Пашњак

Пашњак је површина земљишта која се користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом. Према надморској висини може се поделити на планиске пашњаке („сувати“) и низијске пашњаке.

Према начину настанка разликујемо:

  • природни пашњак — обрасао природним покривачем (разне траве и корови)
  • вештачки пашњак — настаје засејавањем детелине и разних врста траве.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Ћемовско поље

Ћемовско поље је крашко поље, део Зетске равнице у Црној Гори. Налази се југоисточно од Подгорице између река Мораче, Цијевне и Рибнице. Захвата површину од 55,5 км², на дужини од 11 и ширини од 7 километара. Земља је засута флувиоглацијалним шљунком и песком. У пољу се налазе хумови:Љубовић (112 м), Зеленика (166 м) и Срска гора (95 м).

Клима је измењено медитеранска, са врућим летима и хладним зимама. Већи део се користи као пашњак. Изградњом иригационе мреже постаје значајно виноградарско и воћарско подручје (брескве). Део Ћемовског поља, који је ближи Подгорици све се више урбанизује. Ћемовско поље је име добило по албанској речи за реку Цијевну — „Cem“.

Авион

Авион (аероплан, ваздухоплов; франц. avion, лат. avis – "птица") је направа за летење чврсте конструкције. Састоји се из тела (змаја) (труп, узгонске и командне површине, стајни трап), опреме и погона. Прву успешну конструкцију, с реализацијом, су извели браћа Вилбур и Орвил Рајт (Wright). На тој својој конструкцији су успели да полете 1903. године. То је забележено као историјски почетак лета човека с направом која се назива "авион".Масовно коришћење авиона у борбену намену је започето крајем Првог светског рата.

Бројчана надмоћ борбене авијације се доминантно одразила на исход Другог светског рата, јер ко контролише небо тај контролише и битку и територију у којој се води.

Авиони се користе у цивилне и војне сврхе. У цивилне сврхе они служе за превоз робе и путника, док за војне сврхе служе за превласт у ваздушном простору и за дејство из ваздуха по земаљским циљевима и на пловне објекте.

Бабудовица

Бабудовица (алб. Babudovicë) је насеље у општини Зубин Поток на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Чешановиће. Историјски и географски припада Ибарском Колашину. После ослобађања од турске власти место је у саставу Рашког округа, у срезу дежевском, у општини рајетићској и 1912. године има 51 становника.

Бачки Соколац

Бачки Соколац је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 480 становника.

Бачки Соколац, као мало војвођанско село, налази се у срцу Бачке, на раскрсници путева од Новог Сада ка Суботици, па на запад ка Сомбору. Припада општини Бачка Топола, а од самог места је удаљено девет километара. Земљиште Бачког Соколца географски припада Телечкој висоравни, па самим тим, није чисто равничарско село, јер га надморска висина од преко 100м издваја од већине села овог типа. Локалитет самог насеља са источне стране одваја пашњак, кроз који је некада протицао поток. Рубом пашњака се протеже пут од Бачке Тополе према Старој Моравици, Пачиру, Бајмоку, па до Суботице. Кроз северни део села пружа се пут који води ка Сомбору, а спајањем ова два правца, створена је погодност за мештане да иако су им животи локализовани у малом месту, имају прилику да буду повезани са већим градовима Војводине и да не буду изостављени од урбане културе и напретка у стандарду живота. Бачки Соколац, након последњег пописа становништва има 480 становника.

Видово Село

Видово Село је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Општини Дрвар које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 387 становника.

Делминиј

Делминиј (лат. Delminium) је антички локалитет код Дувна на Дувањском пољу.

У почетку је био управно седиште илирског племена Делмати, по којима је касније добила име Далмација. Налазио се у близини потоњег римског насеља, или на Либу или на Градини код Гаја. Године 156. п. н. е. нашао се под опсадом Римљана предвођених Гајом Марцијем Фигулом; годину дана касније заузео га Публије Корнелије Сципион Назика, његова утврђења су порушена, а околна земља претворена је у пашњак за испашу оваца.Касније римско насеље, како је престала потреба за утврђењима, преместило се са брежуљка у долину, па је територијом Делмата администрирано из Салоне на обали. Римски Делминиј, који је вероватно основан за време Августа, опстао је кроз 6. век када се помиње као седиште епископије за време папе Гргура. За време Хадријана домаће становништво је први пут добило римско грађанско право. Мада никада није повратио значај какав је имао за време Илира, римски Делминиј је вероватно постао центар земљорадње у долини.

