Персида Карађорђевић

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.[1]

Персида Карађорђевић
Persida Karadjordjevic
Персида Карађорђевић, рад Катарине Ивановић
Датум рођења15. фебруар 1813.
Место рођењаБранковина
Османско царство
Датум смрти29. март 1873. (60 год.)
Место смртиБеч
Аустроугарска
ГробБеч 1873, посмртни остаци пренети на Опленац 1911 год.
ДинастијаКарађорђевићи
ОтацЈеврем Ненадовић
МајкаЈованка Ненадовић рођ. Миловановић
СупружникАлександар Карађорђевић
ПотомствоПетар I Карађорђевић, Арсен Карађорђевић, Клеопатра Карађорђевић
Кнегиња Србије
Период14. септембар 1842 – 24. октобар 1858.
ПретходникЉубица Обреновић
НаследникЈулија Хуњади

Биографија

Princ Aleksandar and princess Persida Karađorđević
кнез Александар и кнегиња Персида

Потиче из угледне породице Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Унука је првог српског министра полиције и војводе Јакова Ненадовић, а ћерка Јеврема Ненадовића и Јованке. Јованкин отац био је војвода Младен Миловановић. По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегииња Персида била је главни саветник свог мужа.

Са кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Неранџа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Персида Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јованка Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Босиљка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

Супружник

PrinceAlexander I w.jpg

Деца

Kleopatrakaradjordjevic.jpg
Peter I Karadjordjevic of Serbia.jpg
Knez Arsen Karađorđević.jpg

Политичка и културна делатност

У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури.За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[1]

Ктиторски рад

Crkva svetog Ilije u Vrelu
Црква Светог Илије у Врелу

Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[3]

Референце

  1. 1,0 1,1 Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. стр. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7.COBISS.SR 167420172
  2. ^ Радомир Ј. Поповић: Принцеза Клеопатра Карађорђевић-Петронијевић, Даница за 2012. годину, Вукова задужбина, Београд. pp. 352.
  3. ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Приступљено 16. 12. 2016.

Спољашње везе

Ђурићи (породица)

Ђурићи воде порекло од Јанићија Димитријевића Ђурића Карађорђевог првог секретара, који је касније, по повратку из Русије, био државни саветник.

Љубица Обреновић

Љубица Обреновић (Срезојевци, 14. јануар 1785 — 14. мај 1843) је била српска кнегиња, жена кнеза Милоша Обреновића, и мајка кнеза Михаила Обреновића.

Александар (Павлов) Карађорђевић

Александар П. Карађорђевић (Лондон, 13. август 1924 — Париз, 12. мај 2016) био је најстарији син кнеза Павла Карађорђевића и Кнегиње Олге.

Александар Карађорђевић (кнез)

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа.

После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађунтат кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.

Андреј Карађорђевић

Андреј Карађорђевић (Блед, 28. јун 1929 — Ервајн, Калифорнија, 7. мај 1990) је био југословенски принц, трећи и најмлађи син југословенског краља Александра I Карађорђевића и Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

Арсен Карађорђевић

Арсеније Карађорђевић – Арсен (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Борка Томовић

Борка Томовић (Београд, 14. децембар 1983) је српска позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Врдила

Врдила је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 853 становника. Село је удаљено 13 километара од Краљева.

Женски фес

Фес је врста капе, покривала за главу, која је израђивана од меког вуненог сукна - чоје, најчешће црвене боје. Поред мушког феса, који је био неизоставан део српске народне ношње током XIX и прве деценије XX века (односно I балканског рата, када је изобичајен), разликујемо и женски фес или фесић.

Клеопатра Карађорђевић

Клеопатра Карађорђевић (Крајова, 14/26. новембар 1835 — Глајхенберг, 1/13. јул 1855) је била ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.

Кнежевина Србија (филм)

Кнезевина Србија је српски филм из 2008. године. Режирао га је Здравко Шотра, а сценарио су писали Здравко Шотра и Милован Витезовић.

Милица Милша

Милица Исаковић познатија као Милица Милша (Београд, 20. мај 1968) је српска глумица. Родитељи су јој познати књижевник и академик Антоније Исаковић и књижевница Лепосава Миланин.

Павле Карађорђевић

Павле Карађорђевић (Санкт Петербург, 15/27. април 1893 — Париз, 14. септембар 1976) је био члан династије Карађорђевић и кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.

До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији, док су намесници Иво Перовић и Раденко Станковић били само фигуре. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала.

Увидевши да Уједињено Краљевство нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана.

Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић (Београд, 11. јул 1844 — Београд, 16. август 1921) је био краљ Србије, од 1903. до 1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Придружио се као добровољац под псеудонимом Петар Мркоњић у Босанскохерцеговачком устанку против Османског царства.

Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, кћерком кнеза Николе. Са њом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. Након смрти оца 1885, Петар је постао глава династије Карађорђевић. После Мајског преврата и убиства краља Александра Обреновића 1903, изабран је за краља Србије. Као краљ залагао се за уставно уређење земље и био је познат по својој либералној политици.

Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац (такође познат и као Стари краљ).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти 16. августа 1921.

Последња аудијенција

Последња аудијенција је српска телевизијска серија, коју је 2008. године снимио редитељ Ђорђе Кадијевић по сопственом сценарију написаном у сарадњи са књижевником Живорадом Жиком Лазићем. Серија говори о животу Николе Пашића.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Списак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почетку устанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода, војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку, односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.

Србија Карађорђевог времена (1804—1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већ постојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана.

Списак супруга српских владара

Следи списак српских владарки од најстарије историје Срба до пада Краљевине Југославије.

Стари двор

Стари двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Булевар краља Александра. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, Обреновић и Карађорђевић.

Томислав Карађорђевић

Томислав Карађорђевић (Београд, 19. јануар 1928 — Топола, 12. јул 2000) је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.