Песак

Песак (ијек. пијесак) ситнозрни је невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05—2 mm и сврстава се у седиментне стене.

Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.

Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспатиалбит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. Песак се обично налази у пустињама и на плажама. Печењем песка на високим температурама се прави стакло. Песак и шљунак чине највећи део материјала који се користе у зидарству, чак 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. и спадају у материјале који се највише екстрактују на свету, превазилазећи фосилна горива и биомасу.[1]

Kalabrien Ricadi Sandwellen 2129
Песак

Види још

Референце

  1. ^ Liu, Jianguo; Lear, Kristen; Brandt, Jodi; Torres, Aurora (8. 9. 2017). „A looming tragedy of the sand commons”. Science (на језику: енглески). 357 (6355): 970—971. ISSN 0036-8075. PMID 28883058. doi:10.1126/science.aao0503.

Литература

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
  • Аурора Торес, Институт Биологије, Хале-Витенбергски Универзитет Мартин Лутер, Хале на Залеу 06108, Немачка.
Бајско-суботичка пешчара

Бајско-суботичка пешчара је мала издвојена пешчара која се налази у околини места Риђица, на крајњем северу Србије, уз државну границу са Мађарском. Површине је приближно 17 km², али не и географски, пошто се преко границе без прекида наставља у правцу Кишкунхалаш, као део Велике низије у Мађарској. Ова пешчара се у ширем смислу – у контексту Војводине и Србије – може сматрати целином са Суботичком пешчаром, ако се узме у обзир њихово слично порекло, па се може, провизорно, водити под именом "Бачка" пешчара, за разлику од "Банатске" т. ј. Делиблатске, иако је то нетачно, јер као што у Банату има и других пешчара осим Делиблатске тако их и у Бачкој има још неколико, осим Суботичке и Бајско-суботичке (види: Пешчара).

Ова пешчара, заједно са знатно већом Суботичком пешчаром (величине 150 km²) представља део велике Бајске пешчаре у Мађарској те су на тај начин повезане у јединствену географску целину.

С југа, такође као и Суботичка, наслања се директно на лесну зараван Телечке, али је за десетак километара ближе самом насељу (на 27 km) – алтернативни назив Телечка пешчара потиче од имена села Телечка у општини Сомбор.

На саму лесну зараван ова пешчара прелази директније него Суботичка пешчара. Иако се генерално сматра да постоји линија разграничења између педолошких целина пешчаре и лесне заравни Телечке, та граница није свуда јасна јер се песак одувек ширио путем ветра. Северни и северозападни ветар (северац) дува највећим делом године, тако да песак пешчаре навејава лесну зараван са прелазима у такозвани црни песак и чернозем измешан са песком. Геолошка основа песка пешчаре је, исто као и хумусним црницама, дебела наслага леса.

Што се биљног покривача тиче, ова пешчара није под шумом, већ је прекривена мањим плантажним виноградима и воћњацима од којих су многи због одлива становништва све више напуштени и запарложени, што помаже да се барем делимично поврати изглед некадашње природне средине.

Белат

Белат је врста веома топлог и сувог ветра који дува зими у јужом делу Арабијског полуострва. Траје у просеку до три дана и доноси песак са собом.

Грађевински материјал

Грађевински материјал је сваки материјал који се може употребити у грађевинарству. Многе супстанце које се јављају природно, као што су глина, камен, песак и дрво, чак и гранчице и лишће, кориштене су за изградњу зграда. Осим природно присутних материјала, користе се многи вештачки произведени материјали, неки од који су у већој мери, а неки у мањој мери синтетички. Производња грађевинског материјала је уходана индустрија у многим земљама и употреба ових материјала се типично сегментира у специфичне специјалности, као што су столарија, изолација, водовод и кровни радови. Они обезбеђују структуру станишта и структура, укључујући домове.

Делиблатска пешчара

Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара је проглашен 1977. године.

