Пешчар

Пешчар (ијек. пјешчар) или пешчењак (ијек. пјешчењак) (енгл. Sandstone, франц. Grès, нем. Sandstein, рус. Песчаник), је везана седиментна стена (везани седимент) изграђена претежно од кластичних зрна величине 2–0,05 mm[1]. Према крупноћи везаних зрна (гранула) спада у псамите.

У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата, а потом и циркона, апатита, магнетита, граната, турмалина. Везиво може бити калцијумкарбонатно (вапновито), лапоровито, глиновито, доломитско, силицијско, гвожђевито(лимонит), битуминозно (органског порекла) и др.

Неки пешчари су отпорни на утицај атмосферилија. Овакве стене су обично погодне као геолошки грађевински материјал – нпр. црква Светог Марка у Београду изграђена је од пешчара који у себи садржи љуспице мусковита. Због велике тврдоће (висок садржај кварца) појединачних зрна и подношења високих температура погодни су за оштрење сечива.

Други народни назив за пешчар је тоциљњак, што означава камен од кога се праве тоцила.

Слике

Pescar tociline
Пешчар са Тоцилина, између Такова и Бруснице, узорак 20х15cm
SandstoneUSGOV
Пешчар са пругама од оксида гвожђа
USDA Mineral Sandstone 93c3955
Обрађен узорак пешчара
Arbroath Abbey1
Опатија Арбро, пример обојености пешчара
Sandstone Landscape
Arches National Park – пешчарски крајолик
Parus rock
Стена Парус у Русији.
AmramColumns
Стенска формација пешчара у Израелу
Coxfront
Савремена вила са фасадом од пешчара
A fossil shells in sandstone
фосилне шкољке у пешчару
Lower antelope 2 md
Црвени пешчар у Доњем Антелоп Кањону, Аризона
Sandstone(quartz)USGOV
Пешчар са великом количином кварца
Crveni peščar
Црвени пешчар пермске старости, Стара планина

Види још

Референце

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Јаблоновске планине

Јаблановске Планине (рус. Яблоновый хребет) су планински венац, који се већим делом налази на територији Забајкалске Покрајине у Русији.

Овај планински венац се од монголске границе, недалеко од обала Бајкалског језера протеже правцем југозапад-североисток. Дуг је 650 км и завршава се пред Становојским Планинама. Претставља (океанску) вододелницу (или развође), северноледеноокеанског и тихоокеанског слива (део река са падина Јаблоновских Планина тече ка Северном Леденом Океану, а део ка Тихом Океану). Највиши врх је Конталакски Голец (1.706 м). Геолошки састав претежно чине гранит, кристални аргилошист и пешчар. Падине су обрасле аришом и на неким местима, тајгама јеле и смрче. Јужне падине имају много борових шума. Шуме на надморским висинама преко 1.200-1.400 м замењују планинске тундре.

Подручје је ретко насељено, са изузетком места у околини рудника. Планине су особито богате налазиштима калаја. Транссибирска железница једним делом пролази упоредо са Јаблоновским Планинама, а затим да би заобишла врхове пруга пролази кроз тунел и код града Чита пролази овај планински венац.

Азандски праг

Азандски праг је висораван која се пружа између Централноафричке Републике, ДР Конга и Јужног Судана. Представља развође између сливова река Нил и Конго. Просечна надморска висина је око 1000 метара. У геолошкој грађи доминира пешчар. У побрђу Азандеа извиру реке Вав, Суе, Уеле и др. Предео је добио име по народу који је претежно насељава - Азанде.

Архитектура старог Египта

Египатска архитектура је главни елеменат египатске цивилизације, која се сматра једном од најзначајних цивилизација старог века, имајући у виду време у коме је постојала, достигнућа и трајање од 3.000 година.

Египатска цивилизација је развила специфично државно уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност.

Историја старог Египта се протеже од 31. века п. н. е. до 30. године п. н. е. када је дефинитивно престала да буде самостални државни ентитет. Аутохтона египатска култура одржала се много дуже и нестала је тек после арапских освајања у 7. веку н. е.

Основна одлика египатске архитектуре је полихромија, поједини делови грађевина су бојени.

Град Лозница

Град Лозница је град у Мачванском округу на западу Србије. По подацима из 2004. град заузима површину од 612 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35965 ha, а на шумску 19852 ha).

Средиште града је градско насеље Лозница. Град Лозница се састоји од 54 насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 79327 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,3‰, а број запослених износи 17228 људи. У граду се налази 34 основних и 4 средње школе.

Граувака

Граувака (енгл. Graywacke, франц. Grauwacke, нем. Grauwacke, рус. Граувакка) је пешчар изграђен од одломака стена, кварца, и променљиве количине фелдспата, који се налазе у глиновитом, серицитско-хлоритском матриксу.

Боје су тамно сиве (по томе су добили име), некад са зеленкастом нијансом. Показује слабу сортираност а састојци су слабо заобљени.

