ремингтон писаћа машина

Енглез Вилијам Пети (енгл. William Petty) први је покушао да конструише писаћу ма­шину 1674. године, а тек након четири деценије, 1714. године, његов земљак Хенри Мил (енгл. Henry Mill) потписао је први пројекат писаће машине (енгл. Machine for Transcribing Letters). Пеле­грино Тури (енгл. Pelegrino Turri) је био један од првих проналазача писаћих машина који је конструисао машину која је омогућила слепима да пишу. За потребе грофице Каролине Фантони, која је била слепа, конструисао је писаћу машину на којој је она први пут написала писмо 1808. године. На писму је отисак био јасно видљив. Немачки проналазач Карл Драис (нем. Karl Freiherr von Drais) патентирао је претечу бицикла, такозвану Running machine, а патентирао је и машину познату под именом „Клавир који пише” за потребе свог слепог оца 1821. године. На машини је за свако од 25 слова издвојио по један тастер, а потом их је груписао у квадрате димензија 5 х 5. Сатни механизам је померао машину. Папирна трака је била у једном прорезу са овим механизмом. Касније је усавршио нови патент који је функционисао попут стенограмске машине. Нови патент је садржао комбинацију слова која су на папиру остављала рупице.[1]

Вилијам Остин Барт (енгл. William Austin Burt) патентирао је машину под називом „Типкајући писац” (енгл. Typewriter) 1829. године[2], иако на њој није успео да куца брже него што је писао руком. Неколико деценија касније, 1848. године је Пјер Кармијен конструисао писаћу машину која је радила на принципу музичког цимбала. Полуге су биле снабдевене штампарским словима која су била поређана у круг. Притиском на полуге слова су се отискивала попут удараца малих чекића по жицама цимбала. Петер Митерхоф (енгл. Peter Mitterhofer) развио је пет модела писаћих машина и то без употребе техничких помагала. Машине је конструисао употребом једноставног алата. Године 1864, објавио је своју прву иновацију. Машина је у целости била направљена од дрвета изузев кућишта и жица које су биле направљене од метала. Расмус Мејлинг Хансен (енгл. Rasmus Malling Hansen) био је директор данског института за глувонеме и желео је да помогне својим штићеницима па је том приликом конструисао машину под називом „Кугла која пише” (енгл. Writing Ball), 1865. године. Машина је добила такав назив јер је била у облику кугле са 50 слова која су остављала отисак померањем кугле. Филозоф Фридрих Ниче је био најпознатији ко­рисник ове машине.[1]

Ремингтон

Underwood Standard typewriter with Serbian keyboard
Андервуд Стандард

Прва модерна писаћа машина намењена за ширу употребу патентирана је 1868. године у Америци под називом Sholes&Glidden&Soule. Творци ове машине били су Карлос Глиден, Семјуел Соул и Кристофер Шолс. Њихов патент је привукао пажњу тадашњег најпознатијег произвођача шивећих машина и ловачких пушака Ремингтон. Фабрика Ремингтон из Њујорка склопила је уговор са творцима ове машине. Након што је Шолс-Глиденов патент додатно усавршен започета је индустријска производња машине. Године 1873, на тржиште је пласиран први модел Ремингтон машине. Херман Вагнер је 1897. године патентирао машину коју је унапредио тадашњи водећи произвођач трака у боји и мастила за писаће машине, Џон Андервуд. Машина под називом Андервуд Модел 5 била је веома запажена и цењена у Америци, а постала је мерило и стандард за све будуће машине. Андервуд и Ремингтон као два водећа америчка произвођача ускоро један другом постају конкуренција. Примат у производњи и на тржишту ипак преузима Андервуд о чему сведоче подаци из 1920. године.[1]

Адлер

Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 02
Adler писаћа машина са ћириличним словима

Хајнрик Клејер започео је фабричку производњу писаћих машина у Немачкој, у својој фабрици Adler у Франкфурту 1890. године. Оригинални патент Велингтон машине усавршио је у свој модел који је првобитно носио назив Empire, а потом и Adler No. 7. Године 1909, произведено је чак 25000 примерака ове машине. Прве преносиве машине, портабл Klein Adler машине, Хајнрик је први почео да производи 1913. године. Адлер писаће машине су опстале дуги низ година, а неке од њих се и данас користе.[1]

Бликенсдерф

Џорџ Бликенсдерфер творац је још једног популарног америчког модела из 1893. године. Модел је добио име по свом творцу- Бликенсдерф. Прва електрична верзија овог модела израђена је у Америци 1902. године. Производњу ових електричних машина 1935. године преузима IBM (енгл. International Business Machines Corporation). Током 1956. године компанија је свој модел C током 19 месеци продала у више од 250000 примерака. Машине су биле карактеристичне по томе што су могле истовремено да пишу различита писма.[1]

