Пећина

Пећина или спиља/спила/шпиља представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.

Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, с обзиром да је карст веома заступљен.

Groty mechowskie
Пећина
Cuevas de Acsibi, Salta (Argentina)
Пећина

Подела пећина

Пећине се могу дефинисати и као дугачки и често веома разгранати подземни, хоризонтални или благо нагнути, канали који се пружају дубоко у унутрашњост кречњачких маса. Постоје и примери пећина са стрмим каналима.

Зависно од тога да ли у пећинама постоји речни ток или не, оне се могу поделити на речне и суве.

Речне пећине су, у морфолошком и хидрографском погледу, најзначајнији облици у унутрашњости кречњачких маса. Кроз њих, компликованим системима подземних канала, теку праве „пећинске реке”. У великом броју случајева ове реке су разгранате попут површинских подземних токова. Пећинске реке могу отицати слободно-гравитационо, под деловањем Земљине гравитације или асцедентно, под утицајем хидростатичког притиска.

Према хидрографској функцији речне пећине деле се на понорске и сифонске. Понорске пећине представљају или су представљале поноре површинских водених токова (понорница) док сифонске представљају пећинске канале кроз које избијају или су некад избијали подземни водени токови на површину у виду врела. Примери оваквих пећина у Србији су понорска пећина Пандирало, понор Сврљишког Тимока и сифонска пећина Гаура Фундоњ, код села Подгорца, на источним падинама Кучаја.

У природи се срећу случајеви комбинације понорске и сифонске пећине. Овакве комбинације називају се тунелским пећинама. Пример тунелске пећине у Србији је Велика пећина, код села Дубоке, у близини Кучева.

У зависности од режима воденог тока речне пећине деле се на сталне и периодске речне пећине.

Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница. Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању пећинског накита. Примери сувих пећина су Преконошка пећинаСврљишким планинама), Велика Атула на Бељаници, Владикине плоче у долини Височице итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и краса уопште.

Пећине чији се канали налазе на различитим нивоима могу имати канале који су суви и канале кроз које протиче вода. Пример такве пећине је Влашка пећина у долини Ресаве.[1]

Литература

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије

Референце

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Ваганска пећина

Ваганска пећина је пећина 20 km од Шипова, у Републици Српској, БиХ. Налази се у сјевероисточном дијелу планине Виторог, изнад села Ваган, на надморској висини од 920 m. Пећина је крашког порекла изграђена од мезозичког кречњака. Дуго је служила чобанима као уточиште од временских непогода, али је посљедњих година постала интересанта због туризма. По концентрацији сталактита и сталагмита, она је једна од најзначајнијих подземних објеката у Републици Српској. До сада је истражено око 420 m пећине. Ваганска пећина је станиште ретких врста слепих мишева, а под заштитом је од 1970. године. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро I категорије.

Гирска пећина

Гирска пећина је пећина која се налази на сјевероисточним падинама планине Романије, у селу Доње Гире, Општина Соколац, Република Српска, БиХ. Дужина пећине је 1.300 метара. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро I категорије.

Лазарева пећина

Лазарева пећина (Злотска пећина) је пећина у Србији. Налази се у источној подгорини Кучаја. Од Злота је удаљена 3 km, од Брестовачке бање 14 km и од Бора 21 km. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 m и налази се на левој страни Лазареве реке. У близини се налази још пар спелеолоших објеката који су заједно са овом пећином познати и под називом „Злотске пећине“. Од ових пећина Лазарева је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953. године, а туристичка стаза је дуга 800 m.

Прва испитивања Лазареве пећине је извршио Феликс Хофман 1882. године. Седам година после Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и Јован Цвијић. Пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 9818 m, а процењена дужина пећинских канала прелази 10 km. Укупна површина пећине је 9907 m². Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 m³.

Лазарева пећина проглашена је природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949. године. Завод за заштиту природе Србије прогласио је 2005. године Лазареву пећину објектом геонаслеђа Србије. Лазарева пећина налази се на територији споменика природе Лазарев кањон.

Новакова пећина

Новакова пећина је пећина која се налази изнад локалитета Цареве Воде, на територији општине Пале, град Источно Сарајево. Пећина се налази на стрмим литицама Романије, на надморској висини од 1515 метара. Испод Новакове пећине се налази село Ћемановићи, и заселак Цареве Воде, који је познат по истоименим изворима, који су уједно и најпознатије врело у широком појасу Романије. У давним временима, османске окупације простора Босне и Херцеговине, поред Царевих вода је водио Цариградски друм, који је једно вријеме спадао међу најважније путеве Османског царства у Босни.

