Пинјин

Пинјин (трад. кин. 拼音, пин. pīnyīn, чита се „пин-јин“) је помоћно кинеско латинично писмо којим се бележи изговор стандардног кинеског језика. Пинјин у Кини не замјењује кинеско, већ служи само као помоћно писмо.

Сама ријеч „пинјин“ значи „спајање гласова“, а у ширем смислу значи „гласовно писмо“, „фонетски алфабет“. У Народној Републици Кини користи се прецизнији термин „ханју пинјин“ (трад. кин. 漢語拼音, кин. 汉语拼音, пин. Hànyǔ Pīnyīn), што значи „гласовно писмо кинеског језика“. На Тајвану је 2002. године усвојено слично помоћно писмо, по имену „тонгјонг пинјин“, али је касније напуштено у корист ханју пинјина.

Ханју пинјин је одобрен 11. фебруара 1958. године на петом засједању Свекинеске народне скупштине Народне Републике Кине. Тиме је замијењен запис „бопомофо“ као начин подучавања стандардног кинеског језика у континенталној Кини и кинески поштански систем романизације. Уједињене нације су на захтјев кинеске владе 1979. године препоручиле свим својим чланицама ханју пинјин као стандардни систем романизације. Године 1979. га је одобрила и Међународна организација за стандардизацију (ИСО) као начин романизације стандардног кинеског језика (ИСО-7098:1991). Након тога пинјин је потиснуо старе системе романизације, као што је Вејд-Џајлсов из 1859. године (надопуњен 1892. године), и јејловску транскрипцију кинеског језика за енглеско говорно подручје, француску ЕФЕО, те њемачку и бројне друге транскрипције које се данас ријетко користе. Године 2001. Кинеска влада је изгласала закон о заједничком народном језику, који је дао правну основу за коришћење пинјина[1].

Кинески језик је тонални језик, а пекиншки мандарински дијалект, основа стандардног кинеског језика, има четири тона, који су у пинјину обиљежени сљедећим дијакритичким знацима:

  1. ˉ горњи тон (макрон)
  2. ˊ узлазни тон (акут)
  3. ˇ благосилазни, па узлазни тон (кукица)
  4. ˋ силазни и кратки тон (гравис)

Када се пинјин користи у другим језицима, тонови се биљеже само у стручној литератури.

Важно је нагласити да је пинјин латинични запис кинеског језика у којем нека слова не одговарају изговору у другим језицима који се служе латиницом, те се разликује од других латиничних транскрипција.

Ханју пинјин и српска транскрипција

Слиједе основне транскрипције са пинјина:

  • ch се изговара као „ч“
  • j се изговара као „ђ“
  • q се изговара као „ћ“
  • r се изговара као „ж“
  • sh се изговара као „ш“
  • w се изговара као „w“ у енглеском језику
  • x се изговара као меко „ш“, као што се у Црној Гори изговара „сјекира“, скраћено „шекира“, са меким „ш“
  • y се изговара као „ј“
  • z се изговара као спојено „дз“
  • zh се изговара као „џ“
  • слог yan и наставак слога -ian се изговарају као „јен“
  • наставак слога -ong се изговара као „унг“

Слогови у пинјину

У сљедећој табели су на лијевој страни иницијали или почетни сугласници, а горе финали слога. Нису могуће све комбинације.