Мињон

AEG typewriter with Cyrillic letters model Mignon 3
Мињон писаћа машина

Године 1904, Немачка водећа фирма за производњу писаћих машина АЕГ (нем. ALGEMEINE ELEKTRIZITÄTS GESELLSCAFT) започела је производњу писаћих машина Мињон (енгл. Mignon). Машине су имале преносни механизам у виду ваљака и то је чинило да буду неприступачне многим купцима. Последњи модел Мињон машина пласиран је на тржиште 1933. године, а након тога фабрика производи једноставнији и приступачнији модел под називом Олимпија (енгл. Olimpia). Проиведен је и модел Олимпија намењен инвалидима па је коришћење било могуће и са једном руком. Олимпија модел се уз повремену модернизацију производио све до 1992. године.[3]

Мерцедес

Познати модел писаће машине Мерцедес (нем. Merce­des-Euklid) произведен је 1903. године у Тирингији у Немачкој. Модел носи исти назив као позната фабрика аутомобила, иако није реч о истој фабрици. Фабрика је интензивно радила на усавршавању и модернизацији својих модела па се 1921. године појавила машина под називом Мерцедес Електра. Мерцедес Електра је била механичка машина која је поседовала и електромотор. Године 1935. произведена је електрична верзија овог модела.[3]

Остали модели

Прва индустријски произведена писаћа машина у Италији се појавила 1908. године. Творац је био индустријалац Камил Оливети. Његов патент, машина марке Lettera No.22 постала је икона активног новинарства. Крајем 1953. године један од најпознатијих произвођача писаћих машина Смит Корона произвео је 12 милиона примерака својих писаћих машина. Овај постратни период се сматра златним добом писаћих машина.

Biser typewriter with Latin letters 02
Бисер писаћа машина

Писаће машине су производили и познати произвођачи са простора бивше Југославије. Најпознатије марке биле су Емона из Јасеница, Унис из Сарајева, Сава из Љубљане и Бисер коју је производила Војна фабрика из Бугојна у Босни и Херцеговини, „Славко Родић”.[3]

Крај производње

Удружење младих хришћанки је 1881. године организовало први курс дактилографије у Америци. Курс је похађало осам полазница. Обуке су организоване широм света и убрзо је обучен велики број дактилографкиња. Произвођачи писаћих машина су били веома задовољни напретком и сматрали су да на овај начин жене могу да раде мање физички захтевне послове и граде сопствену каријеру. Током већег дела 20. века, масовно су је користили канцеларијски службеници, писци и новинари. Са појавом техничко-технолошких иновација уследио је и настанак различитих и модернијих писаћих машина у погледу конструкције, облика, естетике, итд.[3]

Са ширењем рачунарске технологије, убрзо су почели да је потискују лични рачунари и штампачи. Од 2000. године произвођачи канцеларијских писаћих машина у свету постепено су обуставили производњу овог уређаја, а 2011. године је затворена и последња фабрика писаћих машина у Мумбају у Индији.[4]

Механизам и делови

Olympia typewriter model 8 mechanism
Видљив механизам Олимпија модела писаће машине

Основни делови једне писаће машине су тастатура и механички или електронски механизам који преноси, умножава и коригује знаке који се притиском преко траке у боји отисну на папир. Преносни механизам се разликује, зависи од модела писаће машине, и може бити путем ваљка, кугле, полуге или точкића.

Први модели машина нису имали тастатуру него показивач. Показивачем су се обележавали бројеви или слова пре него што се изврши потисак на скалу или дугме. Временом су машине унапређене па су им додати делови попут кружно постављене полуге са словима, цилиндричних вијака који су померали папир чиме је било омогућено да се направи размак између слова и редова и држача за пипир који се помиче, итд.[1]

