Перућац

Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника. У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.

Овде се налази Рајаковића кућа.

Перућац
Perućac and the Drina river - Перућац и Дрина
Поглед на насеље Перућац и реку Дрину са Таре
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2011.Пад 530
Географске карактеристике
Координате43°57′14″ СГШ; 19°25′16″ ИГД / 43.954° СГШ; 19.421166° ИГДКоординате: 43°57′14″ СГШ; 19°25′16″ ИГД / 43.954° СГШ; 19.421166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина316 м
Перућац на мапи Србије
Перућац
Перућац
Перућац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број31256
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Некропола стећака

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака која спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2][1], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].

Географија

Река Врело настаје од јаког крашког врела Перућац на надморској висини од 234 метра у подножју планине Таре. Вода Врела потиче од дренираних падавина са пространог платоа Таре. Просечна издашност перућачког врела је 330 л/с, док је просечна температура воде око 10 степени. Река Врело је бистра, провидна речица која се водопадом висине 10м улива у Дрину.

Врело је пориблјено калифорнијском патрмком. По хумкама и обалама Врела расту јова, јаребика, јасен, горски јавор, брест, црна зова, орах...

На Врелу је 1927. године пуштена у рад мини хидроелектрана, инсталисане снаге 60књ са просечном годишњом производњом 300 000 кwh.

Дужина тока реке Врело је 365м. Важи за једну од најкраћих река Европе. Зову је и рекла година.

Има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста...

Дирна са реком Врело је у акцији избора седам српских чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту.

Демографија

У насељу Перућац живи 691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 317 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 608
1953. 629
1961. 666
1971. 569
1981. 802
1991. 687 683
2002. 845 860
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
832 98,46 %
Црногорци
  
3 0,35 %
Југословени
  
2 0,23 %
Хрвати
  
1 0,11 %
Македонци
  
1 0,11 %
непознато
  
3 0,35 %

Галерија слика

Perućac lake - Језеро Перућац

Језеро Перућац - поглед са Таре

The Confluence of the Vrelo river into the Drina river - Perućac - Уливање речице Врело у Дрину - Перућац

Речица Врело у Перућцу

Entrance part of Perućac - Улазни део Перућца

Улаз у насеље Перућац

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Некропола стећака — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
  2. ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 15, 2008) (на језику: енглески) (Министарство културе Републике Србије) (на језику: српски)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

14. јул

14. јул (14.7.) је 195. дан године по грегоријанском календару (196. у преступној години). До краја године има још 170 дана.

2001

2001. је била проста година.

Бањска стена

Бањска стена је видиковац на планини Тари, удаљен око 6km од познатог одмаралишта Митровац на Тари. Видиковац се налази на надморској висини од око 1065m и са њега се пружа поглед на језеро Перућац и кањон реке Дрине.Назив је добио по Бањском врелу које извире у подножју видиковца. Врело је било крашког порекла са температуром воде од 4 степена целзијуса, а потопљено је изградњом језера Перућац. Испод видиковца се пружа Бањско точило, дужине 1300m, које се у 19. веку користило за транспорт дрвета до Дрине, а од Перућца где се налазило сплавиште даље је сплавовима допремано до Београда.На видиковцу је на једном делу постављен и дурбин којим се може посматрати језеро Перућац, суседне планине у Републици Српској и кањон Дрине.

Вештачко језеро

Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

акумулациона и

рибњаке

Врело (река)

Река Врело се налази на десној обали Дрине, у насељу Перућац, 13 km узводно од Бајине Баште и припада Националном парку Тара. Важи за једну од најкраћих река у Европи. Ток реке је дугачак онолико колико година има дана (тачно 365 м), па се због дужине свога тока зове и река Година.

Дрина

Река Дрина (346 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља (надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Босне и Херцеговине.

Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.

Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).

Најлепши и најдужи (24 km) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника.

Већи градови кроз које протиче Дрина су: Фоча (400 m), Горажде (345 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m), Зворник (140 m) и Лозница.

Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.

Златарско језеро

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца, на 54,2 km од ушћа у Лим (река). Налази се између планина Златара на југозападу и Златибора (Муртенице) на североистоку, 10 до 15km од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25km², а дугачко је од 15km до 23km. Настало је 60-их година изградњом Хидроелектране „Кокин Брод“ (25 МW), која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и дужине 1.264 m и највећа је камена брана изграђена у Европи, а ниво језера због електране варира и до 45m.

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапског и језера Перућац на Дрини.

Златиборска окружна лига у фудбалу

Златиборска окружна лига је једна од 31 Oкружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Зона Западно-моравска, a нижи Општинска лига Пожега и Општинска лига Ужице. Лига је oснована 2008. године, а у првој сезони је бројала 17 клубова.Кроз године се тај број увећавао и смањивао.Лига тренутно броји 15 клубова.