Грађевински камен

Грађевинским каменом се сматра сваки камен који се може користити у грађевинарству.

Камен настаје дробљењем (ситњењем) стена. До природног настанка камена обично долази дејством ерозије, услед утицаја: кише, ветра, мраза, плиме, осеке, земљотреса, поплава и других метеоролошких појава.

Вештачким путем се камен добија сечењем стена тестерама, ситњењем помоћу експлозива, дробљењем или млевењем, цепањем и на друге начине.

Камен је важан и скоро незаменљив материјал у грађевинарству, како у нискоградњи, тако и у високоградњи. Један је од најстаријих грађевинских материјала јер је био лако доступан у природи у давно доба, те су га рани људи могли користити за разне потребе.

Камен се у грађевинарству најчешће пре употребе обрађује: ломи, сече, полира итд. За насипање путева и израду подлоге за темеље и подове се обично користи природни шљунак или туцаник.

Индустрија пољопривредних хемикалија

Индустрија пољопривредних хемикалија је грана индустрије која се бави производњом хемикалија потребних у пољопривредним делатностима, попут ђубрива, пестицида и сл.

Карнак

Карнак (арап. الكرنك ал Карнак - „утврђено село“) је село у Горњем Египту на десној обали Нила, око 2,5 километра североисточно од Луксора. По њему је име добила северна половина рушевина Тебе (око 3200. године п. н. е.) која представља највећи ансамбл храмова из фараонског доба Египта. Храмови у Карнаку су од 1979. на листи Светске баштине Унеска.

Кварцит

Кварцит је масивна метаморфна стена која настаје метаморфозом кварцног пешчара. Метаморфоза пешчара у кварцит дешава се услед великог притиска и температуре. Такви термодинамички услови везани су за тектонску компресију у орогеним појасевима. Чист кварцит је обично бео до светлосив, мада се може јавити и у различитим нијансама розе и црвене боје, које потичу од од оксида гвожђа. Друге боје (жута, наранџаста) се могу јавити, ако су присутне мање количине других елемената.

Ортокварцит је веома чист кварцни пешчар, изграђен углавном од добро обрађених зрна кварца, повезаних силикатним везивом. Ортокварцит обично садржи око 99% силицијум-диоксида, веома мале количине оксида гвожђа и трагове резистентних минерала, као што су: циркон, рутил и магнетит. Иако може садржати фосиле, у овој стени је сачувана оригинална текстура и седиментна структура.

Кварцит је стена која је веома отпорна на ерозију, па због тога веома често изграђује гребене и врхове. Веома мали садржај силицијума у стени, доводи до тога да се елувијацијом формира веома мала количина растреситог покривача. Из тог разлога су масе кварцита покривене веома танким слојем растреситог покривача (елувијума) и веома малом количином вегетације.

Кладовска пешчара

Кладовска пешчара или архаично Кладовски Пешчар је пешчара Дунавског слива Карпатске Србије и Кључа, код Кладова на Дунаву.

Ова пешчара је у ширем смислу део ланца пешчара у микрорегиону Источне Србије (види: Пешчара), због њиховог сличног порекла – еолско извејавање Дунавског наноса.

Административно се налази у Општини Кладово, а ситуирана је источно од града. Пешчара покрива приближно 40 km² од чега ефективна површина пешчарског карактера износи свега 7 km².Нешто јужније, према Грабовици налази се још једна пешчара, Љубичевачки песак, најмања пешчара Србије са око 1 km² површине, са којом Кладовска у ширем географском смислу чини целину.

Клесарски занат у Белој Води

Клесарски занат у Белој Води је традиционални начин обраде камена беловодског пешчара чије извориште су мајдани у залеђу села. Камен је седиментног порекла и јавља се у чак 25 топлих валера беле, жуте и црвене боје, што га чини пожељним и за израду мозаика. Подаци из 1997. године говоре да је на простору Беле Воде измерено око 400 старих и нових површинских мајданских копова.Клесарски занат у Белој води води порекло из периода средњег века и у континуитету је очуван све до данас. Зато је 2012. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Масив Бонго

Масив Бонго је планински масив који се пружа у Централноафричкој Републици и Јужном Судану. Представља развође између сливова реке Нил басена језера Чад. Највиша тачка је Тусоро са 1.368 метара надморске висине. У геолошкој грађи доминира пешчар. У побрђу Бонга извиру реке Бахр ел Газал и Бахр ел Араб, притоке Белог Нила.