a ao ai an ang o ou ong u ü ua uai uan uang ue üe un uo ui e er ei en eng i ia iao iu ie ian in iang ing iong
b ba bao bai ban bang bo bu bei ben beng bi biao bie bian bin bing
p pa pao pai pan pang po pou pu pei pen peng pi piao pie pian pin ping
m ma mao mai man mang mo mou mu mei men meng mi miao miu mie mian min ming
f fa fan fang fo fou fu fei fen feng
d da dao dai dan dang dou dong du duan dun duo dui de dei deng di diao diu die dian ding
t ta tao tai tan tang tou tong tu tuan tun tuo tui te teng ti tiao tie tian ting
n na nao nai nan nang nou nong nu nuan nüe nuo ne nei nen neng ni niao niu nie nian nin niang ning
l la lao lai lan lang lou long lu luan lüe lun luo le lei leng li lia liao liu lie lian lin liang ling
z za zao zai zan zang zou zong zu zuan zun zuo zui ze zei zen zeng zi
c ca cao cai can cang cou cong cu cuan cun cuo cui ce cen ceng ci
s sa sao sai san sang sou song su suan sun suo sui se sen seng si
zh zha zhao zhai zhan zhang zhou zhong zhu zhua zhuai zhuan zhuang zhun zhuo zhui zhe zhei zhen zheng zhi
ch cha chao chai chan chang chou chong chu chua chuai chuan chuang chun chuo chui che chen cheng chi
sh sha shao shai shan shang shou shu shua shuai shuan shuang shun shuo shui she shei shen sheng shi
r rao ran rang rou rong ru rua ruan run ruo rui re ren reng ri
j ju juan jue jun ji jia jiao jiu jie jian jin jiang jing jiong
q qu quan que qun qi qia qiao qiu qie qian qin qiang qing qiong
x xu xuan xue xun xi xia xiao xiu xie xian xin xiang xing xiong
g ga gao gai gan gang gou gong gu gua guai guan guang gun guo gui ge gei gen geng
k ka kao kai kan kang kou kong ku kua kuai kuan kuang kun kuo kui ke kei ken keng
h ha hao hai han hang hou hong hu hua huai huan huang hun huo hui he hei hen heng
w wa wai wan wang wo wu wei wen weng
y ya yao yan yang yo you yong yu yuan yue yun ye yi yin ying
a ao ai an ang o ou e er ei en eng

Пинјин у језику форматирања HTML

Сљедећа табела описује кодове који се користе у HTML-у за писање знакова пинјина:

Неутрални тон Макрон Акут Са кукицом Гравис
a ā = ā á = á ǎ = ǎ à = à
e ē = ē é = é ě = ě è = è
i ī = ī í = í ǐ = ǐ ì = ì
o ō = ō ó = ó ǒ = ǒ ò = ò
u ū = ū ú = ú ǔ = ǔ ù = ù
ü = ü ǖ = ǖ ǘ = ǘ ǚ = ǚ ǜ = ǜ

Види још

  • Википедија:Транскрипција са кинеског језика

Референце

  1. ^ „Hanyu Pinyin system turns 50“, часопис „Стрејт тајмс“ (енгл. Straits Times), од 11. фебруара 2008.

Литература

  • Yin Binyong (尹斌庸) and Mary Felley (1990). Chinese Romanization. Pronunciation and Orthography (Hanyu pinyin he zhengcifa 汉语拼音和正词法). Beijing: Sinolingua. ISBN 7-80052-148-6 / ISBN 0-8351-1930-0.

Спољашње везе

Stiven Ču

Stiven Ču (engl. Steven Chu, кинески: 朱棣文; пинјин: Zhū Dìwén, 28. februar 1948 -) je američki fizičar i nobelovac kineskog porekla koji je služio kao ministar energije u administraciji predsednika Baraka Obame. Ču je poznat po tome što je u laboratorijama Bell Labs vršio istraživanja hlađenja i zadržavanja atoma laserskim zracima, a za šta je godine 1997. dobio Nobelovu nagradu zajedno sa Klod Koen-Tanuđiom i Vilijamom Danijelom Filipsom. Kada je imenovan za ministra, predavao je fiziku i molekularnu biologiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju te služio kao direktor Nacionalne laboratorije Lovrens Berkli, gde se proučavaju biološke sisteme na jednomolekularnom nivou. Pre toga je predavao fiziku na Univerzitetu Stanford.

Ču je dao ostavku na položaj ministra za energiju 22. aprila 2013. On se vratio na Stanford kao profesor fizike i profesor molekularne & ćelijske fiziologije.

Poznat je kao vatreni zagovornik alternativnih izvora energije, ali i nuklearne energije, te tvrdi da je oslobađanje sveta o zavisnosti od fosilnih goriva ključan preduslov borbe protiv klimatskih promena. Ču predlaže stvaranje globalne „glukozne ekonomije” - oblika niskokarbonske ekonomije u kojoj bi se glukoza iz tropskog bilja danas iskorištavala na isti način kao nafta. Ču je takođe poznat i kao tvorac predloga da se krovovi zgrada boje u belo kako bi se time reflektovala sunčeva svetlost u svemir, odnosno tako umanjio efekt globalnog zagrevanja.