Караџића чатмара

Караџића чатмара је једна од најстаријих кућа на планини Тари, близу пута Бајина Башта - Перућац, у оквиру НП Тара.

Познато је да је грађевину, првобитно намењену за сушење жита, 1901. године купио Богдан Караџић. Кућа је квадратне основе, имала је главну радну просторију и две мање за конак радницима. Била је без тавана, са горњим делом у форми сушаре. У централном делу налазила се оџаклија. Зидови су били од бондрука-чатме са вратима на супротним странама. Чатмара је наткривена високим и стрмим четвороводним кровом, на коме је још увек ћерамида из првих деценија 20. века.

Мала хидроелектрана Врело

Мала хидроелектрана Врело је изграђена на истоименој реци у Перућцу, 1927. године, по пројекту хидротехничког инжењера др Миладина Пећинара. Инсталисана снага хидроелектране износи 90kW електричне енергије. Из хидроелектране после Перућца, осветљени су Бајина Башта и Калуђерске Баре. Хидроелектрана је обновљена и реконструисана 1987. године, на њену шездесету годишњицу.

Митровац на Тари

Митровац на Тари је туристичко насеље и заселак насеља Перућац, на планини Тари, у општини Бајина Башта. Налази се на благо заталасаној истоименој висоравни, на 26 km од Бајине Баште, у висинској зони од 1.055 до 1.100 м.н.в. и најпознатије по великом дечјем одмаралишту.

Мраморје (Перућац)

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака, која се налази у Перућцу и спада међу најочуваније некрополе тог поднебља. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја, али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране.

Национални парк Тара

Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти, основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ha, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.Планина Тара (санскр. звезда) име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита.

ОШ „Свети Сава“ Бајина Башта

ОШ „Свети Сава” Бајина Башта настала је поделом ОШ „Рајак Павићевић”, због великог прилива новоуписаних ученика. По изградњи нове школске зграде, друга основна школа у Бајиној Башти почела је самостално да функционише од 1. јануара 1990. године. Од 22. јануара 1991. године Друга основна школа носи име ОШ „Свети Сава”.

Општина Бајина Башта

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Перућачко врело

Перућачко врело је некаптирани извор, на десној страни долини Дрине, у насељу Перућац (265 м.н.в.), у оквиру НП Тара и на територији општине Бајина Башта.

По издашности(300л/с) најјаче је крашко врело на планини Тари, настало је на контакту кречњака и шкриљаца. Просечна температура воде је 4-10°c. Од њега тече водоток Врело (река), која је назив добила због дужине од 365 метара. У доњем делу водоток тече преко бигрених наслага разливајући се у водопад висине 14 метара, који се улива у Дрину. Перућачко врело налази се у II зони заштите. Водом из врела се снабдева рибњак за узгој калифорнијске пастрмке и мини хидроцентрала „Врело”. До врела се стиже путевима који повезују Перућац са Бајином Баштом, Митровцем и Предовим крстом.Каптирани извор истог имена Перућачко врело налази се на десној долинској страни Липовице, узводно од хидроакумулације Липовица, у Заовинама (885 м.н.в.)

Перућачко језеро

Перућачко језеро је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, Република Српска, БиХ, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија.

Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Перућачко је акумулационо језеро које се водом напаја из ријеке Дрине. Перућачко језеро је површине око 12,4 км², запремине 340.000.000 м³ воде, а дубоко је до 60 метара. Дужина језера износи око 54 км, најмања ширина од 150 метара, а највећа ширина око 1000 метара. Перућачко језеро се налази на 290 метара надморске висине. Највећи дио језера се налази у кањону ријеке Дрине који почиње 7 км од бране хидроелектране „Бајина Башта“. Најдужи, односно кањонски дио језера окружује изразито стрма обала оивичена стрмим каменим литицама и каменим блоковима који вертикално пониру у воду. Због стрмине обале, дубина језера на само пар метара од саме обале достиже просјечну дубину од 3 до 8 метара. Средина језера представља границу између Републике Српске, БиХ и Република Србије. Језеро се налази у природном завоју кањона ријеке Дрине између Бајине Баште и Вишеграда, и обавија планину Тару на којој се налази Национални парк Тара. Мјесне заједнице општине Сребреница које се налазе на обали језера су Радошевићи и Рађеновићи, а недалеко од њих су и Скелани, који су мостом повезани са Бајином Баштом. Ово подрињско језеро у кањону Дрине је окружено планимама Јавор, Деветак, Звијезда и Тара.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

ФК Перућац

ФК Перућац је фудбалски клуб из Перућца у Општини Бајина Башта, Србија и тренутно се такмичи у Златиборској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1995. године.

Насељена места општина Бајина Башта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.