Види још

Галерија

Olivetti typewriter, model Lexikon 80 with Latin letters

Писаћа машина Оливети са латиничним словима

Pisaća mašina Remington standard

Писаћа машина Ремингтон стандард

Pisaća mašina Royal

Писаћа машина Ројал

Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01

Адлер писаћа машина

AEG typewriter with Cyrillic letters model 6 side view

AEG

Biser typewriter with Latin letters 01

Писаћа машина Бисер

Corona portable typewriter with Cyrillic letters

Писаћа машина Корона портабл

Frolio typewriter model 5 with Cyrillic letters 01

Писаћа машина марке Фролио

Hermes typewriter model 808

Писаћа машина Хермес 808

Imperial typewriter model B with Cyrillic letters 01

Писаћа машина Империјал Б

Imperial typewriter model B with Cyrillic letters 02

Писаћа машина Империјал Б

Oliver typewriter model 10 02

Писаћа машина Оливер 10

Olympia typewriter model 8 side view

Писаћа машина Олимпија 8

Olympia typewriter model 8

Писаћа машина Олимпија 8

Remington typewriter No. 12 with Cyrillic letters 01

Писаћа машина Ремингтон No. 12

Royal typewriter with Cyrillic letters

Писаћа машина Ројал са ћириличним словима

Smith Corona model 250 plus 4 Latin letters

Писаћа машина Смит Корона

Smith Premier Typewriter No. 10 with Cyrillic letters 02

Писаћа машина Смит Премијер

Sperry-Remington typewriter model SR101

Писаћа машина Ремингтон модел СР101

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гачић & Раткелић Лазић 2017, стр. 7-11
  2. ^ The typewriter : an illustrated history : typewriter topics. Linoff, Victor M. Mineola, N.Y.: Dover Publications. 2000. ISBN 978-0-486-41237-5. OCLC 44803080.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Гачић Д. Раткелић Лазић М. 2017, стр. 12-13
  4. ^ РТС: Писаћа машина иде у пензију

Литература

  • Гачић Дивна, Раткелић Лазић Маријана, СТАРА ДОБРА ПИСАЋА МАШИНА– избор из колекције Ендреа Халаса –каталог изложбе. Музеј града Новог Сада: Нови Сад 2017.
  • Bernát, J., Písacie stroje Slovenského technického múzea v Košiciach. Košice 1985.
  • Waize, A., Die Welt der Schreibmashinen. Erfurd 1998.
  • Dingwerth, L., Historische Schreibmashinen. Battenberg –Verl 2008.
  • Priča o pisaćem stroju – izbor iz kolekcije Stjepana Komora, katalog izložbe. Varaždin 2015.
  • Ćirić, A., Smrt mašine za pisanje, Nedeljnik „Vreme“, br.1062, 12. maj 2011.
  • Adler, M.H. (1973). The Writing Machine: A History of the Typewriter. Allen and Unwin.
  • Beeching, Wilfred A. (1974). Century of the Typewriter. St. Martin's Press. pp. 276 Beeching was the Director of the British Typewriter Museum.

Патенти

Спољашње везе

Препород

Јан Тјерсан

Гијом Јан Тјерсан (франц. Guillaume Yann Tiersen; Брест, 23. јун 1970) је француски музичар и композитор. Светску славу је стекао компоновањем музике за филм Чудесна судбина Амелије Пулен. Његова музика је препознатљива по коришћењу великог броја инструмената, посебно гитаре, синтисајзера или виолине са инструментима као што су мелодика, ксилофон, дјечји клавир, чембало, хармоника и писаћа машина.

Јанез Шенк

Јанез Шенк је био југословенски и словеначки ТВ редитељ. У филму Свет на Кајжарју је био помоћник редитеља. У историји југословенске телевизије остаће упамћен као редитељ прве оригиналне телевизијске драме припремљене у Београдском студију која је емитована уживо 2. септембра 1958. године.

Љубомир Богдановић

Љубомир Богдановић је био југословенски филмски и позоришни глумац.

Анчка Левар

Анчка Левар (такође Анчка Леварјева, рођена Меле, удата Брецељ) (Церкница, 27. јул 1915 — Љубљана, 31. јануар 1971) је била југословенска и словеначка филмска и позоришна глумица.

Владо Јокановић

Владимир „Владо” Јокановић (Добој, 5. мај 1929 — Сарајево, 11. јун 2014) је био југословенски и босанскохерцеговачки филмски и позоришни глумац.

Владо Гаћина

Владимир „Владо” Гаћина (Сарајево, 1942 — Сарајево, 1987) је био југословенски и босанскохерцеговачки филмски и позоришни глумац.

Дактилограф

Дактилограф, или Дактилографкиња је особа која прекуцава руком писане текстове на писаћој машини. Такође су могле да раде по диктату тј. особа која би им диктирала текст је брзину свог говора - диктата прилагођавала брзини којом је дактилографкиња куцала текст.

Дактилографи су завршавали дактилографски курс, после основне школе. Курс је трајао обично три месеца.

Дактилографкиње су се делиле по брзини и тачности куцања на класе, прву (најбољу), другу и трећу.

Дактилографија се учила као посебан предмет у средње економским школама.

