Петровац на Млави

Петровац на Млави је градско насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. године било је 7447 становника. До 2007. године званичан назив насеља је био Петровац (Сл. гласник Републике Србије 129/07).

Петровац је удаљен 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и коју му надене назив по његовом пријатељу, а на захтев мештана села Свине, крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића. У Петровцу се родио један од најпознатијих српских духовника архимандрит Тадеј.

Петровац на Млави
Gimnazija u Petrovcu na Mlavi
Гимназија „Младост“ у Петровцу на Млави
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Пад 7447
Географске карактеристике
Координате44°22′22″ СГШ; 21°25′05″ ИГД / 44.372833° СГШ; 21.418166° ИГДКоординате: 44°22′22″ СГШ; 21°25′05″ ИГД / 44.372833° СГШ; 21.418166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина348 м
Петровац на Млави на мапи Србије
Петровац на Млави
Петровац на Млави
Петровац на Млави на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12300
Позивни број012
Регистарска ознакаПТ

Географски положај

Reka Mlava01
Поглед са градског моста на реку Млаву у центру Петровца на Млави

Град се налази у долини реке Млаве. На подручју града се укрштају важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву. Петровац се налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на Млави на једној са Пожаревцом и ауто-путем Београд-Ниш, на другој страни.

Град Петровац на Млави, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.

Школство

У општини Петровац на Млави мрежу школских установа чини 8 осмогодишњих матичних школа које су лоциране у Петровцу и селима Шетоње, Велико Лаоле, Буровац, Мелница, Рашанац, Рановац и Орешковица са 25 подручних одељења и Средња школа Младост - Гимназија општег смера са одељењима Трговачке и Економске школе.

У Петровцу на Млави постоји једна предшколска установа-Дечји вртић „Галеб“ који спроводи заштиту деце од 18 месеци до предшколског узраста.

Култура

Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Petrovcu
Црква Вазнесења Господњег

Носилац културно-уметничких активности је Културно-просветни центар у Петровцу на Млави. Културне манифестације се организују у згради Гимназије и Дому културе. Некада је у граду радио и биоскоп „Дело“.

Петровац на Млави има Народну библиотеку „Ђура Јакшић“ и Завичајни музеј са археолошким одељењем, одељењем за историју уметности и одељењем за етнологију.

Постоји и Удружење ликовних уметника Петровац (УЛУП) које ликовне ствараоца са територије општине, а делује и Клуб књижевника „Орфеј са Млаве“, са седиштем у селу Каменову.

У Петровцу на Млави живи велики број књижевника од којих су шесторица чланови Удружења књижевника Србије (УКС). Међу њима је најпознатији професор књижевности Мирољуб Милановић, аутор неколико књига прозе и књиге Пола века ћутања за коју је добио престижну књижевну награду Госпођин вир Центра за културу Пожаревац.

У оквиру Културно-просветног центра ради и Позориште, основано 1908. године, које од 1950. године носи назив Позориште Бата Булић по Драгољубу Бати Булићу, правнику и револуционару, који је између два рата дао велики допринос раду позоришта.

У граду се налази црква Вазнесења Господњег.

Становништво

У насељу Петровац на Млави живи 6334 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,5 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 2753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Иако општина Петровац припада групи депопулацијских подручја, у самом насељу Петровац на Млави број становника расте.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.327
1953. 4.673
1961. 5.261
1971. 6.231
1981. 7.383
1991. 7.728 7.109
2002. 7.851 8.772
2011. 7.447
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.475 95,21 %
Власи
  
57 0,72 %
Македонци
  
35 0,44 %
Хрвати
  
27 0,34 %
Црногорци
  
22 0,28 %
Роми
  
21 0,26 %
Румуни
  
19 0,24 %
Југословени
  
18 0,22 %
Муслимани
  
9 0,11 %
Мађари
  
6 0,07 %
Словаци
  
4 0,05 %
Словенци
  
3 0,03 %
Чеси
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Бугари
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Немци
  
1 0,01 %
непознато
  
103 1,31 %

Привреда

Општина Петровац на Млави је дуги низ година имала статус недовољно развијених подручја. Обележја неразвијености проистичу правасходно из недовољно разуђене привредне структуре. Високо учешће у формирању друштвеног производа има примарни сектор, а знатно мањи секундарни и терцијални. Индустријализација је започета са великим закашњењем и спроведена је у скромној мери па је изграђен скроман број предузећа.

Сви главни путни правци пролазе кроз подручје самог града што омета саобраћајне токове и угрожава виталне функције града.

У самом граду водопривредна инфраструктура је развијена. Кроз цео град је регулисано корито реке Млаве. Долином Млаве од Петровца на Млави до Рашанца урађена је каналска мрежа за одводњавање. На истој мрежи изградњом пумпи и брана могућа је реализација система са наводњавање.

Основни проблеми из области комуналне инфраструктруре са којима је суочена општина су питање водоснабдевања и депоновања отпада. Градски водовод изграђен 1973. године снабдева се водом из красног извора у селу Шетоње. У водоснабдевању су присутни одређени проблеми јер потребе превазилазе капацитет водовода, а није изграђено ни постројење за прераду воде. Град Петровац на Млави има изграђену примарну и секундарну канализациону мрежу дужине 15 километара којом је обухваћено око 80% домаћинстава. Отпадне воде се изливају у Млаву и загађују је.

