Пастрмке

Породица пастрмки (лат. Salmonidae) обухвата добро покретне и брзе рибе са издуженим, танким телом. Станиште су им планинске реке и потоци, а неке врсте накнадно продиру и у море. Велики број представника ове породице живи у мору, а мрести се у слатким водама услед чега преваљују огромна растојања. Најпознатији у томе је лосос или морска пастрмка (лат. Salmo salar) који живи у Атлантском океану и на Пацифику (пацифички лосос). Када одрасту и постану спремни за размножавање, лососи крећу са океанске пучине ка обали, а затим узводно рекама до места где су се излегли пре одређеног броја година. Сматра се да чуло мириса игра пресудну улогу на способност ових риба да пронађу место свог рођења. Атлантски лосос се може мрестити неколико година узастопно, док пацифички тај пут прелази само једном у животу и после мрешћења умире. Лососи се популарно називају краљеви риба, како због свог укусног меса тако и због величанствених скокова које изводе пливајући узводно ка месту размножавања. Постоје подаци да су забележени скокови лососа дуги и по 3 m.

Речне пастрмке се налазе у горњем и средњем току река. Карнивори су (месождери). Велики део њихове исхране чине инсекти. Оне су показатељи да је вода чиста.

Поред лососа, породици пастрмки припадају (издвојене су само најпознатије врсте):

Пастрмке
OncorhynchusTschawytscha2
Oncorhynchus tschawytscha
Научна класификација
Царство:
Тип:
хордати (Chordata)
Класа:
Поткласа:
зракоперке (Actinopterigii)
Ред:
Породица:
Salmonidae
родови
(види текст)

Класификација

Породица пастрмки подељена је на потпородице:

  • потпородица Coregoninae са родовима:
    • Coregonus
    • Prosopium
    • Stenodus
  • потпородица Thymallinae са родом:
    • Thymallus
  • потпородица Salmoninae са родовима:
    • Brachymystax
    • Hucho
    • Oncorhynchus
    • Parahucho
    • Salmo
    • Salvelinus
    • Salvethymus

Литература

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
Salmo

Salmo је род риба у оквиру породице (Salmonidae), где припадају пастрмке и лососи, што управо и значи латинска реч salmō.

Јадро

Јадро је река понорница у јужној Хрватској, у Далмацији. Ово је мала река дужине 4,3 km, али је изузетно богата водом. Извире у подножју планине Мосор, из јаког врела, а улива се у Јадранско море испод Солина, у Каштелански залив. Поред ушћа реке Јадро у Јадранско море налази се полуострво Врањиц. Велику количину воде реке Јадро користе градски водоводи Сплита, Трогира и Каштела.

У изворском делу реке јављају се бројни брзаци и дубљи делови, а има и пуно воденог биља. У доњем делу тока Јадро тече кроз Солин и ту је нешто шира и мирнија, а водена вегетација бујнија . Пошто доњим током протиче кроз густо насељен крај река је доста загађена и у њој се може наћи доста чврстог отпада, а и већина кућа око реке испушта канализацију директно у њу .

Горњи ток реке проглашен је 1984. године посебним ихтиолошким резерватом. Површина тог ихтиолошког резервата је око 78.000 m², а то представља водоток реке Јадро од извора до Уводића моста (општина Клис и град Солин). У реци живи ендемска врста мекоуста пастрмка (Salmothymus obtusirostris salonitana) која је угрожена због убацивања инвазивне врсте у реку - калифорнијске пастрмке. Сем мекоусне пастрмке, у Јадру живи још и калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и јегуља.

Бабина ријека

Бабина ријека (Бабишница) је десна притока ријеке Босне у зеничкој котлини дужине 17.600 метара. То је планинска ријека са великим падом уз бројне питке изворе и студенце. Позната је по многобројним воденицама и излетишту у насељу Бабино. Најчешће рибе су поточне пастрмке, клен и мрен.

Буна (река)

Буна је река у Босни и Херцеговини, лева притока Неретве, у коју се улива око 15 км низводно од Мостара. Дуга је 9 км. Настаје од крашког врела Бунице, које се налази испод стрмог кречњачког одсека простора Рудине и од врела испод кречњачког одсека у Благају. Богата је водом 39 м³/с. Највиши водостаји су у новембру, а најнижи у јулу и августу. На Буни се налазе мрестилиште и узгајалише пастрмке, околина је погодна за пољопривреду, нарочито воће, поврће и винову лозу. На самом врелу које избија из дубоке пећине у Благају налази се стара дервишка текија коју још 1664. године помиње путописац Евлија Челебија.

