Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Петар I Карађорђевић
PetarI-Karadjordjevic
Краљ Петар I у униформи војводе Краљевине Србије
Датум рођења11. јул 1844.
Место рођењаБеоград
 Кнежевина Србија
Датум смрти16. август 1921. (77 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина СХС
ГробЦрква Светог Ђорђа на Опленцу
ДинастијаКарађорђевићи
ОтацАлександар Карађорђевић
МајкаПерсида Карађорђевић
СупружникЗорка Карађорђевић
ПотомствоАлександар I Карађорђевић, Јелена Карађорђевић, Ђорђе Карађорђевић
краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Период1. децембар 1918. — 16. август 1921.
Претходникфункција успостављена
НаследникАлександар I Карађорђевић
краљ Србије
Период15. јун 1903. — 1. децембар 1918.
ПретходникАлександар Обреновић
Наследникфункција укинута
Потпис
Petar I Karadjordjevic signature
Royal Monogram of King Peter I of Yugoslavia

Биографија

Младост

Рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 29. јуна/11. јула 1844. године. Његов први васпитач био је Чех, др Вилем Габлер, током 1852-1854. године.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеџ Сен-Барб, а 1862. у чувену Војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободиВикзиворниктекст, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

Политички живот

Petar Karadjordjevic 1875
1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић.
Coat of Arms of Petar I Karadjordjevic (as a Knez)
Печат кнеза Петра Карађорђевића[2]
Petar arsen zorka
Кнез Петар у емиграцији на Цетињу.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870.[3] Године 1875, радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић да не би био откривен од стране Обреновића. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.

Orléans - parc Pasteur (10)
Спомен-обележје краљу Петру у Орлеану, где се борио током Француско-пруског рата 1870/71.

У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског кнеза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке и са Алексом Жујовићем, такође виђеним чланом Радикалне странке са којим је друговао и у избеглиштву у западној Србији и Босни и тако је створено  пријатељство за сва времена.

Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901, настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

Краљ Србије

King Peter I after coronation, 21 September 1904
Крунисање 21. септембра 1904.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јун/15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. Крунисан је 21. септембра 1904. године.

Од самог почетка своје владавине, краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унуташњом политичком борбом, а Аустроугарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908.

Балкански ратови

Први балкански рат против Турске 1912, и Други — против Бугарске 1913. — окончани су тријумфом српске војске под врховном командом краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније и њиховим припајањем Србији. Потписао је и објавио Прокламацију о присаједињењу 1913.

Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање краља Петра I се погоршало.

Први светски рат

Црна рука је представљала срж војничке опозиције цивилној влади. Скривајући се иза војске или опозиције, црнорукци су приморали краља Петра I да распусти владу Николе Пашића, иако је Народна радикална странка имала већину у Народној скупштини. Тек након руске интервенције и можда уз помоћ француског капитала, криза је решена у Пашићеву корист, а краљ Петар је био приморан да се повуче, наводно због болести, и 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.[5] Месец дана касније, Аустроугарска је објавила рат Србији, чиме је започео Први светски рат. Вест о Првом светском рату добија у Врањској бањи и одатле одлази на фронт.[6] После победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље.

Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.

Peter i coronation 1

Крунисање.

Peter coronation

Крунисање.

Краљ Петар на бојишту

Краљ Петар на бојишту

Српски краљ Петар I са брадом

Краљ Петар I са брадом.

Српски краљ Петар I са брадом по ослобођењу отаџбине

Краљ Петар I на дан када је обријао браду у знак радости по ослобођењу отаџбине

Peter i karadjordjevic rudolph valdec 1904

Биста Рудолфа Валдеца.

Peter i karadjordjevic dusan jovanovic djukin

Биста Душана Јовановића Ђукина.

Peter i karadjordjevic m. borisavljevic

Пастел М. Борисављевића.

Краљ Срба, Хрвата и Словенаца

Смрт и сахрана

Topola Grab Peter I
Гроб Петра I Карађорђевића

Преминуо је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу.