Јин и јанг

У кинеској филозофији, концепт јин и јанг (такође јин-јанг или јин јанг; појед. кин. 阴阳; пинјин yīnyáng) представља комплементарност наизглед супротних снага, међусобно повезаних и међусобно зависних у природном свету. Многе материјалне дуалности (као што су светлост и тама, ватра и вода, ширење и скупљање) сматрају се физичким манифестацијама дуалности коју симболизује концепт јин и јанг. Ово двојство присутно је у многим гранама класичне кинеске науке и филозофије, а такође је и примарни концепт традиционалне кинеске медицине и различитих облика кинеских борилачких вештина и вежби (нпр. багуаџанг, таиђићуен, ћигонг).

Двојност се може наћи у многим системима веровања, али јин и јанг су делови јединства које се такође повезује са концептом дао. Јин и јанг се у том смислу посматрају као комплементарне (а не супротстављене) снаге које ступају у интеракцију како би формирале динамичан систем у коме је целина важнија од окупљених делова. Све има и јин и јанг аспекте, а један од њих може се манифестовати више или мање у одређеном објекту (чак и када делује да је испољен само један аспект, он не може да постоји без другог – на пример, сенка не може да постоји без светла). Слика јин јанг (тј. симбол таиђиту) показује равнотежу између две супротности са по мало супротног елемента у сваком делу.

У даоистичкој метафизици је разлика између доброг и лошег, заједно са другим дихотомним моралним судовима, ствар перцепције, а не стварности; тако је дуалност јина и јанга недељива целина. Са друге стране, у конфуцијанској етици, пре свега у филозофији Донг Џонгшуа (појед. кин. 董仲舒; пинјин Dǒng Zhòngshū; око 2. века п. н. е.), за идеју јина и јанга је везана морална димензија.Митолошке животиње које метафорички представљају јин и јанг су змај (јанг) и феникс (јин); често се могу видети као декоративни мотив у кинеским ресторанима.

Љу Сјанг

Љу Сјанг (кин. 刘翔; пинјин: Liú Xiáng; рођен је 13. јула 1983. у Шангају) је кинески атлетичар. Такмичи се у дисциплини 110 метара са препонама. Освајач је златних медаља у овој дисциплини на Олимпијским играма 2004. и на Светском првенству 2007. Медаља коју је освојио 2004. у Атини је била прва златна медаља за Кину у атлетици у мушкој конкуренцији на олимпијским играма. На Светском првенству 2007. у Осаки постао је светски првак и поставио је светски рекорд у дисциплини 110 метара са препонама.

Џенг Ђе

Џенг Ђе (упрошћени кинески: 郑洁; традиционални кинески: 鄭潔; пинјин: Zhèng Jié; рођена 5. јула 1983) је кинеска тенисерка која је 18. маја 2009. заузимала 15. место на ВТА листи.

Џенгова је у каријери освојила три појединачне титуле, у Хобарту 2005. и Стокхолму и Есторилу 2006. Такође је освојила једанаест турнира у конкуренцији парова, укључујући и Отворено првенство Аустралије и Вимблдон 2006, достигавши треће место на ВТА листи у овој конкуренцији. Стигла је до полуфинала Вимблдона 2008. године, поставши прва кинеска тенисерка која је достигла полуфинале једног гренд слем турнира, а исти резултат остварила је и на Отвореном првенству Аустралије 2010. На Олимпијским играма 2008. освојила је бронзану медаљу у конкуренцији парова.

Током Отвореног првенства Аустралије 2010, Џенгова и њена сународница На Ли ушле су у историју као прве кинеске тенисерке које су на једном гренд слем турниру стигле до полуфинала. Медији, углавном кинески, назвали су их два „Златна цвета“, и многи су њихово достигнуће навели као пробој кинеског тениса и најаву Кине као нове тениске силе.