Дина (рељеф)

Дина представља акумулативни облик рељефа који настаје услед деловања еолских сила (радом ветра). Може се дефинисати као песковито узвишење у облику купастог брежуљка и издуженог бедема. Најчешће су лоциране у сувим и пешчаним пустињским пределима (Сахара), али постоје и у подручјима са умереном климом (Делиблатска пешчара). Углавном имају срполики облик. Карактеристично за дине је да нису статичне и да се услед деловања ветра „крећу“ („селе” или „мигрирају”) због чега та подручја често називају и „зонама живог песка“. Кретање њихове песковите масе врши се поступним пребацивањем песка преко гребена, са спољашње на унутрашњу страну, у правцу дувања ветра.

Стварање дина врши се на местима где се на топографској површини јављају неравнине и препреке у виду узвишења која изазивају промене правца и јачине ветра, односно ваздушних струјања. На тим местима транспортна снага ветра тренутно се смањује, па се ношени песак нагомилава. То је ембрионални стадијум у стварању дина. Повод за стварање дина може бити и усамљен жбун оскудне пустињске вегетације. Правац и јачина ветра су у гранама жбуна делимично поремећени.

Изграђивање дина пролази кроз различите еволутивне стадијуме при чему се јавља њихова упадљива морфолошка разноликост. Она је последица промена физичко-географских услова природне средине. У почетном стадијуму морфолошке еволуције, доминантни ветар нагомилава песак у облику сочивастих узвишења. Ова узвишења се поступно морфолошки преиначавају и задобијају облик штита. На странама се јављају ситно заталасане песковите површине у облику паралелних ребрастих гредица. Током даље еволуције, песковити брежуљак поступно нараста у праву дину, која има све елементарне морфолошке одлике. Спољашње стране окренуте су попречно на правац ветра, благо су нагнуте и на њима се врши акумулација песка, а унутрашње стране, окренуте низ ветар, стрмо су нагнуте. Теме дина није уобљено, већ се спољашње и унутрашње стране сучеваљају се под оштрим углом, стварајући ивицу у виду гребена. Поступним пребациванјем песка преко гребена, са спољашње на унутрашњу страну, долази до лаганог кретања целокупне песковите масе дина у правцу дувања ветра. То је сељење или миграција дина.

Журешти (Тимиш)

Журешти (рум. Jurești) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Барна. Oпштина се налази на надморској висини од 185 m.

Каракум

Каракум или Гарагум (“Црни песак”) (туркменски: Garagum, руски: Каракумы) је друга по величини пустиња у Централној Азији. Заузима око 70 процената или око 350.000 km², територије Туркменистана. Насељеност је веома ретка, с просечно једном особом на 4 km².

Кладова (Тимиш)

Кладова (рум. Cladova) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Бетхаусен. Oпштина се налази на надморској висини од 146 m.

Кривобара (Тимиш)

Кривобара (рум. Crivobara) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Секаш. Oпштина се налази на надморској висини од 153 m.

Округ Пласер (Калифорнија)

Округ Пласер (енгл. Placer County) округ је у савезној држави Калифорнија, САД. Протеже се од предграђа Сакрамента на западу до границе са Невадом на истоку. Формиран је 1851. на територији која је до тада припадала окрузима Сатер и Јуба. Име округа потиче од шпанске речи која је означавала златоносни песак или шљунак чијим се испирањем издвајало злато.Седиште округа је Оберн, док је највећи град Роузвил. Површина округа је 3.892,2 km², од чега је 3.637,3 km² (93,45%) копно, а 254,9 km² (6,55%) вода.

Због великог раста ширег градског подручја Сакрамента, округ Пласер је један од округа Калифорније са најбржим растом броја становника. Између 2000. и 2010, број становника је нарастао са 248.399 на 348.432., односно за 40,3%.У округу се налази Скво Вали, место одржавања Зимских олимпијских игара 1960.

Општина Песак (Тимиш)

Песак (рум. Pesac) општина је у Румунији у округу Тимиш.Oпштина се налази на надморској висини од 92 m.