Градска депонија се налази поред пута Петровац на Млави-Добрње, ван града на површини од око 70 ари и намењена је за одлагање смећа из домаћинства. На њој више нема простора за депоновање отпада, па је нужно обезбедити земљиште за проширење. За припрему земљишта и нове парцеле, као и за санирање и рекултивација постојеће потребна су знатна материјална средства што је уједно и највећи проблем.

У Петровцу на Млави ради топлана капацитета 60.000 m² животних простора, али је сада у функцији 2/3 капацитета.

У граду постоје зелена и сточна пијаца. На удаљености од 2-3 километара налазе се 2 гробља сеоског типа без капеле, а урађен је урбанистички пројекат за изградњу новог гробља на новој локацији и започети су радови на изградњи капеле у самом Петровцу.

У граду је уређен парк на око 5 хектара и обала Млаве са уређеним кејом на левој обали Млаве између 2 велика моста и шеталиштем на десној обали од пешачког до Жабараског моста.

Информисање

У општини ради: Радио-телевизија „Млава-медија“ са сопственим радио и ТВ програмом, Радио-телевизија „Руф“ која програм емитује и преко интернета, Радио Петровац. Од почетка 2013. године, у Петровцу се може пратити и програм телевизије Лаки која у свим кабловским системима емитује програм за подручје централне и источне Србије као и на интернету.

Здравствена и социјална заштита

Zdravstveni centar Petrovac1
Здравствени центар Петровац

Здравствену заштиту организује и спроводи Здравствени центар Петровац, у чијем саставу раде Дом здравља и болница општег типа.

Социјалну заштиту организује и спроводи Центар за социјални за општине Петровац на Млави и Жагубица.

Спорт

У општини Петровац на Млави физичка култура је изузетно развијена. Најзаступљенији је фудбал. Већина насеља има фудбалске клубове. ФК „Слога“ из Петровца на Млави се такмичи у Првој лиги ФСС од такмичарске 2013/14. године. У Петровцу на Млави постоји фудбалски стадион капцитета 2500 гледалаца, отворени стадион малих спортова у оквиру Гимназије и спортска хала капацитета 1.500 седишта која носи име Драгутин Томашевић, по маратонцу и једном од првих српских олимпијаца. У граду постоји 3 рукометна клуба и то 1 мушки (Слога) и 2 женска (ЖРК Слога и ЖОРК), кошаркашки клуб, шаховски клуб, боди билдинг клуб, Клуб борилачких вештина Петровац и 2 тениска клуба.

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бистрица (Петровац)

Бистрица је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 704 становника.

Овде се налазе Манастир Ђеринац, Ваљавица у Бистрици, Запис Михајловића крушка (Бистрица), Запис дуд код школе (Бистрица), Запис Васића храст - млади (Бистрица), Запис Васића храст - стари (Бистрица).

Бошњак (Петровац на Млави)

Бошњак је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 341 становника.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Везичево

Везичево је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 368 становника.

Овде се налази запис Миленковића храст.

Велико Лаоле

Велико Лаоле је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1735 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велико Лаоле коју су чинила насељена места: Бистрица, Буровац, Бусур, Ћовдин, Крвије, Мало Лаоле, Шетоње, Табановац, Велико Лаоле, Везичево и Ждрело. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Петровац на Млави.

Драгољуб Гула Милосављевић

Драгољуб „Гула“ Милосављевић (Петровац на Млави, 30. мај 1923 — Београд, 25. март 2005) био је српски глумац.

Отац је глумице Владице Милосављевић.

Забрђе (Петровац)

Забрђе је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 647 становника.

Кладурово

Кладурово је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 469 становника.

Крвије

Крвије је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 589 становника.

Лесковац (Петровац)

Лесковац је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 359 становника.

Овде се налази Кућа Љубише Јанковића у Лесковцу (Петровац).

Мелница (Петровац на Млави)

Мелница је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 799 становника.

Овде се налази Воденица Ђорђа Трифуновића у Мелници.

Мирослав Букумировић

Мирослав Букумировић Букум (Шетоње, код Петровца на Млави, 4. април 1914 — Београд, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Општина Петровац на Млави

Општина Петровац на Млави је општина у Браничевском округу у централној Србији. По подацима из 2004. општина заузима површину од 655 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48374 ha, а на шумску 12773 ha).

Седиште општине је град Петровац на Млави. Општина Петровац на Млави се састоји од 34 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 31259 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,7‰, а број запослених у општини износи 6268 људи. У општини се налази 33 основних и 1 средња школа.

Орљево

Орљево је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 208 становника.

Овде се налази Зграда старе механе породице Животић у Орљеву.

Рановац

Рановац је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1559 становника.

Овде се налази Црква Светих Петра и Павла у Рановцу.

Руди Алвађ

Рудолф „Руди” Алвађ (Петровац на Млави, 1929 — Сарајево, 21. септембар 1988) је био југословенски филмски и позоришни глумац.

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

ФК Слога Петровац на Млави

ФК Слога Петровац на Млави је фудбалски клуб из Петровца на Млави, и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Три године се петровачка Слога такмичила у Првој лиги Србије а онда је због дугова и одласка у стечај поново почела такмичење од Браничевске окружне лиге у сезони 2016/2017.

Шетоње

Шетоње је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1405 становника.

Овде се налази Црква Светог арханђела Михаила, стара школа и старо гробље у Шетоњaма.

У овом месту су рођене сестре Букумировић, њихов брат, Народни херој Мирослав Букумировић, као и генерал Милан Ж. Миловановић (1874-1942).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.