Пелопонез

Пелопонез (грчки: Πελοπόννησος) или Пелопонеско полуострво, је велико полуострво на југу Грчке, јужно од Коринтског залива. Пелопонеско полуострво чине периферије:

PeloponnesosMap
Грчка и Пелопонез

Географија

Пелопонез заузима површину од 21.549 km². Чини га најјужнији део континенталне Грчке, иако је данас практично острво после изградње Коринтског канала 1893. На два места је повезан са остатком Грчке, природним путем, преко Коринтске превлаке и вештачки, мостом Рио-Антирио који је изграђен 2004).

Полуострво је у унутрашњости планинско са дубоко усеченим обалама. Највиша планина је Килини са највишим врхом од 2.376 m. Пелопонез има четири мања полуострва окренута југу: Месенију, Мани, Епидаурус и Арголиду.

Поред пелопонеске обале леже две групе острва: Арго-саронска острва, на истоку и Јонска острва, на западу. Острво Китера, близу полуострва Епидаурус на југу, сматра се делом Јонских острва.

Историја

Полуострво је било настањено још од преисторијских времена. Његово данашње име потиче из грчке митологије, посебно из легенде о Пелопсу који је владао овим подручјем. Име „Пелопонез“ значи „Пелопсово острво“. У Средњем веку острво је било познато као Мореја. Према народној етимологији, назив су му дали крсташи јер је било густо обрасло дудовим дрвећем (грчки: Μωρέας или Μωριάς) које се користило у производњи свиле. Пошто су ту живели и Словени, могућа етимологија, као и у случају Морлака је од мора. Такву етимологију ове речи, иако словенофоб, је заступао и тиролски путник, новинар, политичар и историчар Jakob Philipp Fallmerayer.

Ancient peloponnese
Мапа Пелопонеза у античко доба

Прва већа грчка цивилизација, егејска или микенска цивилизација, доминирала је Пелопонезом у бронзаном добу с упориштем у Микени на североистоку полуострва. У класично античко доба, Пелопонез је био средиште свих дешавања у Грчкој, на њему су се налазили најмоћнији градови – државе, а ту су вођене и најкрвавије битке. Ту су били градови Спарта, Коринт, Арг и Мегалополис, а била је и седиште Пелопонеске лиге. Полуостврво је било умешано у Грчко-Персијски рат, а било је и поприште Пелопонеског рата од 431404. п. н. е. Освојила га је Римска република 146. п. н. е. и тада је постала провинција Ахаја.

Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од 587. до 805. године) био под словенском влашћу, а насељавала су га племена Језераца и Милинга. Покоравање Словена на тлу данашње Грчке и њихова поступна хеленизација почели су под крај VIII века, а најзначајнији фактори у хеленизацији Словена били су црква, са грчким богослужбеним језиком, одсуство јачих словенских држава или племенских савеза и удаљеност од других Словена у Европи.[1]

Потом су Пелопонезом владали Византинци, мада су многе делове полуострва освојили Млечани и Франци. Франци су основали Кнежевину Ахају на северној половини полуострва 1205, док су Млечани основали већи број лука дуж обале, као што су Монемвасија, Пил и Корони, које су трајале до 15. века. Византинци су држали контролу над јужним делом полуострва, којим су владали из утврђеног града Мистра близу Спарте. Град је цветао од средине 13. до средине 15. века, када су отомански Турци заузели Пелопонез, између 1458-1460. Млечани су заузели делове полуострва између 1699-1718, али је турска власт иначе била стабилна уз спорадичне побуне на полуострву Мани, најјужнијем делу Пелопонеза.

Становници Пелопонеза играли су најважнију улогу у грчком рату за независност – рат је у ствари и почео на Пелопонезу под вођством Колокотрониса Теодороса, када су побуњеници заузели Каламату 23. марта 1821. Одлучујућа битка код Наварина водила се близу Пила на западној обали Пелопонеза, а град Нафплио на источној обали постао је седиште првог парламента независне Грчке.

За време 19. и 20. века, овај регион је био прилично заостао и сиромашан тако да је велики број становника отишао у градове, нарочито у Атину, и друге земље, нарочито у САД и Аустралију. Тешко је погођен у првом и Другом светском рату. Ствари су се мало поправиле, нарочито кад је Грчка ушла у Европску унију 1981. године и с развојем туризма. Међутим, Пелопонез је и даље најсиромашнији део Грчке. Он је познат као најтрадиционалнији и најконзервативнији регион Грчке и упориште десничарске партије Нова демократрија.

Градови

Peloponnese modis
Сателитски снимак Пелопонеза

Највећи модерни градови на Пелопонезу су:

Археолошка налазишта

Пелопонез има многе важне археолошке локалитете који потичу од Бронзаног доба до Средњег века. Најпознатији су:

Политичка организација

Пелопонеско полуострво је издељено на више округа, које се налазе у три одвојене периферије.

Острва (делови округа су део Пелопонеза)
Аркадија
Арголис
Коринтија
Лаконија
Месинија
Ахаја
Илија

Извори

  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1

Спољашње везе

Арголида (округ)

Префектура Арголида или Арголис (грч. Περιφερειακή ενότητα Αργολίδας) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Нафплио, а највећи град је Аргос.

Округ Арголида је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Аргос

Аргос (грч. Ἄργος Árgos) град је у Грчкој, у области Пелопонеза. Аргос припада округу Арголида у оквиру периферије Пелопонез, где је највеће градско насеље, али не и управно средиште префектуре (то је град Нафплио).