Џереми Лин

Џереми Шухао Лин (енгл. Jeremy Shu-How Lin, традиционални кинески: 林書豪; пинјин: Lín Shūháo; Торанс, Калифорнија, 23. август 1988) је амерички кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Торонто репторсе. Пореклом је са Тајвана, одакле су се његови родитељи доселили 70-их година.

Анг Ли

Анг Ли (кинески: 李安; пинјин: Lǐ Ān; рођен 23. октобра 1954) амерички је редитељ, тајванског порекла. Режирао је жанровски веома различите филмове: Eat Drink Man Woman (1994), Разум и осећајност (1995), Притајени тигар, скривени змај (2000), Хулк (2003), као и филм Планина Броукбек (2005), за који је добио Оскара за најбољег редитеља. Лиово дело је познато по свом емоционалном набоју, за који критичари сматрају да је одговоран за његов успех у ублажавању културних баријера и постизању међународног признања.

Бопомофо

Бопомофо или џујин фухао, често скраћено џујин је фонетски систем за транскрипцију кинеског језика, пре свега мандаринског, за људе који уче читање, писање или говор мандаринског језика. Овај полу-слоговник је тренутно у широкој употреби у Републици Кини (Тајвану) (погледајте Употребе). Састоји се од 37 слова и 4 тонске белешке, који је свеобухватан систем којим се могу преписати сви могући гласови у мандаринском.

Иако се често мисли као алфабет, џујин се не темељи на сугласницима и самогласницима већ на слоговни почетак и слоговној риму. Темељи се на кинеским табеле рима, али са дијакритикама него са различитим римама за тонове. Као у алфабету, сугласници (слогани почетници) се представљају са различитим словима и чине 21 од 37 слова. Међутим, осим полувокала, свака рима има различита слова, које спајају самогласнике, двогласнике, и завршне сугласнике. На пример, луан је написано ㄌㄨㄢ (л-у-ан), где задње слово ㄢ представља читав завршетак -ан. Ти завршеци чине остала 16 слова џујина. (Међутим, завршеци -п,-т,-к, који се не налазе у мандаринском, писани су као потписана слова после завршетка која представља само самогласник.)

Вејд-Џајлс

Вејд-Џајлс (трад. кин. 威妥瑪拼音 / 韋氏拼音, кин. 威妥玛拼音 / 韦氏拼音, пин. wēituǒmǎ pīnyīn), је систем романизације (фонетска запис и транскрипција) за мандарински кинески језик коришћен у Пекингу. Вејд-Џајлс се развио из система који је створио Томас Франсис Вејд средином 19. века, а уредио га је Херберт Џајлс у кинески-енглески речнику из 1892.

Вејд-Џајлс је био главни систем транскрипције у свету који говори енглески за већину 20. века, користио се у неколико стандардних књига и референца и свим књигама о Кини објављена пре 1979. Систем је замијенило романизације из Нанђинга који су били у општој употреби до касно у 19. веку. Данас га је скоро у потпуности заменио пинјин, али делови, нарочито имена појединаца и појединих градова су остали у употреби у Републици Кини (Тајван).

Кинеска митологија

Кинеска митологија (пинјин:shénhuà поједностављени кинески: 神话 - говор, света прича) обухвата митове који су у кинеској традицји преношени писмено, усмено и кроз уметност. Ова светa прича је углавном у вези са полубожанским и божанским бићима и њену истинитост је немогуће проверити. Кинеска митологија се односи на митове који су настали на територије Кине, а њене најчешће теме се односе на настанак кинеског света и културе, снагу природе у односу на човека. Мит представља натприродни догађај и због тога језик обилује хиперболама, метафорама и апсурдом. С обзиром на то да се везује за неки народ или за историју, мит је са једне стране историјска, а са друге стране митолошка прича и то је разликује од осталих. Први помени кинеске митологије датирају из 12. века пре нове ере и у вези су са записима на пророчанским костима. Митови су се усмено преносили хиљадама година док коначно нису били записани.

Мит је у вези са ритуалима, и они заједно се везују за првобитне догађаје на свету који су од великог значаја. Мит може без религије, али религија не може без мита, зато што религија узима митску нарацију, те се њена веродостојност не доводи у питање.