Добрава (Лепосавић)

Добрава је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Добрава где је атар насеља износи 348 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази 5 km јужно од Лепосавића, са десне стране Добравске реке десне притоке Ибра. По положају село припада долинском типу насеља. Ово насеље подељено је на две привредне зоне: земљорадничке испод села (њиве и окућнице) и сточарске с ливадама, пашњацима и шумом повише села. Просечна надморска висина села је 529 м. По географском положају кућа и њиховој удаљеност село би могло да се подели на горњи и доњи део. Горњи североисточни део налази се у данашњем Добравском пољу, а доњи око магистралног пута Косовска Митровица – Рашка и у саобраћајном погледу има одличан географски положај. Тај део села назван је Језеро. Село је старијег постанка.

Данас село Добрава поред пољопривредне функције врши и угоститељску-туристичку функцију (мотел «Рибњак). Мотел «Рибњак» отворен је 1997. године и има 25 лежаја. Свака соба има купатило, телефон, телевизор, а хигијена је оно што ствара диваносећај за одмор. На располагању су базени за купање и пратећи спортски објекти. Осим угоститељско-туристичке функције Мотел «Рибњак» врши и производну функцију. Укупан капацитет рибњака је око 10тона конзумне пастрмке.

Жрновница (река)

Жрновница је река у Далмацији у Хрватској. Извире у подножју планине Мосор. Дуга је 4,8 km.

Жрновница је крашка река бржег тока с мањим слаповима и доста брзака. Тече кроз истоимено место и улива се у Јадранско море свега неколико километара од Сплита у правцу Омиша.

У свом горњем току пролази кроз кањон који је слабо доступан људима, па је зато тај део и најочуванији. Обалом доњег дела реке направљена је стаза за шетњу, а остатак обале обрастао је врбом и смоквом с мало водене вегетације.

Од риба у горњем делу, уз најзаступљеније калифорнијску пастрмку и јегуљу, живи и угрожена подврста мекоусна пастрмка солинка (Salmothymus obtusirostris salonitana). Доњи део реке је неповољан за живот мекоусне пастрмке, али зато има добре услове за јегуље и калифорнијске пастрмке.

Мекоусна пастрмка солинка је карактеристика реке Жрновнице јер је она, уз реку Јадро, посљедње станиште овом угроженом ендему.

Злотска река

Злотска река (вл. Ваља Злотулуј/Valja Zlotuluj) је река у источној Србији, која извире на планини Кучај и највећа је притока Црног Тимока. Дужина ове реке је 32 km, а слив обухвата површину од 314 km². Злотска река тече кроз Лазарев кањон и кроз села Злот и Сумраковац, а у њеној непосредној близини се налази и Лазарева пећина. Река просечно Црном Тимоку даје 3,40 m³ у секунди. У реци живе кедери, пешеви, поточне пастрмке, кленови и поточна мрена.

Кошљорибе

Кошљорибе или рибе са коштаним скелетом (Osteichthyes) су класа риба код којих је скелет делимично или потпуно окоштао и које се данас налазе у пуном процвату па представљају доминантне водене животиње. Прилагодиле су се на све врсте водених станишта:од оних у потпуном мраку на дну океана до прозрачних планинских потока, насељавају како слатке тако и слане воде, а многи чак, као нпр. лососи, могу се кретати из слане у слатку воду.

Исхрана је разноврсна како по начину тако и по ономе чиме се хране што се може илустровати следећим примерима:

филтрациони начин исхране, нпр. код харинги:

инсективорне врсте, као нпр. пастрмке

карниворан начин исхране код баракуда и пирана и др.Огромна разноврсност ових риба огледа се и у другим особинама као што су:

облик

боја

величина

покретљивост (од слабо покретних до најпокретљивијих водених животиња)

густина популације и др.Већина ових риба има рибљи мехур и уста на предњем крају главе (изузетак су кечиге), за разлику од рушљориба. Осим ових и разлике везане за скелет, постоји још низ разлика између кошљориба и рушљориба:

у кожи кошљориба налазе се крљушти у облику коштаних плочица, односно, елазмоидне за разлику од плакоидних крљушти хрскавичавих риба;

код рушљориба се сваки шкржни прорез засебно отвара у спољашњу средину, а код кошљориба се сви прорези отварају у заједничку шкржну комору која је покривена коштаним шкржним поклопцем (operculum);

репно пераје је симетрично за разлику од асиметричног репног пераја рушљориба.

код већине кошљориба оплођење је спољашње па многе врсте продукују огроман број јаја (код харинги нпр. око 3 милиона).