После смрти, у знак трајне успомене и захвалности краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.

Занимљивости

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марица Живковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Никола Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јелена Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Петар I Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Персида Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

Супружник

име слика датум рођења датум смрти
Кнегиња Зорка Princess Zorka of Montenegro.jpg 23. децембар 1864. 16. март 1890.

Деца

Деца Петра Карађорђевића Женева 1894
Кнежевић Александар, Кнегиња Јелена и Кнежевић Ђорђе, Деца Кнеза Петра и Кнегиње Љубице − Зорке Карађорђевић, Женева 1894.
име слика датум рођења датум смрти супружник
принцеза Јелена Elena2.jpg 4. новембар 1884. 16. октобар 1962. принц Иван Константинович
принцеза Милена 14/26. април 1886. 10/22. децембар 1887.[9] умрла у детињству
принц Ђорђе Prince George of Serbia.jpg 27. август 1887. 17. октобар 1972. Радмила Радоњић
краљ Александар I Kralj aleksandar1.jpg 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. краљица Марија
принц Андрија 25. фебруар/9. март 1890. 19/31. март 1890.[9] умро месец дана по рођењу

Титуле и признања

  • 11.јул 1844-15.јун 1903: Његово Светло Височанство кнез Петар Карађорђевић
  • 15. јун 1903-1. децембар 1918: Његово Величанство Петар I краљ Србије
  • 1. децембар 1918-16. август 1921: Његово Величанство Петар I краљ Срба, Хрвата и Словенаца

Почасти

  • 19. август 1911: почасни командант 14-Олоњецког пешадијског пука (Руско царство)

Одлиҝовања

Краљ Петар, носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Поред наведених одликовања, краљ је носилац свих краљевских ордена у рангу великог мајстора.

Домаћа одликовања

Страна одликовања

  • Орден Светог Петра Цетињског (Краљевина Црна Гора)
  • Орден Светог Андреја (Руско царство)
  • Order of the Most Holy Annunciation BAR.svg Орден пресвете Благовести (Краљевина Италија)
  • Cavaliere di gran Croce Regno SSML BAR.svg Орден Светог Мауриција и Лазара (Краљевина Италија)
  • Cavaliere di Gran Croce OCI Kingdom BAR.svg Орден круне Италије (Краљевина Италија)
  • Орден Меџедије (Отоманска Империја)
  • Орден османлије (Отоманска Империја)
  • Медаља француско-пруског рата 1870-1871 (Република Француска)

Градови који су названи по краљу Петру

Галерија

Srpski vojvoda Maksim Bacovic i princ Petar Karadjordjevic

Максим Ј. Баћовић (1848-1876), војвода бањански (из Књажевине Црне Горе: 1852-1910) и књаз Петар A. Карађорђевић (1844—1921).

Petar A. Karadjordjevic, tj. Petar Mrkonjic - 1875

Српски књаз Петар А. Карађорђевић (1844-1921), односно Петар Мркоњић у време док је био један од вођа српског устанка у Босанској Крајини 1875. године.

Petar A. Karadjordjevic, tj. Petar Mrkonjic - 1876

Књаз Петар А. Карађорђевић (1844 -1921) у време док је (под именом Петар Мркоњић) помагао (1876) српским устаницима у Херцеговини, у борби против Османске Турске (1299-1923).

Petar A. Karadjordjevic (1844-1921) u srpskoj crnogorskoj nosnji - 1903

Долазак српског књаза Петара А. Карађорђевића (1844—1921) на власт 1903 године.

