Пирот

Пирот је град у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 57.928 становника на територији града са околним насељима, док је у самом граду било 38.785 становника (према попису из 2002. било је 40678 становника).

Пирот
Pirot collage
Колаж слика (Центар града, Зграда окружног начелства у Пироту, Зграда општине, Пиротски град, Музеј Понишавља Пирот, Споменик погинулима у Другом српско-турском рату, Зграда Завода за запошљавање у Пироту, Градска фонтана)
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 38.785
Географске карактеристике
Координате43°09′07″ СГШ; 22°35′06″ ИГД / 43.151833° СГШ; 22.585° ИГДКоординате: 43°09′07″ СГШ; 22°35′06″ ИГД / 43.151833° СГШ; 22.585° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина367 м
Пирот на мапи Србије
Пирот
Пирот
Пирот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18300
18303
18308
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Име

Са доста се сигурности може тврдити да је Пирот изграђен на простору римског Туреса, важне станице између античког Наиса и Сердике. На месту Туреса је у византијском периоду изграђено утврђење Квимедава (Quimedava), док град у 12. веку помиње и арапски путописац Идриси као Атруби.[1]

Први помен назива Пирот потиче из 1498. године. Дубровчани су га такође називали Пирот. Турски извори Пирот називају искључиво Шехиркеј (Şehirköy), док су страни путописци најчешће користили искварену верзију турског имена: Sareck, Schardiu, Zarchin.[2]

Историја

Град добија на важности пред крај 14. века, као погранична српско-бугарска тврђава. Но, пред Косовску битку град је порушен и више никад није стекао важност једног великог утврђења.[1] Бертрандон де ла Брокијер је у свом путопису 1432. приметио да у граду живи мало Турака.[3]

Пирот је пао под османску власт 1444. године. Османлије су тврђаву сасвим запустили, те је путописци из 16. века, као и Евлија Челебија, описују као пропалу.[4] У контрасту са тврђавом, путописци 16. века варош Пирот описују као изузетно лепу. Пиротска варош, као и пут према Цариграду, били су почетком османске владавине премештени са брда Сарлака у алувијалну раван. Насеље је било знатне величине, и од самог почетка османске власти је било седиште нахије.[3] По свој прилици су муслимани били већина или бар у знатном броју током овог периода. Врло је вероватно да је Пирот један од градова у којима је вршена колонизација муслиманског становништва, пошто се у граду помињу вакуф султана Мехмеда (који су чинили Велика џамија и дућани), као и дервиши.[3]

Осим тога, Пирот је постао и знатно трговачко средиште: 1498. се у њему помињу тројица дубровачких трговаца. Прва двојица, Радоје Стјепановић и Милиша Радичевић, развили су велики посао у самом граду у оквиру сопствене компаније, имајући много дужника у граду и окружењу, нарочито у Дубочици. Трећи, Михо Жила, радио је самостално као посредник између Дубровчана у Дубровнику и Видину.[5]

Највероватније пред крај 15. века добио је крај хамам и каравансарај. Француски дипломата и путописац Мишел Кикле забележио је да град има два хана, а Евлија Челебија да град има још 7 основних школа, 2 мала хамама и 200 дућана. Према дефтеру с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, у граду су постојала 4 месџида и 1 џамија. Још један месџид се помиње 1544, а 1570. и нова џамија извесног Искендер-бега. Попис из 1544. и Евлија Челебија такође помињу мали дрвени мост на Нишави са једним луком. Према путопису Штефана Герлаха, хришћани нису имали цркава, док други путописац, Џон Бурбури, помиње три цркве, од којих је једна раније припадала доминиканцима.[6]

Први попис, с почетка владавине султана Сулејмана Законодавца, помиње у граду 142 муслиманска домаћинства (од чега 40 новопреверених) и 23 неожењена мушкарца, док је хришћана било 23 домаћинства и 3 удовице. Попис из 1544. помиње 164 муслиманска домаћинства, док је хришћанских било 26 и 1 неожењени мушкарац. Попис из 1570. помиње 197 муслиманских кућа и 5 неожењених (од тога новопреверене 42 куће), а 35 хришћанских кућа, уз 1 неожењеног. Пред крај 16. века било је 141 кућа муслимана, уз 16 неожењених, и 74 хришћанске куће, уз 2 неожењена. Уз њих је уписан и џемат Цигана муслимана, 9 кућа и 2 неожењена. У 16. веку се број махала повећао са 5 на 7, да би по попису 1637. пао на 6.[7]

У 16. веку занатлије су биле искључиво муслимани. Помињу се сарачи, кожари, поткивачи, кројаџи, неџари, касапи, масери, ковачи, шапуџије, мутапџије, бербери, златари, обућари, сапунџије, бакали, чизмари и дрводеље. Међу хришћанима једном су забележени грнчар, касапин и кројач. Приходи од трговине (ихтисаб и изхар) износили су крајем 16. века око 1.000 акчи. Укупан приход од вароши износио је тада 12.125 акчи.[2]

У Пироту се налазе Запис оброк Свети Георгије 1847 (Пирот) и Запис оброк Свети пророк Илија 1841 (Пирот).