Пећина је добила име по старом народном јунаку Старини Новаку. Старина Новак је историјска личност из друге половине 16. вијека, који се у хајдуке одметнуо због зулума проклете Јерине. Хајдуковао је по Србији и Херцеговини, али се најдуже задржао на Романији и као ријетко која личност оставио у народу дубоког траг. Његови посмртни остаци су 1926. заједно са костима убијених 1914. године пренешени у заједничку гробницу поред цркве Успења Пресвете Богородице на Палама.

Општина Соколац

Општина Соколац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у Сокоцу. Општина Соколац је једна од градских општина града Источно Сарајево. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 12.021 лицe.

Пећина Бања Стијена

Пећина Бања Стијена је пећина која се налази у кањону ријеке Праче, заселак Бањ Стијена, село Сочице, Општина Рогатица, Република Српска, БиХ. Мрачна пећинаје природно добро од великог значаја -II категорија. Налази се у близини пећине Говјештица која има око 10 000 метара канала и најдужа је истражена пећина у БиХ. Координате у Гаус- Кригеровој координатној мрежи x-4848,0 N, y-6571,46 E. Дужина пећине је 1.200 метара. У пећини Бањ Стијена су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) и пећински инсекти: Anophthalmus (Duvalis) kauitianus, Pholeuonopsis setipennsis, Bathuscia kaunti. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро II категорије.

Пећина Орловача

Пећина Орловача (Савина пећина) је пећина која се налази на брду Орловача, у селу Сумбуловац, Општина Пале, Република Српска, БиХ. Дужина пећине је 2.500 метара. Орловача је једина пећина у Републици Српској која је оспособљена за туристичке посјете. Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Пећина под липом

Пећина Под липом је пећина која се налази на Гласиначкој висоравни, у засеоку Кадића Брдо, село Кнежина, Општина Соколац, Република Српска, БиХ. Устаљени назив пећине међу локалним становништвом је пећина Подлипа.

Прво систематско археолошко истраживање локалитета на Кадића Брду, извршено је 1991. године под вођством археолога Зилке Кујунџић-Вејзагић из Земаљског музеја у Сарајеву.

У свим сондама откривен је богат археолошки материјал, камене алатке и оруђа односно артефакти који су датирани у доњи, средњи и горњи палеолит. У двије сонде испред пећине, пронађени су остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus). Палеолитски ловци-сакупљачи у пећини Под липом оставили су урезане знаке у камену који представљају палеолитску умјетност. Ови урези су једини пано са пећинском умјетношћу из палеолита у источној Републици Српској. Пећину је насељавао прачовјек током дужег временског периода, а ово налазиште је од прворазредног значаја за читаву југоисточну Европу. На локалитету Под липом пронађени су остаци неандерталца стари око 40.000 година.

Ова пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро I категорије.

Попова пећина

Попова пећина је пећина која се налазила у стијени Скакавац, низводно од истоименог водопада. Пећина се налази на територији општине Пале. Пећина, никад није истраживана, а била је позната само по групи дјечака из села Булози, села које се налази на пола пута од Пала до Сарајева. Дјечаци су ову пећину открили прије 1977. године. Те године је са изградњом почео, магистрални пут Сарајево — Пале, а фирма из Загреба, која је градила пут је затрпала улаз у ову пећину.

Потпећка пећина

Споменик природе Потпећка пећина је врелска пећина са великим улазним порталом карактеристичног изгледа, етажним распоредом канала и кристалном орнаментиком. Потпећка пећина је споменик природе који се налази у месту Потпеће, које се налази 14 km југоисточно од Ужица. Њен потковичасти улаз се налази на стрмој кречњачкој литици, у подножју Дрежничке градине (932 m нмв). Са висином од 50 m и ширином од 12 m при дну односно 22, метара при врху, представља највиши пећински улаз у Србији.

По свом настанку, пећина је изворског типа, пошто је настала од водотокова који пониру у Дрежничкој долини и по изласку из пећине стварају речицу Петницу, која се улива у Ђетињу. Сачињава је два главна спрата пећинских канала:

Горња пећина (старији)

Доња пећина (млађи)односно три групе канала (на основу морфолошко-хидролошке еволуције):

фосилни (Горња пећина)

периодски активни (дужи део Доње пећине)

стално активни (најновији подземни ток)У њеној унутрашњости, на њеном почетку, нађени су остаци људи из неолита (керамика, кременско оруђе и обрађени јеленски рогови).