Постојало је и такозвано „слепо“ куцање, које се састојало у томе да дактилограф не гледа у тастатуру писаће машине већ у текст који прекуцава. То је наравно значило да зна распоред слова на машини напамет.

Ово је био врло тежак посао, поредио се са рударским. Дактилографи су имали право на паузу од 15 минута на сваких сат и по непрекидног куцања. Поготову у почетку када су писаће машине биле чисто механичке и требало је прстима снажно ударати по тастатури тј. појединачним словима. Појавом електричних машина тај посао је донекле олакшан.

Одржавана су и такмичења у брзом и квалитетном куцању текстова.

У већим фирмама је постојао дактилобиро у коме су седеле дактилографкиње. Оне су имале шефа који би од странака (запослених у фирми) добијао рукописе и одређивао приоритете - динамику којом се текстови прекуцавају. У дактилобироима је био завидан ниво буке.

Дактилографи су радили и на телепринтерима - електричним писаћим пашинама које су биле повезане на телефонску линију и биле у могућности да шаљу телексе на друге телепринтере у телекс мрежи.

Дактилографи су радили и припрему штампе на гештетнерима. За припрему тзв. матрице (која је личила на папир формата А4 али мало дужи) на тој матрици би се без траке куцао текст „на слепо“. Тек када би текст био откуцан и извађен из писаће машине на копији матрице би се могло видети шта је откуцано. Матрица би се монтирала на гештетнер који је као штампарска машина (нешто слично данашњим машинама за копирање) избацивао идентичне примерке. Постојали су гештетнери који су били на „људски погон“ и електрични.

Појавом личних рачунара (али и других канцеларијских машина), деведесетих година овај посао се рапидно губи тако да су данас дактилографкиње готово реткост. Поготову појавом текст процесора који препознају људски глас и претачу га у готов текстуални документ.

Дубравка Перић

Дубравка Перић (Загреб, 19. јун 1927 — Београд, 9. август 2002) је била југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица.

Живорад Максимовић

Живорад Д. Максимовић (Жика Макс) је био српски вајар, који је живео и радио у Чачку.

Зоран Ристановић

Зоран Ристановић (Скопље, 1924 — Београд, 1. јул 1977) је био југословенски и српски филмски и позоришни глумац.

Кућа Боре Димитријевића Пиксле

Кућа Боре Димитријевића-Пиксле се налази у Лесковцу, изграђена је 1850. године, под заштитом је државе и представља непокретно културно добро као споменик културе.Стална музејска постава „Градска кућа” отворена је 9. маја 2002. године. Поставку је отворио академик Петар Влаховић и она представља реконструкцију ентеријера куће с краја XIX и почетка XX века у Лесковцу.

Мата Милошевић

Мата Милошевић (Београд, 25. децембар 1901 — Београд, 18. октобар 1997) је био југословенски и српски позоришни и филмски редитељ, глумац, писац и педагог. Мата је у књигу рођених уписан као Матија Милер, од мајке Марије Сехас, која

је била Мађарица и оца Фламанца грофа Ван дер Сена, који је био посланик Белгијског посланства у Београду. Пошто је изгубила посао његова

мајка је била принуђена да дете да на усвајање брачном пару без деце Катици и Станку Милошевић.

Године 1923. завршио је глумачку школу при Народном позоришту у Београду. Био је глумац и редитељ Народног позоришта и Југословенског драмског позоришта у Београду. Педагошким радом на Академији бавио се од 1948. као наставник глуме. Позоришна сцена на Академији носи његово име.

Миодраг Брезо

Миодраг Брезо је био југословенски и босанскохерцеговачки глумац.

Писаћа машина (ТВ филм)

„Писаћа машина” је југословенски ТВ филм из 1960. године. Режирао га је Јанез Шенк а сценарио је написан по делу Жан Коктоа.

Писаћа машина (ТВ филм из 1975)

„Писаћа машина” је југословенски ТВ филм из 1975. године. Режирао га је Велимир Стојановић а сценарио је написао Срђо Боговић.

Руди Алвађ

Рудолф „Руди” Алвађ (Петровац на Млави, 1929 — Сарајево, 21. септембар 1988) је био југословенски филмски и позоришни глумац.

Стенографија

Стенографија (од грч. στενός — уско/затворено и грч. γραφή — писање) скраћено је писање које повећава брзину и једноставност писања у поређењу са уобичајеним начином писања језика, што може укључивати једноставне скраћенице, али и посебне симболе.

Телепринтер

Телепринтер је електрична писаћа машина која је путем телекс мреже, слично фиксној телефонији, могла да остварује везе са другим телепринтерима. Телепринтер је везан као и телефон на бакарне парице.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.