Cer spomen-kosturnica i spomenik kralju Petru

Спомен биста у Спомен комплексу на Текеришу

Референце

  1. ^ "Политика", Београд 1922. године
  2. ^ Печат кнеза Петра Карађорђевића, Историјски музеј Србије
  3. ^ Како је Карађорђев унук бранио Француску („Политика”, 14. март 2019)
  4. ^ Из прокламације краља Петра Карађорђевића о присаједињењу нових области („Политикин Забавник“, број 3053, 2010. године)
  5. ^ Mitrović 2007, стр. 24.
  6. ^ „Osam kraljevskih banja u Srbiji”. Blic Žena. Приступљено 7. 9. 2013.
  7. ^ Ауто из доба краља Петра („Вечерње новости“, 29. новембар 2014)
  8. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 170. Прометеј.
  9. 9,0 9,1 Цетињски вјесник, Једна тужна свечаност, број 22. Цетиње. 1912.

Литература

Спољашње везе

Напомена: Садржај ове странице је написан према званичној биографији на наведеном сајту http://www.royalfamily.org Фотографије су такође са тог сајта, дозволу за коришћење овог материјала можете погледати овде.

Претходник:
Кнез Александар Карађорђевић
Карађорђевићи
Наследник:
Краљ Александар I Карађорђевић
Јелена Карађорђевић

Јелена Карађорђевић (Цетиње, 23. октобар/4. новембар 1884 — Ница, 16. октобар 1962) је била ћерка краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Била је старија сестра принчева Ђорђа и Александра, каснијег краља Александра I. Јелена била је сестричина Анастасије Петровић, супруге великог кнеза Николаја Николајевича Млађег, унука цара Николаја I, и Милице Петровић, супруге великог кнеза Петра Николајевича, исто унука Николаја I; обе су упознале Распућина са царицом Александром. Јелена се удала за принца Ивана Константиновича и била је позната као принцеза Јелена Петровна.

Алекса Карађорђевић

Алекса Карађорђевић (Топола, 1801 — Кишињев, 1830) је био гардијски поручник у руској војсци. Он је најстарији Карађорђев син. Алекса је по жељи руског цара Александра Првог завршио четворогодишње војно школовање у елитном Пажеском корпусу у Санкт Петербургу, након чега је био поручник царске гарде. Са Маријом Трокин, кћерком пуковника Николаја Трокина, маршала дворјанства (племства) имао је сина јединца — Ђорђа Карађорђевића.

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Александар Карађорђевић (кнез)

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа.

После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађунтат кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.

Александар Карађорђевић (син Александра II)

Александар Карађорђевић (Ферфакс, 15. јануар 1982) је најмлађи син принца Александра II Карађорђевића и принцезе Марије да Глорије од Орлеана и Браганце.

Андреј Карађорђевић

Андреј Карађорђевић (Блед, 28. јун 1929 — Ервајн, Калифорнија, 7. мај 1990) је био југословенски принц, трећи и најмлађи син југословенског краља Александра I Карађорђевића и Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

Драгослав Илић

Драгослав Илић (Приштина, 11. март 1939) је српски глумац и сценариста, који се прославио улогом краља Петра I у телевизијској серији Крај династије Обреновић. Због те улоге ангажован је да поново глуми исту улогу у филовима Где цвета лимун жут и Краљевина Србија. Пре тога глумио је епизодне улоге.

Карађорђевићи

Карађорђевићи су српска краљевска породица која је владала Србијом и Југославијом. Њен родоначелник је вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе. На власти су били 1804—1813, 1842—1858. и 1903—1945, када је Југославија постала република.

Крај династије Обреновић

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Кућа краља Петра I Карађорђевића

Кућа краља Петра I Карађорђевића се налази у Београду, на територији градске општине Савски венац. Када се Краљ Петар I Карађорђевић, након пет година, вратио из Првог светског рата, 1919. године, стари двор је био оштећен у ратним дејствима, па је тражена кућа у којој би краљ живео. Одабрана је кућа трговца Ђорђа Павловића у којој је Краљ Петар I провео последње две године живота. У кућу на Сењаку, Краљ Петар I уселио се 24. септембра 1919. године и у њој је живео до 16. августа 1921. године. У овој кући Краљ Петар I је преминуо. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Марија Карађорђевић (1993)

Марија Карађорђевић је ћерка принца Николе и принцезе Љиљане, унука принца Томислава Карађорђевића.