Песак (Јастребарско)

Песак је насељено место у Републици Хрватској у Загребачкој жупанији. Административно је у саставу града Јастребарског. Простире се на површини од 1,55 км2.

Налази се 40 км југозападно од Загреба.

Песак (Тимиш)

Песак (рум. Pesac) је село и једино насеље истоимене општине Песак, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Пожар

Пожар је неконтролисано ширење ватре у простору наносећи материјалну штету, а неретко односећи и људске животе.

Рударство

Рударство је веома стара индустријска грана која се бави процесом ископавања руда и њене припреме за искоришћавање у разним областима индустрије или за непосредно коришћење у свакодневном животу.Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Данас је много чешћа површинска експлоатација руде, на пример 85% минерала (осим нафте и природног гаса) у Сједињеним Америчким Државама се површински експлоатише укључујући и 98% од металних руда. Материјали који се често ископавају су: боксит, калај, цинк, дијамант, земни гас, магнезијум, манган, бакар, никл, олово, платина, нафта, со, сребро, титанијум, уранијум, угаљ, злато и гвожђе. Сем њих често се ископавају и: глина, песак, гранит и кречњак.

Спата (Тимиш)

Спата (рум. Spata) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Бара. Oпштина се налази на надморској висини од 223 m.

Тло

Тло (земљиште, тле) је растресити површински слој литосфере. Оно се налази изнад чврсте стенске масе а горња граница су му биосфера, хидросфера и атмосфера.Физички гледано тло представља вишефазни систем. Састоји се од честица (зрна) и пора (шупљина).

Тло настаје процесом који називамо педогенза, и одвија се у двије фазе. Прва фаза започиње распадањем стијена а друга распадањем одумрлих остатака биљнога и животињскога поријекла џумус који племедиње.

У врсте тла спадају: прашина, глина, песак, шљунак, али и њихове међусобне комбинације.

Зависно од врсте тла, она могу повећавати своју запремину или је смањивати (што зависи од процента воде коју садржи). Тло је нехомогено, анизотропно и знатно је деформабилније (стишљивије) од чврстих стена.

У тло неки сврставају још и тла органског порекла (хумус, муљ, тресет).

Наука о тлу у грађевинском смислу може се поделити према подручјима изучавања на два главна дела : механика тла и статика тла. Механика тла се још изучава од стране геолога смера геотехника.

Тло још изучава педологија.

Шергуј

Шергуј је врста ветра који дува у северној Африци. Ово је веома сув и загушљив ветар. Дува из правца истока из Сахаре, преко Марока. Повремено носи и песак са собом.

Шљунак

Шљунак је седиментна стена која се састоји од невезаних зрна одређене величине. У геологији, шљунак је било која растресита стена са заобљеним зрнима која су већа од 2 и мања од 75 милиметара.

Шљунак је најкоришћенији материјал у грађевинарству. У зависности од примене јављају се потребе за употребом шљунка чија зрна припадају одређеном опсегу величина. Такав шљунак се добија просејавањем, односно сепарацијом.

На тај начин шљунак се процесом сепарирања разврстава у групе које се називају сепарације.

У Србији се шљунак, најчешће, добија ископом материјала из речног корита. Након прања такав шљунак се неформално назива „природни шљунак“, чијом сепарацијом добијамо следеће групе:

Сепарација 1: (песак) 0 до 4 mm

Сепарација 2: 4 до 8 mm

Сепарација 3: 8 до 16 mm

Сепарација 4: 16 до 32 mm и

Сепарација 5 (иберлауф): дијаметра преко 32 mm.Сепарацијом 1 m³ природног шљунка добија се запремина производа која је већа од 1 m³.

Просечна специфична маса природног шљунка је ρ = 1800 kg/m³, док су специфичне масе сепарација следеће:

Сепарација 1: 1450 kg/m³

Сепарација 2: 1520 kg/m³

Сепарација 3: 1550 kg/m³

Сепарација 4: 1550 kg/m³

Сепарација 5: 1500 kg/m³.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.