Личко поље (Горски котар)

Личко поље је крашко поље, тј. крашка пониква у Горском котару, у Хрватској. Налази се 4 km југоисточно од Фужина, између огранака Битораја на североистоку, Вишевице на југоистоку, Медвеђака и Кобиљака на југозападу односно Великог Штрпца и Вршка на западу. Лежи на надморској висини 695–738 m и захвата површину од 24 km².

У овом пољу има крашких врела која су смештена уз његову западну ивицу. Кроз поље протиче понорница Личанка (10 km). Она се на свом току кроз Фужине назива Фужинарка, а понире код насеља Лич. У пољу постоји и неколико мањих језера. Марасово језеро смештено је у централном делу, а Поткош језеро познато је као мрестилиште пастрмке.

Дно поља прекривено је иловачом и алувијалним наслагама. Тло у западном делу поља погодно је за ратарство, нарочито за гајење кромпира. У јужном и источном делу има ливада и пашњака, па је у њима развијено сточарство. Насеља су углавном смештена по ивичним деловима поља. Највеће насеље је Лич, а остала су Бановина, Пировиште, Поткобиљак и др.

Лососи

Лососи (лат. Salmoninae), ређе салмон (од енгл. salmon, IPA: ˈsæm.@n, ˈsæm.ən; односно лат. salmōn, IPA: sal.moːn, ˈsaɫ.moːn), потпородица су риба (Pisces) у породици пастрмки (Salmonidae) која обухвата пастрмке и лососе.

Веома су брзе и покретне рибе, а цењене су због веома укусног и здравог меса. Неке од ових риба су анадромне. Пастрмке иначе воле бистре планинске реке и потоке. Неке врсте ове потпородице живе у океанима а мресте се у потоцима у којима се излегу.

Лососи су познати по томе што прелазе далек пут из океана у родни поток, а рекордер је атлантски лосос који може да се мрести неколико година узастопно, док пацифички лосос тај пут прелази свега једном (након чега угиба). На његовом путу до родног места, према новијим доказима, помаже им Земљин магнетизам.Све пастрмке су препознатљиве по својим пегама, због чега та риба није била на јеловнику Апача и Наваха, а претпоставља се да су разлог њене пеге које их подсећају на неку давну епидемију богиња.

Већина лососа проведе цели живот у мору или у слатководним рекама и језерима. Лосос борави и у једном и у другом. Млади лососи излегу се у рекама и потоцима. Како расту, крећу се низводно и напослетку допливају до мора где одрастају. Неколико година после крену узводно да би допливали назад у реке где су се излегли; ту се паре, несу јаја и напослетку угину. Паре се само једанпут у животу.

Мекоусна пастрмка

Мекоусна пастрмка (лат. Salmo obtusirostris) је сигурно једна од најинтригантнијих врста пастрмке, чија је класификација побуђивала пажњу научника од пионирских студија до данашњих дана. Увршћена је у род Salmothymus, у који спада само једна врста – монофилетски род. Припада фамилији Salmonidae.

Латински назив: Salmothymus obtusirostris

Локални називи: јадрански лосос

Макс. дужина:

Макс. тежина: 4 kg.

Време мреста: Мекоусна пастрмка се мрести у месецу априлу и мају.

Миневанка (језеро)

Миневанка (енгл. Lake Minnewanka) је глацијално језеро смештено на источним падинама Стеновитих планина у канадској провинцији Алберта. Налази се у источном делу националног парка Банф на удаљености око 5 км североисточно од насеља Банф. Име језера потиче од народа Накота (Сијукси) и у преводу значи вода духова.

Језеро је дугачко до 28 км, широко до 2 км са максималном дубином од 142 метра. Најдуже је језеро у канадским Стеновитим планинама, а то превасходно захваљујући брани која је изграђена на његовом западном делу за потребе производње електричне енергије. Бране су саграђене 1912. и 1941. а ова последња је подигла ниво језера за додатних 30 метара.

Најважнија притока је река Каскада.

Разна индијанска племена су насељавала обале језера и пре више од 10.000 година о чему сведоче бројни археолошки налази каменог оруђа. Језеро и његова околина су данас веома популарни међу туристима и рекреативцима (лов, бициклизам, планинарење, роњење, вожња кајаком). У водама језера обитава бројна популација језерске пастрмке.

Моштаница (ријека)

Моштаница је козарачка ријека, десна притока Уне. Налази се на сјеверу Витловске косе у Козари.Ријека Моштаница је дијелом тока у Козари, а онда наставља према сјеверу као равничарска ријека. Дуга је око тридесетак километара. Од извора источно од виса Градине у Козари тече према сјеверу, и улива се у ријеку Уну низводно неколико километара од Козарске Дубице. На њој се налази Манастир Моштаница. Овај стари манастир је заштитник цијелог овог краја као и Свети ђакон Авакум- свјетовно Љепоје, који потиче из овог дијела Козаре и овог Манастира.

