Партеш

Партеш (алб. Partesh или Parteshi) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Сво становништво су Срби. Село Партеш је седиште истоимене Унмикове општине Партеш, издвојене из општине Гњилане.

Партеш
Church of Holy Trinity in Parteš
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
УНМИКПартеш
Географске карактеристике
Координате42°24′06″ СГШ; 21°25′56″ ИГД / 42.401635° СГШ; 21.432268° ИГДКоординате: 42°24′06″ СГШ; 21°25′56″ ИГД / 42.401635° СГШ; 21.432268° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина473 м
Партеш на мапи Србије
Партеш
Партеш
Партеш на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38251
Регистарска ознакаГЛ

Историја

У доба кнеза Лазара као топографски назив помиње се „Партеш Кладенац“. По народној традицији на овом месту село није никада постојало све до око 1750. године, када су се ту настанили неки досељени Албанци. Због блата на овом месту „они се промене са неким српским родовима из села Жеговца, па оду у планину, а Срби сиђу и настане се у Партешу“.

У селу се налази црква Свете Тројице, подигнута 1996. године.

Демографија

Попис по националној припадности

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби*
  
478 100,00 %
Укупно: 478
  • Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године[2][3]:

Српски родови:

  • Павичићи (12 к., Св. Јован), пресељени из Жеговца око 1750. године. Симонићи (5 к.) и Ковачовци (18 к.) су постали од Павичића и имају исту славу.
  • Кулићи (4 к., Св. Јован), досељени из Жеговца са Павичићима.
  • Савићи или Кикерци (1 к., Св. Јован), досељени из Жеговца после Павичића. „Раселили“ се, јер су убили неког ћехају.
  • Калаузићи (12 к., Св. Јован), досељени из Жеговца кад и горњи.
  • Караџићи (9 к., Св. Никола), досељени после Савића и Калауза из Караџинца са Косова.
  • Никићи/Мелези (4 к., Св. Никола), досељени око 1810. године са Копаоника. Прво се настанили у Влаштици, па боравили у Владову и око 1860. године су пресељени у Партешу. Мелезима су прозвани што су приликом досељавања са Копаоника знали албански језик, док у Горњој Морави тај језик од Срба још нико није говорио.
  • Грбелићи (6 к., Св. Марко). Господари Џинићи их довели из Македоније око 1830. године. У почетку су 7 година живели у Церници и бавили се сточарством и „вођењем мечке“. Џинићи их преселе у равницу и нагнају на земљорадњу.
  • Ивановци (1 к., Св. Арханђел), пресељени из Шилова 1895. године на имање своје мајке.
  • Аџи-Перци (1 к., Св. Ђорђе), пресељени из Пасјана 1904. године од истоименог рода на наслеђено имање. Старином су из суседног села Носаља.
  • Презимена која се јављају у селу су: Симић, Столић, Стошић, Савић, Станковић, Стевић, Стојковић, Јовић, Јоцић, Јовановић, Марковић, Митровић, Мирковић, Милошевић, Новаковић, Тасић, Трифуновић, Перић, Петковић, Гавриловић, Васић, Аксић (Зафировић), Лазић, Ђокић, Живковић, Цветковић, Караџић, Димић, Кецић, Дајић и друга.

Види још

Референце

  1. ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  2. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 201 и 202 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]
  3. ^ Порекло презимена, село Партеш (Гњилане) poreklo.rs (на језику: српски)

Спољашње везе

Горанци

Горанци или Горани су етничка заједница у Србији, врло слична Србима у Средској и Торбешима у западном делу Северне Македоније. Насељавају регион Гора, који обухвата општину Гора, на крајњем југу Србије, затим део Албаније, и Северне Македоније. Исламске су вероисповести, а говоре дијалектом шире познатим као горански говор или нашенски како свој говор сами називају, односно српским језиком (призренско-тимочки дијалект), који се некада изучавао и у чувеној призренској Богословији, која је 1999. године спаљена до темеља. Школују се на српском језику према наставном плану и програму Министарства просвете Србије и припадају српској језичкој заједници, и српској националној заједници (Србију доживљавају као своју домовину). Према попису становништва из 2011. године, у Србији (без Косова и Метохије) је живело 7.767 Горанаца. Према проценама Горанаца има више од 60.000.Горанска насеља у Србији, којих има укупно 19 су: Баћка, Брод, Велики Крстац, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Диканце, Доња Рапча, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Мали Крстац, Млике, Орћуша, Радеша и Рестелица. У Албанији горанских насеља има 9: Борје, Запод, Кошариште, Оргоста, Орешек, Орчикле, Пакиша, Црнолево и Шиштавец. У Северној Македонији су 2 горанска насеља: Урвич и Јеловјане.У Албанији и Северној Македонији немају право да се изјасне као Горанци, док на Космету, привремене косовске институције само декларативно признају Горане. Држава Србија Горанцима како и због историјске конотације, због своје вишевековне посебности, као и због етничког, културног, говорног и верског идентитета, од 1991. даје могућност да се изјасне као Горанци, онако како сами себе декларишу и како се осећају и онако како их и чувени географ Јован Цвијић бележи. Горанци у формалном смислу у Србији себе не сматрају мањином јер сматрају да су аутохтон народ и да немају другу државу . Срби, признајући им све особености, Горанце сматрају делом свог националног бића, највише због уважавања и повластица које им великодушно даје Цар Душан у средњем веку, као и историјске улоге Горанаца. Године 1991, осим права на изјашњавање и статистичко уважавање, Горанци формирају општину Гора одлуком Народне Скупштине Србије, на много мањој површини него што је некада био Горски срез са административним центром у Драгашу. Велелепна зграда Среза, изграђена у доба Краљевине Југославије, постаје зграда општине Гора. Општина Гора осим политичку улогу учвршћивања државности Србије у Метохији, била је сатисфакција за дотад одузета права и одраз искреног поштовања државе према Горанцима. Данас постоји општина Драгаш, као и од 1956. до 1990. год, која обухвата осим Гору и област Опоља. Упоредо са систематским протеривањем горанског становништва, у Гори је на делу бошњакизација. Притисак на Горанце да се изјашњавају као Бошњаци је страховит и константан, а у ствари не долази само од Бошњака и бошњачких интелектуалаца, већ највише од аутохтоних Горанаца који су након рата 1999. године наводно схватили свој прави бошњачки идентитет.