Географске одлике

Град Пирот се граничи са четири српске општине Димитровград, Књажевац, Бела Паланка и Бабушница, као и са Бугарском на дужини од 65 km.

У околини Пирота налазе се бројне познате планине као што су: Стара планина, Влашка планина, Белава, Сува планина, итд.

Кроз град Пирот протичу реке: Нишава, Јерма, Расничка река, Темштица, Височица... Ова општина има и три језера - Завојско језеро, Крупачко језеро и Суковско језеро.

Пиротска општина има површину 1.235 km2, у њој се налази преко седамдесет насеља, међу којима је и град Пирот. Према попису из 2002. године у општини Пирот је живело 63791 становника. У самом граду живи око 45.000 становника. Око 22.000 становника живи у селима општине Пирот.

Град Пирот дели Нишава на две градске четврти: Тијабара и Пазар.

Геолошке одлике

Котлина у којој је настао Пирот је тектонског порекла, вероватно још пре олигоцене старости, а сасвим сигурно олигоцене. Преживевши језерску фазу, која је оставила трагове у вишим регијама на висинама изнад 570 и 600 m, у облику абразивних трагова. Котлину су у току језерског трајања испуниле дебеле наслаге језерских седимената.

Pirot Courthouse
Зграда Суда у Пироту
Church of the Nativity of Christ - Pirot
Пазарска Црква у Пироту
1900 Pirot
Пирот са разгледнице, 1900.
Кафана Кеј у Пироту, 1980
Стара кафана на пиротском кеју, 1980.

По завршетку језерске фазе, негде крајем плиоцена котлина је ушла у флувијалну, која и сад траје. Преко осушеног језерског дна потекло је плеистоцена Нишава. Изнад и испод неогеног покривача налази се врло жива геолошка и тектонска структура пиротске котлине.

Доминирају кречњаци различите старости и састава. Поред тога у доброј мери су заступљени терцијарни лапори и пешчари. На раседним линијама северозападно од Пирота - на Момчиловцу, западно од жуковског моста и на Провалији јављају се у издашној мери стене еруптивног порекла - андезити.

Појава андезитских стена, тектонски предиспонирана врела и терме (Бањица и Даг бањица) и геолошко морфолошка шароликост простора говори о врло живој и интересантној тектонској и егзогеној активности.

На северу и североистоку од Пирота пружа се Стара планина, највећа у Србији, са врхом Миџором служи као државна граница између Србије и Бугарске. Спада у ред најлепших српских планина. Растојање од Пирота до подножја Миџора износи око 30 km.

Стара планина је богата разном врстом дивљачи. Последњих година развија се планински туризам и подигнути су многи објекти на Планинарском дому и Врелу за спорт и рекреацију.

Јужни обод пиротске котлине чине огранци Влашке планине у чијем јужном делу је река Јерма усекла веома живописну композитну долину. Овом долином, стриктно пратећи корито реке изграђен је асфалтни пут који на 12 km од ивице котлине путника води до манастира Свети Јован Богослов - Погановски манастир. Још толико даље према југу пут наставља до Звоначке бање.

Западни део пиротске котлине чине огранци Суве планине, која почиње код Пирота Белавом, преко чијих превоја на југозападу пролази асфалтни пут који преко Бабушнице, Власотинца и Лесковца одводи до јужног Поморавља. Преко превоја, на северозападу, пролазио је стари Цариградски друм преко Беле Паланке до Ниша.

На северу се пиротска котлина сужава и чини уску долину Нишаве између огранака Суве и Сврљишких планина, коју магистрални пут, међународна саобраћајница доводи путнике до Ниша. Сићевачка клисура је после Ђердапске највећа пробојница у Србији, дугачка 17 km. Омањом островичком котлином подељена је на горњи кањонски и доњи клисурасти део.