Митологија има утицај и на данашњицу, те се људи у различитим аспектима свог живота окрећу митским веровањима.

Три најпознатије кинеске митске школе су: суанје, хуентјен и тјенгај џоубеј.

Кинеска филозофија

Кинеска филозофија развијала се кроз четири периода: класични, неодаоистички и будистички, неокофуцијански и савремени. У класичном периоду (6—3. век пре нове ере), главни концепти су се заснивали на појмовима дао (пут), де (врлина), жен (човекољубље), ји (исправност) и космичким елементима јин и јанг. Свака школа је имала своје виђење даоа, али најутицајније је било Конфуцијево и Лао Цеово. Према Конфуцијевом учењу, дао представља пут човека, древних краљева и мудраца и врлине. Лао Це дао види као пут природе. Његов концепт је био јединствен и касније је прерастао у посебан правац – даоизам. За све традиционалне школе, дао је поседовао два аспекта јин и јанг, дао у човеку је његова врлина, а највеће врлине, посебно према конфуцијанцима су човекољубље и исправност. Неки концепти били су етички, а други метафизички.

У неодаоистичком и будистичком периоду (3. век пре нове ере – 9. век), долази до радикалне промене ка строго метафизичким концептима. Удаљавајући се од Лао Цеовог дефинисања даоа као „непостојања“, неодаоисти постављају питање да ли је стварност постојање или непостојање, и да ли принцип (ли) у основи универзалан или посебан. Под њиховим утицајем, рани кинески будистички филозофи усмеравају се углавном на појмове постојања и непостојања. Будистичке школе пореклом из Индије биле су подељене у одговарајуће категорије; школе постојања и школе непостојања. Питање универзалности и посебности, или једног и мноштва, довело је до развоја истинских кинеских будистичких школа, које су се бавиле везом између принципа, који посматра све ствари као једно; и чињеница, које праве разлику између ствари.

У неокофуцијанском периоду (11—20. век), будизам и даоизам су утицали да конфуцијанизам преузме метафизичку и епистемолошку основу за своју етику. Два основна концепта неоконфуцијанства су природа и принцип – природа, поготово људска, пошто су се конфуцијанци примарно бавили човеком, а принцип – јер су одбили будистичку „празнину“ и даоистичко „непостојање“ као негативне и мистичне, замењујући их сопственим метафаизичким принципом – ритуалима (ли), позитивним, конкретним и рационалним законима који формирају универзум. Према највећем представнику неоконфуцијанства – Џу Сију, ли је принцип или форма која чини ствари таквима какве јесу. Људска природа је ли, који је универзалан за све људе. Заједно са универзалним ли, свака особа у себи има ћи – енергију, материјалну снагу која сваку особу чини јединственом. Ћи прикрива људску природу и урођену доброту; стога окривање закона људске природе и универзума уопште, за неоконфуцијанце представља пут до моралног понашања.

Занимљиво је напоменути да ова три периода представљају дијалектички покрет: главна тема класичног периода били су свакодевни проблеми, неодаостички и будистички су се бавили трансцеденталним, а неоконфуцијански се бавио синтезом два концепта.

Филозофија модерног периода (20. век) није преузела концепте ниједног претходног. Прошавши кроз фазу реконструкције традициноналне филозофије дошла је до усвајања марксистичког схватања. 20-их и 30-их година, превођени су Дарвинови и Спенсерови радови, поклања се пажња Шопенхауеровим, Ничеовим, Декартовим учењима, као додатак Платоновим, Кантовим и Хегеловим доктринама. Касније, Вајтхед, Ројс, Карнап и други постају истакнути као представници малих, али озбиљних група различитих схватања. Покрет је открио Кинезима нове фиолозофске погледе о метафизици, логици и епистомологији. Генерални приступ је био научни, позитивистички и прагматички. Од свих праваца у филозофији, у овом периоду најзаступљенији је био прагматизам чији је најзначајнији представник Ху Ши, вођа интелектуалне револуције 1917. У „Расправи науке и природе“ 20-их година, водећи кинески интелектуалци су расправљали о питању да ли наука може или не може да оформи основу филозофије живота, што је резултовало оштром паралелом између научног и метафизичког.