Горанци су под притиском да напусте школство на српском језику и почну да се школују на бошњачком или албанском. Притисци на Горанце не престају и долазе са свих страна, те и Северна Македонија и Бугарска, увиђајући сличност првенствено у језику, а затим користећи сличност Горанаца са Торбешима и Помацима, у циљу остварења националних интереса, дају Горанцима своја држављанства, али не уважавајући их као Горанце, већ само уколико се изјасне као Македонци, односно Бугари.

Гњилане

Гњилане (алб. Gjilan или Gjilani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскопоморавског управног округа. Према попису из 2011. године било је 54.239 становника.

Гњилански округ (УНМИК)

Гњилански округ (алб. Rajoni i Gjilanit) је један од седам округа на подручју Косова и Метохије, по УНМИК-овој подели. Седиште округа је градско насеље Гњилане. Округ чине општине: Гњилане, Косовска Каменица, Витина, Партеш, Ранилуг и Клокот.

УНМИК-ов Гњилански округ не треба мешати са Косовскопоморавским управним округом (са званичним центром у Гњилану), који је административно-територијална јединица Републике Србије.

Заједница српских општина

Заједница српских општина (ЗСО), или Асоцијација српских општина (АСО) (алб. Asociacioni i Komunave Serbe (AKS)), назив је планиране самоуправне заједнице општина са већинским српским становништвом на Косову и Метохији.Приједлог стварања ЗСО је резултат Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа Београда и Приштине из 2013. године. У складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским прописима, општине које учествују у процесу ставарања ЗСО имаће право да сарађују у остваривању својих овлашћења.Планирано је да ову заједницу чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Такође се разговарало и о укључењу Општине Гора у Заједницу српских општина.Привремене институције у Приштини покренуле су процес за израду статута Заједнице српских општина априла 2018. године. Европска Унија поручила је косовским властима да заврше формирање заједнице до августа исте године. Није познато да ли ће заједница имати извршна овлашћења.

Зоран Ковачевић (протојереј)

Зоран Ковачевић (Коретиште, код Гњилана, 22. мај 1968) је протојереј Српске православне цркве.

Потиче из породице Ковачевић из Коретишта као и Трајко Ковачевић.

Општина Гњилане

Општина Гњилане је општина у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. У општини према проценама УНМИК-а живи 129.690 становника.

Општина Партеш

Општина Партеш је општина на Косову и Метохији, Република Србија. Формирана је по Закону о административним границама општина Скупштине Републике Косова, од 20. фебруара 2008. године. Обухвата насељена места и катастарске општине: Доња Будрига, Партеш и Пасјане. Избори за локални парламент требало је да се одрже 15. новембра 2009. године, али су одложени за 6 месеци. Ова је општина формирана по плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији и требало је да створи општину са српском етничком већином на подручју општине Гњилане. Влада Републике Србије не признаје ову општину по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године. Површина општине је 28,65 km².

Пасјане

Пасјане (алб. Pasjani или Pasjan) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Овде се налази основна школа „Миладин Поповић“.

Попис становништва 2011. на Косову

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у самопроглашеној Републици Косово је први попис на Косову од када је прогласило независност. Одржан 1-15. априла 2011. године на основу Закона о попису становништва (Закон број 03/L-237) који је усвојила Скупштина Косова 2010. године. Организатор пописа су власти тзв. Републике Косово.

Република Косово

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

ФК Морава

ФК Морава је назив неколико фудбалских клубова:

ФК Морава Ћуприја

ФК Морава Велика Плана

ФК Морава Владичин Хан

ФК Морава Катрга

ФК Морава Рибаре

ФК Морава Житковац

ОФК Морава Лесковац

ФК Морава Гложане

ФК Морава Кочино Село

ФК Морава Крушце

ФК Морава Мрсаћ

ФК Морава Мојсиње

ФК Морава Партеш

ФК Морава Радошин

ФК Морава Рајкинац

ФК Морава Сирча

ФК Морава Пругово

ФК Морава Чокот

ФК Морава Медвеђа

Црква Свете Тројице у Партешу

Црква Свете Тројице у Партешу, насељеном месту на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији, припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

У селу Партеш није било цркве све до 1990. године до добијања дозволе за изградњу храма, да би у септембру освећен камен темељац за градњу цркве посвећене Светој Тројици. Освештење је извршио и благосолов за градњу цркве дао је митрополит рашко-призренски владика Павле (Гојко Стојчевић; 1914–2009) који је био на овој дужности од 1957. до 1990. године, а потом се налазио на дужности патријарха до своје смрти. Градња цркве трајала је све до 1996. године, када је на Духовни уторак 28. маја обављено освећење цркве од стране преосвећеног патријарха Павла са свештенством. Викарни Епископ Липљански Теодосије је у октобру 2010. године служио Свету Литургију и освештао камен темељац за звоник поред цркве Свете Тројице у Партешу.

У цркви је 2013. године новембра месеца постављен владичански трон који је урађен у камену по узору на онај из манастира Дечани.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.