И у Моштаници и у њеним притокама има салмонидне рибе: пастрмке и кркушке. У доњим токовима има и бијеле рибе. Љети је пријатна за купање по њеним буковима.

Перућачко врело

Перућачко врело је некаптирани извор, на десној страни долини Дрине, у насељу Перућац (265 м.н.в.), у оквиру НП Тара и на територији општине Бајина Башта.

По издашности(300л/с) најјаче је крашко врело на планини Тари, настало је на контакту кречњака и шкриљаца. Просечна температура воде је 4-10°c. Од њега тече водоток Врело (река), која је назив добила због дужине од 365 метара. У доњем делу водоток тече преко бигрених наслага разливајући се у водопад висине 14 метара, који се улива у Дрину. Перућачко врело налази се у II зони заштите. Водом из врела се снабдева рибњак за узгој калифорнијске пастрмке и мини хидроцентрала „Врело”. До врела се стиже путевима који повезују Перућац са Бајином Баштом, Митровцем и Предовим крстом.Каптирани извор истог имена Перућачко врело налази се на десној долинској страни Липовице, узводно од хидроакумулације Липовица, у Заовинама (885 м.н.в.)

Радованска река

Радованска река је најзначајнија притока Црног Тимока. Налази се на територији општине Бољевац у Србији. У Црни Тимок улива се код села Јабланица.

Ресава (река)

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Рибница (притока Ибра)

Рибница је највећа река која целим својим током прелази преко територије града Краљево, Србија.

Њен горњи (где се зове и Сокоља) и средњи ток налази се у планинском подручју између Столова и Гоча, и ту се јавља низ притока са бујичним режимом вода. Доњи ток Рибнице је изграђен у језерским наслагама и крупним речним наносима јужно од Краљева.

Дужина реке је око 26 km, а површина слива од 115 km².Река је у горњем току доста чиста и има потенцијал да буде салмонидна регија, јер у њој обитава аутохтона поточна пастрмка, а поред ње и камењарка. Десна притока Рибнице, Мељаничка река извире испод Столова и пошто 80% није обрасла дрвећем, изложена је сунцу и самим тим долази до загревања воде која уливањем у Рибницу греје поменуту па се од тог ушћа низводно ређе срећу пастрмке.

Црв Дине

Црви су измишљене животиње из романа Дина Френка Херберта која настањују планету Аракис.

Црви нису одувек били ендемични за ту планету. Наиме, сматра се да је тзв. пустињске пастрмке (први стадијум у развитку Црва, нешто налик ларви) неко пре више хиљада година донео на Дину, и да су се тамо развиле. Црви су витални за производњу Зачина. Наиме, поред велике количине кисеоника, нуспродукт њиховог метаболизма је презачинска маса. Претпоставља се да Црви ту супстанцу користе за обележавање територије. Презачинска маса се даље прерађује до самог Зачина, који се извози са планете. Црви могу бити дугачки и до осам стотина метара, мада су много чешћи мањи примерци од сто до четири стотине метара. Фремени у својим сиечевима чувају младе Црве, чија је дужина између осам и десет метара, да би уз помоћ њих направили воду живота, посебну супстанцу која се добија убијањем тог Црва. За Црве је смртоносна вода. Иако пустињске пастрмке могу да везују влагу из атмосфере и воду из земљишта, сами одрасли Црви нису отпорни на њу. Три хиљаде и пет стотина година након доласка Атреида на Аракис, на крају владавине Лета Другог, и последњи Црв ће изумрети. Производња Зачина ће коначно престати.

Црногорска кухиња

Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје.

Италијански утицај на традиционална јела у континенталном дијелу Црне Горе и њеној јадранској обали је видљив у начину припремању хлеба, меса, сира, вина и алкохолних пића, супа и чорби, паленте, пуњене паприке, ћуфти, приганица, раштана итд.

Други велики утицај потиче са Леванта и из Турске огледа се у припремању сарме, мусаке, пилава, пита, бурека, ћевапа, кебаба, баклаве, итд. Мађарска јела гулаш, сатараш и ђувеч су такође честа. Утицај континенталне европе је највише трага оставио на припремање дезерата: крофне, џемова, бројне врсте бисквита и колача.

Црногорска кухиња зависи од географског положаја, пошто се јела која се служе на приморју разликују од јела у сјеверним брдским предјелима. На приморју је велик утицај медитеранске кухиње, са уобичајеним јелима од морских плодова (рибе, хоботнице, шкампе и лигње).

Од црногорских јела познате су његушка пршута. Познате сорте вина из Црне Горе су вранац (црно вино) и крстач (бијело вино).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.