Пећину су истраживали Јован Жујовић (1893.), Јован Цвијић (1914.) и Раденко Лазаревић (1957, 1972—1978.), да би њено уређење за туристичке посете отпочело у мају 1980. године. За јавност је отворена 19.09. 1984. године и њен уређени део обухвата дужину од 555 m и површину од 3.562m², док се њена укупна дужина процењује на 8 до 10 km.

Рајац

Рајац је планински предео, део планине Сувобор, у оквиру Ваљевског комплекса планина. Налази се на територији општине Љиг , на 10km од Љига, на 25 km од Горњег Милановца, на 45 km од Аранђеловца, на 50 km од Ваљева, односно око 90 km јужно од Београда. Надморска висина Рајца креће се од 600 до 849 m.Мада се у појединим описима Рајац дефинише као посебна планина, он не поседује све елементе планине, као што су превоји, клисуре, тако да у географском смислу Рајац представља само предео, чији је највиши врх Рајац један од врхова Сувобора.На подручју Рајца постоји више пећина и јама, а најзначајнија је Рајачка пећина, укупне дужине канала 286 m. Преовлађују шуме букве, храста, брезе, јасена, цера, док на већим висинама има четинари: јеле и бора. Од животињских врста може наићи на фазане, срндаће, лисице, дивље свиње, зечеве, грлице.

Ресавска пећина

Ресавска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије (природна добра националног значаја). Ресавска (Дивљаковачка) пећина је пећина у Централној Србији na 20 km од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина Глава, на ободу крашког поља Дивљаковац, код села Јеловац. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Дуга је 4,5 km.

Рисовача

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Споменик природе „Мермерна пећина“

Мермерна пећина (алб. Shpella e Gadimës) је пећина у селу Доње Гадимље у општини Липљан, на Косову и Метохији. Налази се западно од падина планине Жеговац, око 20 километара јужно од Приштине.

Споменик природе „Пећина у селу Гладно Село“

Споменик природе „Пећина у селу Гладно Село“ се налази у селу Гладно Село, на територији општине Глоговац, на Косову и Метохији. За заштићено подручје је проглашена 1987. године, као споменик природе.

Пећина је развијена у кречњацима мезозојске старости (тријас), има улаз недалеко од пута којим се косо спушта у дворану димензија 4 x 4 m. Народни назив пећине је „Мечкина дупка“.

Стопића пећина

Стопића пећина је једна од најзнаменитијих пећина у Србији. Налази се око 250 km од Београда, 30 km од Ужица и 19 km од регионалног пута Ужице–Јадранско море, на подручју Златибора. Изнад пећине прелази пут Ужице–Сирогојно.

Стопића пећина је речна пећина, јер кроз њу протиче Трнавски поток. Пећина има импресивни улазни отвор 35 метара широк и 18 метара висок. Стопића пећина је, без свог најмлађег система, дугачка 1.691,5 метара, површине је око 7.911,5 m² и има запремину од преко 120.000 m³. Улаз у пећину се налази на 711,18 метара надморске висине.

Пећину чини пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Иако није нарочито богата пећинским украсима има веома занимљиве бигрене каде, које се својом величином и дубином (неке и до седам метара) издвајају од других у Србији.

Хаџи Проданова пећина

Хаџи Проданова пећина или Природни споменик Хаџи Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Хаџи Проданова пећина је археолошко палеолитско налазиште и споменик природе који се налази у селу Рашчићи недалеко од Ивањице.

Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Укупна дужина канала износи 420 m. Пећина је станиште велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану Глигоријевићу, који је током српског устанка 1814. године, познатог као Хаџи Проданова буна преузео вођство против турске одмазде и у пећину на Голији склањао збегове.Заштитна ископавања започела су 2003. године поводом намере да се обнови црква Светог архангела Михаила која се налази испред пећине. Приликом радова на уређењу улаза у пећину откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Циљ ископавања био је провера стратиграфског положаја налаза. Ископавања су вршена на површини од 16 m², почетку пећинског ходника и на платоу испред пећине. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.

Церјанска пећина

Церјанска пећина се налази у југоисточној Србији, на 15 километара од Ниша, код села Церје. Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.