Медаља краљице Наталије

Медаља краљице Наталије је успостављена 22. фебруара 1886. године у част краљице Наталије Обреновић као женски орден. Оснивач медаље био је краљ Милан Обреновић. Додељиван је женама за добровољно указану негу и помоћ жртвама рата. Медаља је била наследник Ордена кнегиње Наталије успостављеног још 1878. године.

Постоје две верзије медаље - са ћириличним словом „Н“, и са латиничним словом „N“. Верзија са латиничним словом је била намењена женама из западне Европе.

Након смене Обреновића на престолу 1903. године, краљ Петар I Карађорђевић је укинуо ово одличије.

Никола Пашић

Никола П. Пашић (Зајечар, 6/18. децембар 1845 — Београд, 10. децембар 1926) био је српски и југословенски политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.

Пашић се школовао у Швајцарској, где је дошао под утицај идеја Светозара Марковића. Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек након што је помилован после абдикације краља Милана. Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог светског рата био је премијер Србије у 4 наврата. Током његових мандата Србија изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе, коју је заступао на мировној конференцији у Версају.

Од 1921. до 28. јула 1924. и од 6. новембра 1924. до 1926. био је премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Никола Т. Карађорђевић

Никола Карађорђевић (Лондон, 15. март 1958) је први син принца Томислава Карађорђевића.

Петар Карађорђевић

Петар Карађорђевић може да се односи на:

Краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921)

Краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)

Принц Петар Карађорђевић (син Александра II) (1980–)

Споменица на рат 1912. године

Споменица на рат 1912. године је одликовање које је установио Краљ Србије Петар I Карађорђевић 31. октобра 1913.

Споменица је округла пречника 32 м. м., израђена од бронзе и позлаћена.

На једној страни (лице) у средини је зрачно сунце, у којем је натпис „1912."; под њим је, на целој доњој стани медаље, Косово Поље са ратним трофејима, а у далекој позадини са Грачаницом црквом. Доњи део медаљо обухваћен је двема лаворовим гранчицама. Над сунцем на горњем делу медаље, натпис је „Освећено Косово".

На другој страни (наличје) је двоглави Орао, а око њега лаворов венац, чије се гране, при дну, укрштају; на листовима венца, с једне и друге стране, исписана су имена главнијих места где су вођене борбе, и то с леве стране почевши озго; Куманово, Скопље, Прилеп, Једрене, Велес, Н. Пазар, Дебар, Штип, Призрен, Мрдаре; а с десне стране почевши озго; Битољ, Скадар, Охрид, Сјеница, Дојран, Тетово, Драч, Елбасан, Приштина.Споменица је позната и као „Споменица за ослобођено Косово“ у спомен на окончање победничког Првог балканског рата, који је као највреднији резултат донео ослобођење простора Старе Србије.

Споменица на рат 1913. године

Споменица на рат 1913. године је одликовање које је установио Краљ Србије Петар I Карађорђевић 25. новембра 1913.

Ова Споменица је крст, израђен од бронзе, позлаћен, са ивицама златно палираним.

С лица, у средини, у округлом медаљону, чије су ивице полиране, израђен је Краљев Монограм са Круном; с наличја је исписана, година „1913".Споменица је основана да подсети на победоносни Други балкански рат против Бугарске.

Током 1912. и 1913. године, краљ Петар I је основао неколико одликовања намењених награђивању храбрости, одане службе и милосрђа, као и пригодних споменица.

Филип Карађорђевић

Филип Карађорђевић (Ферфакс, 15. јануара 1982) је други син принца Александра и принцезе Марије да Глорије од Орлеана и Браганце.

Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића. Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу.

Данас комплекс обухвата поред цркве Св. Ђорђа, Маузолеја српске краљевске породице, краљеве винограде, музеј (Виноградарева кућа), кућу краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву, Карађорђев конак, споменик Карађорђу и хотел.

Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола која су се правила од храста и цера којима је ово брдо било прекривено.

I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.