Аркадија (округ)

Аркадија (грч. Περιφερειακή ενότητα Αρκαδία) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Триполи. Важан је и град Мегалополи.

Округ Аркадија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Због свог изразите планинске особености и издељености на бројне забите котлине и поља Аркадија је још у старо време била синоним за изолованост и изопштеност. Ово је повезано и са другим значењем Аркадије, која је као забита област била повезана за мирним и спокојним животом и сеоском идилом. Ово су били снажнији мотиви код неких уметника, попут Пусена.

Ахаја (округ)

Округ Ахаја (грч. Περιφερειακή ενότητα Αχαΐας) је округ у периферији Западна Грчка и историјској покрајини Пелопонез у западном делу Грчке. Управно средиште округа је град Патрас, истовремено и седиште периферије и један од најважнијих градова у Грчкој. Важан је и град Егио.

Округ Ахаја је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Илија (округ)

Округ Илија или (старогрчки) Елис или Елида (грч. Περιφερειακή ενότητα Ηλείας) је округ у периферији Западна Грчка и историјској покрајини Пелопонез у западном делу Грчке. Управно средиште округа је град Пиргос. Важан је и град Амалијада. У округу Илија налази се древна Олимпија.

Округ Илија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Каламата

Каламата, некада Каламе (грч. Καλαμάτα, енгл. Kalamáta) град је у Грчкој и управно средиште округа Месинија у оквиру Периферије Пелопонез.

Коринт

Коринт (грч. Κόρινθος) град је у Грчкој и управно средиште истоименог округа Коринтија, у оквиру периферије Пелопонез.

Град Коринт спада у градове Грчке најближе Атини (78 km раздаљине).

Коринтија (округ)

Округ Коринтија (грч. Περιφερειακή ενότητα Κορινθία) је је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у средишњем делу Грчке. Управно средиште округа је град Коринт. Важан је и град Кијато.

Округ Коринтија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Лаконија (округ)

Округ Лаконија (грч. Περιφερειακή ενότητα Λακωνία) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Спарта. Важан је и град Гитио.

Округ Лаконија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

У оквиру округа Лаконија налази се и древни градови Монемвасија и Мистра, оба под заштитом УНЕСКОа.

Месенија (округ)

Округ Месенија или Месинија (грч. Περιφερειακή ενότητα Μεσσηνία) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Каламата. Важан је и град Кипарисија.

Округ Аркадија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Милинзи

Милинзи су били јужнословенско племе које је насељавало грчко полуострово Пелопонез због добрих пољопривредних услова од 6. века, претежно планинске венце Тајгетоса (грч. Ταΰγετος), на западним странама архипелага. Бавили су се углавном земљорадњом и сточарством. У њиховом суседству је живело словенско племе Језераца.

Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од 587. до 805. године) био под словенском влашћу. 805. године је избио устанак Словена на Пелопонезу против византијске власти. Том приликом је остварен први историјски евидентиран контакт Словена и Арапа на Балканском полуострву, када је у помоћ устаницима дошла арапска, исто непријатељ Византије флота, која је напала византијску луку Патрас (Πατραι), али напад се, као и цео устанак завршио неуспехом.Пелепонески Словени су и након пораза одбијали да прихвате византијско хришћанство, па је међу Милинзима било раширено богумилско учење, о чему сведочи помињање цркве Милинга на Сабору у Сен Феликсу 1167. године.

Мистра

Мистра (грч. Μυστράς) је утврђена престоница Морејске деспотовине. Налази се на брду изнад истоименог села у срцу Пелопонеза, на око 6 km северозападно од древне Спарте. Пала је у турске руке 1460. године, а данас је једна од најочуванијих тврђава у Грчкој са остацима деспотског двора и цркве у којој је овенчан и последњи византијски цар Константин XI Драгаш, због чега је 1989. године уврштена у светску културну баштину (#511).

Данас је Мистра градић и општина у оквиру округа Лаконија, дела периферије Пелопонез.

Морејска деспотовина

Морејска деспотовина је држава која је постојала у оквиру Византије и којом је управљао један од принчева са деспотском титулом. Обухватала је данашњи Пелопонез са центром у Мистри, а Турци су је освојили 1460. године.

Окрузи Грчке

Република Грчка је 2011. године, по Каликратисовом плану, добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија, подељених на округе, и 325 општина. Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Периферија Пелопонез

Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.

Полуострво

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојен континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

Саронска острва

Саронска острва су острвље у западном крају Егејског мора , близу обале грчког копна (Атика, Пелопонез). Ова острва су сва у оквиру државе Грчке и сва су део једног округа, префектуре Пиреј, која припада Периферији Атика.

Ово острвље није бројно - има свега 6 значајнијих острва и то су:

Саламина

Егина

Порос

Хидра

Спецес

Ангистри

Докос

Спарта

Спарта (грч. Σπάρτη [Spárti — Спарти]) је град у Грчкој, у области Пелопонеза. Спарта је истовремено седиште и највећи град у округу Лаконија у оквиру периферије Пелопонез.

Данашња Спарта је савремени град, образован средином 19. века поред ископина античке Спарте.

Триполи (Грчка)

Триполи (грчки: Τρίπολη [Trípoli]; бивши назив: Триполис (Τρίπολις [Trípolis]), ранији назив: Триполица (Τριπολιτσά [Tripolitsá])), град је у Грчкој и управно седиште округа Аркадија, као и периферије Пелопонез.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.