Налази са локалитета налазе се у Земаљском музеју у Сарајеву.

Еуринома

Еуринома (грч. Εὐρυνόμη) је у грчкој митологији титанка, кћер Океана и Тетије, која је Зевсу родила харите и Асопа, речног бога. Њено име потиче од грчких речи eurys, ширина и nomia, пашњак.

Карађорђево (Бачка Топола)

Карађорђево је насеље у општини Бачка Топола, у Севернобачком округу, у Србији. Настало је колонизацијом народа из Босанске Крајине и Лике око 1921. године. Према попису из 2011. било је 468 становника. Састоји се од два дела: главног дела села, Калмарке и дела села који се зове Рајчић. До села постоји савремен пут са две траке који је саграђен током 1997. године.

Село је типично равничарско, компактно са улицама које се секу под правим углом. У околини села се налазе бројне шуме, пашњак и језеро које је у процесу добијања ознаке „Парк природе“. У околини села постоји и саграђена депонија.

У селу постоји више индустријских погона као на пример:погон за производњу бројлера Месне индустрије „Топико“, као и новосаграђени објекти за узгој товних свиња који су успоставили кооперативну сарадњу са Месном индустријом „Топола“ из Бачке Тополе. Већи део сеоског становништва се бави пољопривредом, мада постоји и део становништва који се бави административним пословима у Бачкој Тополи и Суботици.

Село је једно време имало и фудбалског друголигаша, а то је био ФК Солунац, док је други клуб, ФК Напредак угашен због немогућности финансирања, и неизаинтересованости месне заједнице да помогне у опстанку.

Ливада

Ливада (грч. λιβάδι) тип је екосистема на коме доминира травна вегетација. Најчешће биљке ливада су траве (породица Poaceae), махунарке (Fabaceae), оштрице (Cyperaceae) и главочике (Asteraceae). Ливадска вегетација је мезофилна, чини природан прелаз између ксерофитних (сушних, степских) травних заједница и хигрофитних (влажних ливада и мочвара). По правилу, ливаде су азонални тип вегетације, јер се могу развити у различитим вегетацијским зонама. Изузетак су субалпијске и алпијске ливаде, које се као зонална вегетација развијају изнад горње шумске границе.

Мезета

Месета (шп. Meseta - висораван) је висораван у Шпанији и Португалији, која заузима највећи део Пиринејског полуострва.

Међувође

Међувође је насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ. Налази се у Кнежопољу. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 529 становника.

Невесиње

Невесиње је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Невесиње укупно је пописано 5.464 лица. Први пут се спомиње као жупа у 12. вијеку, а као град у 14. вијеку.

Номад

Номад (грч. νομάς, nomas; мн. грч. νομάδες, nomades — луталица пашњацима; пастирско племе) члан је заједнице људи који живе на различитим локацијама, мигрирају из једног места у друго. Номади се на разне начине вежу са својом околином, па могу да се разликују ловци-сакупљачи, пастирски номади (који поседују стоку) или „модерни” перипатетички номади.

Године 1995, процењено је да постоји 30—40 милиона номада на свету.Номадски лов и сакупљање, укључујући сезонски доступне дивље биљке и игре, вероватно је најстарији метод људског преживљавања. Пастири себи одгајају стада те их користе за лични превоз и/или превозе њима своје потрепштине, при чему најчешће напуштају један пашњак пре него што исти постане преискоришћен (да би се могао опоравити).