Оксидо-редукција

Реакције оксидо-редукције (или редокс реакције) су реакције при којима се врши промена оксидационог броја (стања) атома елемената који улазе у састав реагујућих супстанци. Редокс реакције су електронски процес, односно процес премештања периферних електрона са једних атома (молекула или јона) ка другим атомима (молекулима или јонима), при чему долази до промене њиховог оксидационог броја (стања).Реакција оксидо-редукције састоји се из: реакције оксидације која представља процес отпуштања електрона са неког атома (молекула или јона) и реакције редукције која представља процес примања електрона од стране неког атома (молекула или јона). За атом који отпушта електроне каже се да се оксидовао - повећао свој оксидациони број (представља донор електрона ), а сам је редукционо средство. Атом (молекул или јон) који прима електроне се редуковао - смањио свој оксидациони број (представља акцептор електрона), а сам је оксидационо средство. Иако довољни за многе намене, ови описи нису потпуно тачни. Оксидација и редукција се односе се на промену оксидационог стања, док до преноса електрона можда и неће доћи. Оксидација се прецизније дефинише као повећање оксидационог стања, и редукција као смањење оксидационог стања. У пракси ће пренос електрона увек изазвати промену оксидационог стања, али постоје многе реакције које се класификују као „редокс“ иако нема трансфера електрона (као што су оне са променама ковалентних веза).Оксидо-редукција може да буде било једноставни редокс процес, као што је оксидација угљеника до угљен-диоксида (CO2), или редукција угљеника водоником до метана (CH4). Она исто тако може да буде комплексан процес, као што је оксидација глукозе (C6H12O6) у људском телу путем серије комплексних процеса електронског трансфера.

Редокс реакције, или оксидационо-редукционе реакције, имају низ сличности са реакцијама киселина и база. Као и кисело-базне реакције, редокс реакције су упарен сет, тако да се реакција оксидације не може одвијати а да се истовремено не одвија реакција редукције. Свака реакција сама по себи се зове „полу-реакција“, јер морају постојати две полу-реакције.

Парменачки мајдани камена

Парменачки мајдани камена налазе се у у атару села Парменац крај Чачка. У прошлости, парменачки пешчар експлоатисан је из неколико мајдана. Уз Петровића мајдана вађен је сивкасти камен кога одликују знатна тврдоћа, отпорност према влази и дуготрајност. Сличне особине има и жућкасти камен из Перишића мајдана, док је сивкасти из Полушког мајдана нешто мекши.

Песак

Песак (ијек. пијесак) ситнозрни је невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05—2 mm и сврстава се у седиментне стене.

Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.

Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспати — албит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. Песак се обично налази у пустињама и на плажама. Печењем песка на високим температурама се прави стакло. Песак и шљунак чине највећи део материјала који се користе у зидарству, чак 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. и спадају у материјале који се највише екстрактују на свету, превазилазећи фосилна горива и биомасу.

Рашчићки и свештички мајдани камена

Рашчићки и свештички мајдани камена налазе се северно од Ивањице, у селима Шуме и Свештица. Пешчар доброг квалитета вађен је у неколико мајдана: жабарском, пивљачком, галоњском (Карапетровића мајдан) и тапаљском. У ивањичком крају постоји још неколико налазишта квалитетног камена: на Шареничкој градини и Катићкој градини експлоатисан је кречњак, а са Зечевића поља црвенкасти мермер.

Седиментне стене

Седиментне или таложне стене (лат. sedimentare - таложити) су настале од продуката хемијске и механичке прераде раније створених магматских, старијих седиментних и метаморфних стена. Јављају се у виду наслага (слојева).

Да би дошло до формирања седиментне стене неопходно је да се испуне следећи услови:

површинско распадање стена

транспорт материјала насталог распадањем стена

таложење (седиментација) транспортованог материјала

дијагенеза (литификација, очвршћавање) наталоженог материјала.Настанак седиментних стена је на ниским температурама, најчешће 0-25 °C, а ређе настају и на нижим и вишим температурама, и ниским притисцима, од 1 bar до неколико стотина бара.

Списак стена

Овде је приказан списак стена који није коначан.

Стене

Стена (ијек. стијена) је скуп, сачињен од једног или више минерала одређеног хемијског састава и одређене структуре. Испитивањем свих врста стена, које граде Земљину кору, установљено је да се у стенама налази само 100-150 врста минерала, који их граде, иако је утврђено постојање преко 3000 врста природних минерала на Земљи. На примјер, уобичајена стена гранит је комбинација минерала кварца, фелдспара и биотита. Вањски чврсти слој планете Земље сачињен је од разних стена.

Дробљењем (ситњењем) стене добија се камење и прашина. До дробљења може доћи утицајем временских прилика, ерозијом или вештачким путем — експлозивом или машинама.

Стене је користило цело човечанство током своје историје. Од каменог доба стјене и камење су кориштене као алат. Минерали и метали нађени у стенама били су незамењиви за настанак људске цивилизације. Наука је дефинирала три основне групе стена: седиментне, метаморфне и магматске.

Истраживање литогенезе (грч. λίθος lithos = стена) и петрогенезе (πέτρος petros = камен) представља основну област истраживања петрологије и геологије, али и геофизике и геохемије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.