У Кини, данас, званична филозофија је марксизам. Марксизам се у Кини развијао од средњих 20-их година. До оснивања НРК 1949, прошао је фазе од Лењинизма до Маоизма. Званична филозофија не забрањује учење традиционалне кинеске филозофије, али је строго критикује. Од 1957, водиле су се бројне дебате и објављене су многе књиге и чланци. Једна од тема расправа фокусирана је на природу историје кинеске филозофије. Иако није било једногласности мишљења, „исправан“ став је да је историја кинеске филозофије део светске историје филозофије и као таква представља историју борбе између материјализма и идеализма. Сукоб између теорија о изворном добру и злом карактеру људске природе, супротности између принципа и материјалног, постојања и непостојања, именованог и постојећег су доказ непрестане борбе два правца.

Кинески језик

Кинески језик (упрошћени кинески: 汉语; традиционални кинески: 漢語; пинјин: Hànyǔ; дословно: "Хан језик" или кинески: 中文; пинјин: Zhōngwén; дословно: "кинеско писање") јесте језик или језичка група из породице сино-тибетанских језика који говоре Хан Кинези. Процена је да петина светске популације говори бар неку од форми кинеског језика као матерњи језик. Према основним карактеристикама, све варијанте кинеског језика су изолативне и тонске.

Међу регионалним варијантама кинеског језика постоји велика разноврсност, која се са много гледишта може упоредити са разликама унутар романске језичке породице. Многи дијалекти говорног кинеског разликују се у тој мери да се говорници узајамно не могу разумети. Кинески се може поделити на шест до дванаест језичких области, у зависности од критеријума поделе. Питање узимања регионалних варијанти за дијалекте или засебне језике и даље није разрешено.

Стандардни говорни, мандарински језик заснива се на пекиншком дијалекту. Званични је језик Народне Републике Кине и Републике Кине и један од четири званична језика Сингапура. Такође, један је од шест званичних језика Уједињених нација (уз енглески, руски, арапски, француски и шпански).

Вернакуларни, обични кинески језик, такође базиран на систему блиском мандаринском, представља основу за стандардни писани језик који користе говорници свих варијанти кинеског језика. Неки дијалекти кинеског језика, као што су кантонски или мин, развили су у оквиру писаног језика елементе који боље осликавају њихове говорне карактеристике.

Конфучије

Кунг Фу Це или латинизовано Конфуције, Конфучије (кин. 孔子, око 28. септембра 551. п. н. е. – 4. марта 479. п. н. е.) је био кинески филозоф и социјални реформатор чија су учења била и остала веома значајна широм источне Азије. Био је један од првих приватних учитеља у кинеској историји. Најзначајнији је његов етички систем вредности, који је био темељ кинеске државности и социјалне мисли током целог феудалног периода. Са развојем феудализма током Хан династије у Кини његова је филозофија инструментализована у циљу учвршћивања царске власти.

Конфучијева филозофија, позната као конфучијанство, наглашава лични и владин морал, исправност друштвених односа, правду и искреност. Његови следбеници су се успешно надметали са многим другим школама током ере Сто школа мишљења, али су били потиснути у корист легалиста током династије Ћин. После победе Хана над Чуима након колапса династије Ђин, Конфучијева учења су добила званичну подршку и била су даље развијена у систем познат на Западу као неоконфучијанизам, и касније нови конфучијанизам. Постоје тврдње да је Конфучије био хомосексуалац, те да се хомосексуалност у то време у Кини сматрала нормалним.Конфучију се традиционално приписују заслуге за писање или допуну многих кинеских класичних текстова укључујући свих Пет класика, мада су модерни научници углавном уздржани при приписивању конкретних тврдњи самом Конфучију. Афоризми о његовим учењима су компиловани у Разговорима, мада је то урађено много година након његове смрти.

Конфучијеви принципи имају много заједничког са кинеском традицијом и веровањима. Он је заговарао снажну породичну лојалност, поштовање предака, поштовање старијих особа од стране њихове деце, мужева од стране њихових жена, препоручујући породицу као базу за идеално владање. Он је подржао добро познати принцип „Не чини другима оно што не желиш да буде учињено теби”, као златно правило. Он је такође традиционално божанство у даоизму.

