Пештерска висораван

Пештерска висораван (позната и само као Пештер) је крашка висораван (надморска висина од 1150-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина. Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у наквалитетнији тресет, како у Европи, тако и у свету. Богата је суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца или пештерско-тутинских оваца , попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150m), површине од 63 km2. Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).

Археолози Музеја Рас су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.[1]

Пештерска висораван
Sandzak Landscape
Географске карактеристике
Највиша тачкаКуљарски врх
Ндм. висина1492 m
Координате43°03′04″ СГШ; 20°03′21″ ИГД / 43.051166° СГШ; 20.055833° ИГД Координате: 43°03′04″ СГШ; 20°03′21″ ИГД / 43.051166° СГШ; 20.055833° ИГД
Географија
Пештерска висораван на мапи Србије
Пештерска висораван
Пештерска висораван
Државе Србија

Галерија

Pester plateau in Serbia - 0855
Pester Plateau in Serbia - 1128
Pester Plateau in Serbia - 9663.CR2
Pester Plateau, Serbia - 0123.CR2
Pester Plateau, Serbia - 0193.CR2

Види још

Референце

  1. ^ Старословенски храм на српском Тибету („Вечерње новости“, 2. новембар 2013)

Литература

Спољашње везе

Губер

Губер је посебна врста тканине која има функцију покривача, простирке за постељу или огртача положајнику у време божићних обичаја.

Клименти

Клименти (од израза "Клементи") или Кељменди (алб. Kelmendi) област је у Албанији (алб. Mali i Kelmenit) и назив истоименог племена чији припадници живе у Албанији, Црној Гори, Хрватској и српској аутономној покрајини Косово и Метохија. Породице Климента се у Црној Гори могу наћи у Гусињу, Плаву и Скадарској Крајини, а у Србији у Ругови у Метохији и Санџаку. Племе је подељено на четири већа братства (Селца, Никчи, Вукељ и Боге).Име Клименти доводи се у везу с старом византијском тврђавом „Clementiana” на путу између града Скадра и Призрена, док се за други назив Клементинци сматра да долази од имена папе Клемента, због њихове привржености католицизму. Његов култ су Клименти неговали у свом матичном подручју, саградивши му цркве у Шпаћи и Хртковцима. По једном српском путописцу који је посетио Клименте 1842. године, они имају старо - шпанско порекло ("испанско"), мада како наводи ови немају сличности. Аутор се позива на неке римске "историописце". Они су се давно преселили на Балкан, а најстарији познати њихов вођ био је Вуле. Од потомака његових синова: Пеп-Вула, Двец-Вула и Цек-Вула произашла су три знатна племена тог народа. Иако су "западне вере" држе се одвојено од католика и муслимана. Сваки носи по два имена; једно турско а друго латинско, као на пример њихов у то време војвода Турк-Вуксани из села Вукли, међу Васојевићима.Према истраживањима једног од првих албанолога Франса Барона Нопча, Кељменди су били најбројније и најзначајније племе у северној Албанији, такође познато и по својој ратничкој нарави - посебно против страних окупатора. Од свих племена у северној Албанији племе Клименти су били једно од најпознатијих племена. Заиста, у средњем веку, планине западно од Пећи често су називане "планине Кељмендија". Аустроугарски конзул у Скадру, Фридрих Липх, Ритер фон Линдбург (1834-88) је 1878. године описао племе "Кељменди" као једно од најјачих албанских католичких племена. Едит Дурам је племе Клименти описала као племе Клименти "најфиније и најинтелигентније од свих племена у Албанији". Клименти су били познати у северној Албанији по свом јунаштву, херојству, о чему говори и стара албанска изрека: "Мудрост Гашија, обазривост Краснића, бес Бериша, јунаштво Кељмендија, лукавост Шаља и змија у трави као Тачи.".Клименти говоре гегијски дијалект албанског језика, као и већина становништва у северној Албанији. Постоје извори који наводе да су Клименти српског порекла. Тако писар Конзулата Краљевине Србије у Приштини Иван Иванић у писму конзулу Симићу од 24.12.1898. пише између осталога и то да су бегови, који по своме казивању спадају у племе Клименте, заправо поарбанашени Срби, који су и тада очували свој матерњи српски језик.

Према историчару Рајку Веселиновићу (књига Историја српског народа), 1739. године је 3.000 католичких породица из Климената отишло са Косова у бекство. Већина њих се одселила у Никинце и у Хртковце, у данашњу Војводину, али су се неки населили испод планине Рудник у Шумадији. Академик САНУ Мита Костић у „Политици” 21. маја 1923. године у тексту „Арнаути у Срему” такође каже да су се католички Клименти населили испод планине Рудника и Авале.

Паштрик

Паштрик (алб. Pashtriku) је планина на граници Србије и Албаније, око 15 km западно од Призрена. Две трећине планине припадају Албанији. Грађена је од палеозојске језгре, покривене мезозојским кречњака. Највиши врх има 1989 m. Претежно је под вегатацијом.

Иван Јастребов је сматрао да је назив планине Паштрик у вези са назвом града Трек. У народу се та планина звала на разне начине и Пастрик и Пострик. Корјен је исти Трик и Трек, као и пос (три) или пош указуј на то да се планина налазила код града Трека. Ако је пос при, пошт, дола чисто арнаутска ријеч, излази да су арнаути дали име овој планини. Јастребов се пита да ли у лексикону старих Дарданаца има ове ријечи и то питање препушта албанолозима. Паштровићи, Пештерска висораван... указује на везу ријечи Паштрик и пастир, испаша, јер се у свим тим крајевима била велика стада оваца која пасу траву.

На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен (врх). На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Паштровићи

Паштровићи су српско-приморско племе у данашњем црногорском приморју. У старијим изворима назива се „општином“ тј. „опћином“ која се по традицији делила на дванаест братстава. Племенска област им обухвата део црногорског приморја, од Куфина до Бабина вира, што одговара подручју од Чања до Будве, са околинама. Племе има дугу традицију у том подручју, са богатом локалном историјом и културом, а у време Млетачке управе и посебном самоуправом. Паштровићи су нај јужнији део "чаробне" Боке Которске у којој живе одувек Срби.

Старовлашко-рашке планине

Старовлашко – рашке планине су делови најзначајније висије у простору Дрине и Ибра. Заузима југозападни део Србије. Протеже се од Цетиња и Западне Мораве на северу до црногорских површи и брда на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и Копаоничких планина на истоку. Заузима површину од око 4500 km². Састоји се од Старог Влаха и Рашке. Стари Влах обухвата простор између Дрине и Ибра, око Лима, Увца и Моравице. Рашка обухвата сливове река Рашке и Студенице

У Старовлашко – рашке планине спадају: Звијезда , Тара, Златибор, Радочело, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Мучањ, Рогоза, Јадовник, Јелица, Озрен и Жилиндар.

Сјеница

Сјеница је градско насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 14060 становника. Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу. Налазио се у жупи Сеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.