Клима

Клима Пирота је умерена. Пролећа су влажна и пријатна, лета топла, јесени благе и дуге а зиме претежно хладне. Често дувају ветрови из разних праваца. У зимским месецима преовлађују источни и северни ветар или северац (кошава). С пролећа повремено дува са југа топлији ветар. Њега називају и развигорац јер повољно утиче на развој биљака. За време осталих годишњих доба преовлађују ветрови са северозапада и запада који доносе кишу.

Пирот са околином и градовима Нишом, и другим спада у најсувље градове. Највише падавина има у мају, јуну и октобру, а најмање у јануару фебруару и јулу.

Најтоплији месец је јул са просечном температуром +25 °C, а најхладнији јануар са просечном температуром -1 °C. У зимским месецима дува северац са просечном брзином од 10 km/h.

У пиротском крају највише шума има на Старој, Влашкој планини и Видличу. По планинама и брдима расте шумско дрвеће: поред зимзеленог, ту је и буква, цер, храст, бреза, граб и друго. На планинским пределима има ливада и бујних пашњака. На Старој планини на Копрену, на површини од 10 ha расте веома ретка биљка Росуља, Росна трава, Мухоловка. Ова чудна биљка танког, црвенкастог стабла прилагођена је за хватање и варање ситних животиња које се нађу на њој. Лист ове биљке лучи лепљив, миришљав сок који привлачи инсекте. Ово је вишегодишња биљка, висине 10-20 cm која расте на влажним пределима и веома ретко насељава Балканско полуострво.

Привреда

Пирот се налази у пограничном простору Србије према Бугарској, располаже бројним и по облику појављивања разноврсним туристичким вредностима. Природа доминира над културно-историјским споменицима али се при туристичкој валоризацији мора уважавати принцип комплементарности како би се туристички потенцијали исказивали целовито.

У Пироту су некада пословали једни од највећих привредних гиганата у СФРЈ - Фабрика Тигар као и индустрија одеће Први мај. Данас у Пироту када је реч о већим компанијама, послују Тигар Мишелин, Д Компани и текстилна индустрија Мирољо.

Туристички потенцијали Пирота и околине су Планинарски дом, Завојско језеро, Врело, Звоначка бања. У граду се истичу Музеј Понишавља, тврђава Момчилов град, манастир Свети Ђорђе код села Темска, манастир Свети Јован Богослов - Погановски манастир; такође се налазе у граду и спортско рекреативни центар између Нишаве и ХЕ „Пирот“.

Овде се налази Железничка станица Пирот која пружним путем спаја Пирот са градовима као што су Ниш, Београд, Димитровград и Софија.

Култура

Пирот је такође пун културних дешавања, почевши од највећег, „Пиротског културног лета“ који одржава сваког лета и који је препун различитих дешавања: Међународни фолклорни фестивал, мото скуп, скуп разних концерата како локалних, тако и веома популарних и познатих домаћих извођача. Можемо издвојити и јединствено светско такмичење у Пегланој Кобасици. Од културних добара, Пирот поседује доста објеката од културног значаја као што су: Стара Кућа или Конак Малог Ристе, Пазарска црква или Црква Рођења Христовог, Момчилов град, зграда Општинског суда у Пироту, зграда Гимназије у Пироту, кућа Стојана Божиловића Белог. У околини Пирота се такође налазе објекти од културног значаја а међу њима најпознатији су Погановски манастир у општини Димитровград, Суковски манастир, Темачки манастир, Бегов мост у Станичењу, црква Св. Петра и Павла у Рсовцима и др.

Овде се налазе Народна библиотека Пирот, Дом културе Пирот Народно позориште, Историјски архив као и Музеј Понишавља.

Демографија

У Пироту живи 32414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (38,1 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 13737 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Овај град је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Жером-Адолф Бланки, прелазећи кроз Пирот, пише да је 1841. становништво овог града било око 15000.[8]

Демографија[9]
Година Становника
1948. 11.868
1953. 13.175
1961. 18.415
1971. 29.298
1981. 36.293
1991. 40.267 39.899
2002. 40.678 41.290
2011. 38.785
Етнички састав према попису из 2011.[10]
Срби
  
35.435 91,36 %
Роми
  
1.878 4,84 %
Бугари
  
376 0,87 %
Горанци
  
80 0,20 %
Македонци
  
58 0,15 %
Југословени
  
43 0,11 %
Хрвати
  
35 0,09 %
Албанци
  
19 0,05 %
Црногорци
  
17 0,04 %
Муслимани
  
8 0,02 %
Мађари
  
6 0,01 %
Руси
  
4 0,01 %
Украјинци
  
4 0,01 %
Немци
  
3 0,01 %
Словенци
  
3 0,01 %
Русини
  
2 0,01 %
Словаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
21 0,54 %
Регионална припадност
  