Током историје, Конфучије се широко сматран једним од најважнијих и најутицајних појединаца који су утицали на животе човечанства. Његово учење и филозофија у великој мери су утицали на људе широм света и још увек су присутни у данашњем друштву.

Лаози

Лаози (такође познат као Лао Цу или Лао Це; кин. 老子, пин. Lǎozǐ: дословно Стари Учитељ; 6. или 5. век п. н. е. — око 531. п. н. е.) био је стари кинески филозоф и писац. Он је угледан аутор Књиге пута и врлине, оснивач филозофског таоизма и божанства у верском таоизму и традиционалним кинеским религијама.Према делу Повесни записи, живео је као пустињак и учитељ. Лаози је тема многих кинеских предаја. Религијски даоизам га поштује као божанство.

Латинизација (правописна)

Правописна латинизација је процес увођења и употребе латиничног писма у језицима који изворно користе неки други писани систем (или ниједан). Методе правописне латинизације укључују транслитерацију, за представљање писаног текста, и транскрипцију, за представљање говорне речи. Ово последње може се делити у фонемску транскрипцију, где се бележе фонеме или јединице семантичких значења у говору, и у више строгу фонетску транскрипцију, која прецизно бележи звукове говора. Свака романизација има своју групу правила за изговор романизоване речи.

Примери језика за које овај процес је често примјењује су кинески, јапански и корејски језик.

Ћирилизација је сличан процес представљања језика користећи ћирилицу.

Ли На

Ли На (традиционални кинески: 李娜; пинјин: Lǐ Nà; рођена 26. фебруара 1982) бивша је кинеска тенисерка, која је освојила титулу на Ролан Гаросу 2011. и Отворено првенство Аустралије 2014. и постала прва жена из Азије која је дошла до гренд слем трофеја. Најбољи пласман на ВТА листи јој је 2. место.

Покрајине Кине

Покрајина (кинески: 省, пинјин: shěng, тибетански: ཞིང་ཆེན།, ујгурски: ئۆلكە), је највећа управно политичка јединица Народне Републике Кине. Кина је подељена на 34 такве јединице, од којих су 23 покрајине, 4 покрајинске општине, 5 аутономних области и две специјалне административне области.

Репрезентација Хонгконга у хокеју на леду

Хокејашка репрезентација Хонгконга (кин. 香港国家冰球队; пинјин Xiānggǎng Guójiā Bīngqiú Duì) спортски је тим који представља Хонгконг на међународним такмичењима у хокеју на леду и под окриљем је Савеза хокеја на леду Хонгконга који је пуноправни члан ИИХФ од 1983. године.

Тајђићуен

Тајђићуен или тај чи чуан (преко енглеског језика) (кин. 太极拳; пинјин: tàijíquán; енг. Tai chi chuan) је кинеска борилачка вештина препознатљива по спорим, флуидним покретима. Може се сврстати у унутрашње стилове. Вежба се најчешће ради очувања и побољшавања здравља, а борилачки аспект је мање изражен. Вештина се базира на систему покрета, вежби, форми (комбинација покрета), дисања, концентрације и визуелизације које имају за циљ овладавање чијем у складу са традиционалним кинеским филозофским и медицинским принципима. Најпознатији стилови тајђићуена су чен, јанг, ву и сун, именовани по кинеским породицама које су их подучавале.

Тонгјонг пинјин

Тонгјонг пинјин (кин. 通用拼音, пин. tōngyòng pīnyīn; досл. „Универсална/Општа употреба спајање гласа”) је била службена романизација стандардног мандаринског језика у Републици Кини (позната као Тајван) између 2002. и 2008. године. Систем је неслужбено био кориштен између 2000. и 2002. за студију новог система романизације за Републику Кину. Министарство образовања Републике Кине је одабрала систем 2002. године али употреба није била обавезна. Од 1. јануара 2009, тонгјонг пинјин више није службен, јер је Министарство образовања одабрала ханју пинјин 16. септембра 2008.

ISO стандарди по бројевима
1–9999
10000–19999
20000+

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.