Номадизам је такође и начин живота прилагођен неплодним регионима као што су степе, тундре или пустиње (било ледене или пешчане), где је мобилност најефикаснија стратегија за експлоатацију оскудних извора. На пример, многе групе у тундрама су пастири који у својим стадима чувају ирвасе и полуномадска су врста, а углавном траже храну за своју стоку. Ови номади неретко примењују и високе технологије као што је соларна фотоволтаика, како би смањили своју зависност од дизелских горива.Често се као „номадско” описује и различито луталачко становништво које имигрира у углавном густо насељена подручја у којима се не живи од природних ресурса, где нуде своје услуге (занатство, трговина и сл.) резидентској популацији. Ове групе су познате као „перипатетички номади”, а један од повезаних примера су Роми — европски номади.

Номадизам као номадски (луталачки) начин живота код појединца у психологији означава појаву патолошког нагона за променом места живота и лутањем. У појединим ситуацијама, овакве појаве могу представљати озбиљан социјални проблем, а познати су и ретки случајеви богатих који напусте све што имају како би лутали светом (нпр. возовима) јер их то испуњава од материјалнога.

Плавна ливада

Плавна ливада је влажно травно станиште, ливада или пашњак, које подлеже повременом, сезонском или редовном плављењу. Најчешће се плавне ливаде налазе у долинама река, а у зависности од нивоа подземних вода и редовности плављења развија се:

вегетација тршћака и шевара у области уз обалу (више од 5 m од ивице водотока), уколико је ниво подземне воде врло висок или се поплавна вода дуго задржава, земљиште је кисело;

вегетација бусењака или влажних ливада, уколико се поплавна вода задржава релативно дуго, а ниво подземне воде обухвата коренове системе најзаступљенијих биљака; земљиште је кисело до неутрално.

Прато Невозо (Кунео)

Прато Невозо је скијалиште у сјеверној Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процјени из 2011. у насељу је живјело 117 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1552 м.

Рељан

Рељан (алб. Leran) је насеље у Србији у општини Прешево у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 694 становника (према попису из 1991. било је 796 становника).

Рељан је старо насеље у подножју огранка Рујна, лево од Рељанске реке.

На многим потесима у атару Рељана налазе се остаци античких насеља.

Рељан се помиње у турским дефтерима с краја XV века као Доњи и Горњи Хрељан.

Изнад села је пространи пашњак који се назива Горњи Рељан. Један део пашњака је познат као Пашине трле. Источно од њега било је старо насеље Горњи Рељан.

У насељу Рељан се налазе следеће махале: Маџирска мала (по махаџирима), Дмичаралска мала, Дошљачка мала, Гламњарска мала, Пешеларска мала и Горња мала.

Након Другог светског рата у Рељану је постојало 90 српских домаћинстава.

Топоним Рељан потиче од антропонима Хрељан.

Суват

Суват је златиборски назив за пашњак за стоку на коме се налази и појило, тј. место где стока може да пије воду. Обично је то неки извор или поток који тече кроз ливаду.

На Златибору се налази неколико сувати: Око, Рибница, Обудојевица и др. Стока која је напасана на њима још у средњем веку важила је за здравију и бољу од остале балканске стоке и увек се продавала скупље на дубровачким пијацама и трговима широм Османског царства. Најбоље златиборске сувати биле су Обудојевица и Тић поље, а Рибница је била прво туристичко место на Златибору.

Урије (Приједор)

Урије су дио града Приједора које се, посматрано од центра града, налазе са његове сјеверне стране.

Прије Другог свјетског рата, овај дио Приједора није био густо насељен, да би након истог почело интензивније насељавање. Мјесто су насељавале углавном породице из поткозарских села (Црна Долина, Паланчиште и Јеловац). Првобитно је овај назив означавао подручје писте данашњег Аеродрома Урије (Горње Урије) и некадашњег Расадника, док је подручје око предузећа Аутотранспорт називано Доњим Уријама. Касније се назив проширио и обухвата читав простор између ријечице Пухарске на западу, магистралног пута Нови Град - Бањалука на југу, Бикаревића потока на истоку и Пашиначког пута на сјеверу. Само име је турцизам и означава утрину, пашњак.

Шопоту Ноу (Караш-Северин)

Шопоту Ноу (рум. Şopotu Nou) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Шопоту Ноу. Oпштина се налази на надморској висини од 418 m.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.