4 0,01 %
неизјашњени
  
636 1,64 %
непознато
  
148 0,38 %
укупно: 38.785

Познати становници

Галерија

Kej u Pirotu 1

Кеј у Пироту

Kej u Pirotu 2

Пиротски кеј у јесен

Пирот, поглед на тврђаву
Пирот, шеталиште
Пирот, парк
Пирот, градски парк2
Пирот, градски парк1
Пирот, градски парк
Биста Миливоју Манићу, Пирот
Поглед на Пирот
Град Пирот
Ратрак, Градско скијалиште Пирот
Градско скијалиште, Пирот
Градско скијалиште комплекс, Пирот
Пиротска котлина
Pirot Fortress - 3

Југоисточни зидови Пиротског Града

Spomenik poginulima u Drugom srpsko-turskom ratu

споменик погинулима у Другом српско-турском рату

1900 Pirot

разгледница из 1900.

Pirot Town Hall

Зграда Пиротског управног округа

Pirot central area

шетачка зона

Pirot Courthouse

пиротски суд

NisavaPirot

део реке Нишаве

Crkva Svete Trojice u Rudinju

Црква Свете Тројице у насељу Рудиње

Zeleznicka stanica u Pirotu

Железничка станица Пирот

Visoka skola za vaspitace Pirot

Висока школа у Пироту

Nisava u Pirotu 1

Нишава у Пироту

Soliter Pirot

Пиротски солитер

Gusevica Pirot

Чесма Гушевица

Tijabara i Golemi most

Големи мост

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 185.
  2. 2,0 2,1 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 189.
  3. 3,0 3,1 3,2 О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 186.
  4. ^ Putopis Evlije Čelebije: Odlomci o jugoslavenskim zemljama, ed. H. Šabanović, Sarajevo 1967, 60
  5. ^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 187.
  6. ^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 188.
  7. ^ О. Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Софије (1459-1683), Београд 1976, 188-189.
  8. ^ Жером Адолф Бланки, Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841, pp. 162: ...que les Bulgares nomment Pirot. Cette ville importante renferme environ quinze mille habitants.
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  10. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спољашње везе

Витезови Пирот

КАФ Пирот Витезови је клуб америчког фудбала из Пирота, Србија. Клуб је основан 12. фебруара 2007. године у Пироту. Од 22. августа 2007. године Пирот Витезови су постали члан Савеза Америчког Фудбала Србије.

Власи

Власи се може односити на:

Власи (Романи), назив за романско становништво у разним областима југоисточне Европе

Етнички Власи у Србији, етничка мањина у Србији

Мегленски Власи, етничка заједница у Грчкој, Северној Македонији и Румунији

Истарски Власи, етничка заједница у Истри

Цинцари, етничка заједница у Србији и неким другим земљама југоисточне Европе

власи (друштвена класа), пише се малим словом, назив за друштвену класу у разним областима југоисточне Европе, током средњовековног и раног нововековног раздобља

Власи у средњовековној Србији, назив за друштвену скупину у средњовековној Србији

Власи (Срби), колоквијални назив за Србе на просторима Хабзбуршке монархије

Азем Власи, политичар са подручја Косова и Метохије

Власи (Пирот), насеље у општини Пирот, Србија

Гимназија Пирот

Гимназија Пирот је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање, и једина је гимназија у Пироту. Основана је 1879. године. Сада је то модерна школа, чији се ученици могу школовати у три образовна профила (смера). Школа је, такође, изузетно активна у међународној сарадњи са другим школама сличног типа.

Град Пирот

Град Пирот је административна јединица у Пиротском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2011. у граду је живело 57.928 становника. По подацима из 2004. град заузима површину од 1.232 km². Седиште града као и округа је градско насеље Пирот. Општина Пирот је 29. фебруара 2016. добила статус града.

Грб Пирота

Грб Пирота је према статуту града званично обележје Града Пирота. Премда је статутом означено као грб, ова квалификација је научно неутемељена, те са аспекта науке Пирот користи амблем који је ван познатих хералдичких и амблематских категорија.

Дом културе Пирот

Дом културе Пирот је институција која се налази у Пироту и која организује културно-уметничке програме у том граду. Налази се у самом центру града.

Економска школа Пирот

Економска школа Пирот је средња школа са седиштем у Пироту.

Завојско језеро

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.

Крупац (Пирот)

Крупац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 1302 становника (према попису из 2002. било је 1444 становника).

Овде се налазе Црква Светог Николе у Крупцу и Спомен црква Светог Јована Главосека у Крупцу. У близини се налазе Крупачко језеро и Врело Клок.

Овде је рођен Светислав Антић.

Нишава

Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве. Извориште Нишаве налази се испод врха древног Хема или данашње Старе планине који се назива Ком. Овај врх је непосредно изнад данашњег бугарског села Гинци па се назива и Гинска река све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави заокрет према западу и негде код граничног прелаза Калотина или српског Градина улази у Србију. Речни ток Нишаве одавде повезује градове Годеч, Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш да би коначно 10 km запдно од града Ниша упловила и спојила се са Јужном Моравом.

ОШ „Душан Радовић" Пирот

ОШ „Душан Радовић" Пирот je основношколска установа са седиштем у Пироту.

Пиротски Град

Пиротски или Момчилов Град је градско утврђење крај Нишаве у данашњем Пироту. Подигнуто је за владавине кнеза Лазара (1371—1389) тим просторима. Османлије су успеле да га заузму, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Током прве половине XV века налазио се на простору српско-османлијских сукоба, тако да се повремено налазио у поседу српских деспота Стефана (кнез 1389—1402, деспот 1402—1456) и Ђурђа (1427—1456), након чега је трајно прикључен Отоманској империји. Утврђење је било у војној употреби све до прве половине XX века. Данас је већим делом очувано, а од 1970. до 1986. године су на њему вршена археолошка истраживања, праћена рестаураторско-конзерваторским радовима, које су изводили регионални завод за заштиту споменика културе из Ниша и музеј Понишавља из Пирота.Српско средњовековно утврђење је релативно малих димензија и састојало се од цитаделе брањене предутврђењем. Касније му је, највероватније у XVIII веку, дограђен слабији бедем са пушкарницама на простору према реци.

Пиротски управни округ

Пиротски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пирот - седиште градско насеље Пирот,

Општина Бела Паланка - седиште градско насеље Бела Паланка,

Општина Бабушница - седиште градско насеље Бабушница и

Општина Димитровград - седиште градско насеље Димитровград.Седиште округа је градско насеље Пирот. Има укупно 92.277 становника (попис 2011).

Пирот се први пут помиње још у II веку. У његовој околини се налази црква св. Петке из XIII века, а манастир св. Јована Богослова, с краја XIV века, пример је средњовековне српске архитектуре.

Лековита вода из Звоначке бање, климатског лечилишта, коришћена је још у античком добу, а природне лепоте овог краја познате су широм Србије.

Ћилимарство (ткачка делатност, данас и грана индустрије) је најстарији занат који је Пирот прославио широм света. Пиротски крај познат је и по овчијем качкаваљу (Пиротски качкаваљ) и производу од млека, вурди.

Највећи део капацитета пиротских привредних колектива лоциран је у индустријској зони.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Средња стручна школа Пирот

Средња стручна школа Пирот је средња школа настала у Пироту.

Стадион Драган Николић

Стадион „Драган Николић“, познат и као Стадион крај Нишаве, је стадион са више намена у Пироту, Србија. Тренутно се користи највише за фудбалске мечеве и он је домаћи терен Радничког Пирот. Стадион је изграђен 1961. године, има капацитет од 6.816 седећих места а укупно 13 816.

ТВ Пирот

Телевизија Пирот је регионална телевизија која емитује програм на подрућју пиротског управног округа.

ТВ Пирот основана је 1997. године, а њен оснивач била је општина Пирот.

Емитовање програма са пуном програмском шемом почело је 22. септембра 1999. године.

На подручју које покрива својим сигналом, ТВ Пирот има 120.000 потенцијалних гледалаца и једна је од најгледнијих локалних телевизија у Србији.

Телевизија Пирот била је прва дигитална телевизија.Због неиспуњавање уговорних одредби о продају, раскинут је уговор о приватизацији телевизије Пирот.

Програм се данас емитује сваког радног дана од 07:00-00:30 сати, суботом од 10:00 do 00:30, а недељом од 15:00 до 00:30

Доминантни су информативни садржају који чине 60 процената целокупног програма телевизије

Више од пола коришћеног материјала на телевизији, производи сама телевизија Пирот.

Телевизија Пирот покренула је организовање “Пиротске школе документарног филма” у којој је настало доста квалитетних и награђиваних филмова.

ФК Раднички Пирот

ФК Раднички Пирот је фудбалски клуб из Пирота, и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.

Насељена места
Верски објекти
Знаменитости и традиција
Спорт у Пироту
Образовање у Пироту
Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.