Парламентарни систем

Парламентарни систем или парламентаризам је назив за друштвено-политичко уређење у коме је извршна власт неке земље чврсто повезана, односно подређена законодавној власти коју чини парламент. То значи да парламент бира извршну власт (коју обично води шеф владе), те је у случају изласавања неповјерења способан замјенити. Зависно од тога да ли је шеф државе монарх или предсједник парламентарни систем може бити:

Парламентарни систем се разликује од предсједничког у коме је начелно оштро извршена диоба власти, односно извршна и законодавна власт су међусобно одвојене. Својствени хибрид постоји у тзв. полупредсједничком систему.

Forms of government
     Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
     Државе са полупредсједничким системом.
     Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
     Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
     Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
     Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
     Апсолутне монархије.
     Једнопартијске државе.
     Војне диктатуре.

Види још

Бенито Мусолини

Бенито Амилкаре Андреа Мусолини (итал. Benito Amilcare Andrea Mussolini; Довија ди Предапио, 29. јул 1883 — Донго, 28. април 1945) је био италијански политичар, новинар и вођа Националне фашистичке стране, који је управљао Италијом као премијер од 1922. све до своје смене 1943. Био је једна од кључних личности у образовању фашизма. Створио је фашистичку државу коришћењем личне харизме, апсолутном контролом медија и прогоном политичких противника. Носио је титулу дуче (итал. il duce - вођа). Пораз у Другом светском рату је довео до пада Мусолинија и фашистичког режима.

Мусолини је 1912. био један од водећих чланова Националног директората Италијанске социјалистичке партије. Избачен је из члансва Италијанске социјалистичке партије због свог противљења ставу партије о неутралности у Првом светском рату. Касније је основао фашистички покрет. Након марша на Рим октобра 1922. постао је најмлађи исталијански премијер у исторји све до именовања Матеја Ренција у фебруару 2014. Након што је уништио сву политичку опозицију користећи своју тајну полицију и забрањивањем радничких штрајкова, Мусолини и његови фашистички следбеници су учврстили власт низом закона којим су преобразили државу у једнопартијску диктатуру.

Мусолини је од 1939. покушавао да одложи велики рат у Европи барем до 1942. Мусолини се 10. јуна 1940. придружио Хитлеру и увео Италију у Други светски рат, мада је био свестан да Италија није имала војних капацитета да води дуги рат против Француске и Уједињеног Краљевства. Мусолини је веровао да након неизбежног мира са Француском Италија да добије територијалне уступке од Француске и да потом сконцентрише своје снаге на велику офанзиву у Египту, где су снаге Уједињеног Краљевства и Комонвелта биле бројчано слабије од Италијана.Рат се надаље одвијао веома неповољно по Италију, па је 24. јула 1943, убрзо по савезничком искрцавању на Сицилији, Велико фашистичко веће гласало против њега, а краљ Виторио Емануел III је следећег дана наредио да се Мусолини ухапси. Мусолини је 12. септембра 1943. спасен из затвора десантом на Гран Сасо које су извели немачке специјалне снаге. Затим је постао је вођа Италијанске социјалне републике, сателитског режима нацистичке Немачке у северној Италији. Крајем априла 1945, када је потпуни пораз био на прагу, Мусолини је покушао да побегне на север, али су га ухватили и ликвидирали италијански партизани. Његово тело је однесено у Милано где је било обешено.

Бербери

Бербери (који се називају и Имазигени, „слободан човек“, Amazigh) су етничка група која живи у северној Африци, и говори берберски језик. У северној Африци има око 20 милиона људи који говоре берберски, а који живе претежно у Мароку и Алжиру са мањим заједницама које живе на подручју до Египта на истоку, и до Буркине Фасо на југу.

Од самог почетка познате историје, Бербери су били староседелачко становништво северне Африке. (Бербер је име које су им дали други и које они сами не користе. Њихова територија се протеже од Египта до Мауританије и од Средоземља до обода историјске под-сахарске Африке (не северне Африке)

Многе империје и народи су освојили историјске делове берберских земаља (коју они зову "Tamazgha"), почевши од Феничана и Грка, затим Римљани, Вандали, Византинци, Арапи, Турци, Французи, Британци, Шпанци и Италијани.

Богдан Медаковић

Богдан Медаковић (Нови Сад, 11. април 1854 — Беч, 11. мај 1930) је био адвокат и политичар. Био је председник Хрватског сабора у Аустроугарској монархији, од 1906. до 1918. године .

Вајмарска република

Вајмарска република (нем. Weimarer Republik) била је немачка држава у периоду од 1919. до 1933. Име долази од града Вајмара, где је одржана национална скупштина сазвана да донесе нови устав након што је немачка монархија укинута после пораза у Првом светском рату. Службени назив државе је био Немачки рајх (нем. Deutsches Reich — „Немачко царство“).Овај први покушај успостављања либералне демократије у Немачкој, у време великих тензија и унутрашњих конфликата, био је безуспешан и доживео је коначну пропаст доласком Адолфа Хитлера и Нацистичке партије на власт 1933. године. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја Другог светског рата, правне мере које је преузела нацистичка влада 1933. познате под именом глајхшалтунг (Gleichschaltung) су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. година.

Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине

Демократски фронт за поновно уједињење отаџбине (кор. 조국통일민주주의전선) (祖國統一民主主義戰線), формиран 22. јула 1946, је севернокорејски уједињени фронт предвођен Радничком партијом Кореје. У почетку је носио име Севернокорејски отаџбински уједињени демократски фронт. Такође је познат и по имену Отаџбински фронт.

Три политичке партије Северне Кореје, Радничка партија Кореје, Корејска социјалдемократска партија, и Чондистичка Чонгу партија, све учествују у фронту, мада скоро сву моћ држи Радничка партија. Међу осталим чланицама организације су друштвене и омладинске групе, као што је корејски огранак Пионирског покрета, Ким Ил Сунг социјалистичка омладинска лига, Корејска демократска женска лига и корејски Црвени крст.[1]Сви кандидати за изабране службенике морају да буду чланови фронта, који их и бира; на масовним састанцима се одлучује који кандидати ће бити номиновани, и њихове номинације пролазе само уз одобрење са састанка.

Максимилијан фон Баден

Максимилијан Александар Фридрих Вилхелм, маркгроф од Бадена (нем. Maximilian Alexander Friedrich Wilhelm von Baden; 10. јул 1867 – 6. новембар 1929) је био немачки принц и политичар. Био је наследник Великог војводства Баден и у октобру и новембру 1918. кратко је био канцелар Немачког царства. Тражио је мир у немачко име на крају Првог светског рата на основу Четрнаест тачака америчког председника Вудроа Вилсона, што је обухватало преображај државе у парламентарни систем и абдикацију цара Вилхелма II.

Малта

Малта (малт. Malta, енгл. Malta), или званично Република Малта (малт. Repubblika ta' Malta, енгл. Republic of Malta), је мала и густо насељена острвска држава коју сачињава архипелаг у сред Средоземног мора на југу Европе. Мада Малта геофизички чини део северне Африке — лежи на афричкој континенталној плочи, право на југ од Сицилије, источно од Туниса и северно од Либије — ова земља се геополитички налази у јужној Европи. Република на истоименом острву, у Средоземном мору. Заузима важан географски положај на важном путу ка средишњем делу Сицилије и 200 наутичких миља од северноафричке обале. Њена најсевернија тачка налази се на 36º 05' северне географске ширине, најјужнија на 34º 48' северне географске ширине, најзападнија на 14º 11' источне географске дужине, најисточнија на 14º 35' источне географске дужине.

Малтешки језик је једини семитски језик из афро-азијске породице језика који се говори у држави која геополитички припада Европи.

Милош Обреновић

Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Учествовао је у Првом српском устанку као борац да би због заслуга догурао до звања војводе, истакавши се у борбама код Ужица. Након слома устанка, 1813, био је један од малобројних војвода који су остали у земљи чиме је задобио поверење значајног дела народа, у то тешко доба.

Након краћег времена и појачаног терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка, који је подигао у Такову, 1815. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Склопио је усмени договор са Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи. За време његове прве владавине, упорном дипломатијом, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства и укинут је феудализам након чега је настао нови друштвени слој слободно сељаштво. Кнез Милош је владао аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт, због чега је против његове власти било подизано неколико буна. Најзначајнија је била Милетина буна која је за последицу имала доношење краткотрајног либералног Сретењског устава који је поставио темеље правног поретка у земљи. Током своје прве владавине, кнез Милош је био најбогатији човек у Србији и један од имућнијих на Балкану, а током изгнанства пословно су га претекли други велетрговци. Иако је био неписмен током његове прве владавине основане су 82 школе, 2 полугимназије, 1 гимназија и Лицеум Књажества сербског, који представља темељ високог образовања.

19 година је провео у изгнанству, од 1839. до 1859. године, прво у Бечу а потом на својим имањима у Влашкој, одакле је давао политичку подршку својим присталицама у Србији. Враћен је на власт после Светоандрејске скупштине 1858. Током краткотрајне друге владавине наложио је да се прогоне политички противници за које је сматрао да су одговорни за његово вишегодишње изгнанство али је и усвојен Закон о скупштини чиме се у земљи утемељио парламентарни систем.

Монархија у Канади

Канада је уставна и парламентарна монархија с краљицом Елизабетом II као својим монархом од 6. фебруара 1952. године. Члан је Комонвелта.

Краљица је де јуре шеф државе и њене дужности су углавном церемонијалне. Краљица, која је и монарх Уједињеног Краљевства, не врши своје дужности непосредно него је у земљи заступа генерални гувернер Канаде. Канадски престолонасљедник је Чарлс, принц од Велса.

Односи Србије и Хрватске

Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

Парламент Велике Британије

Парламент Велике Британије (енгл. Parliament of Great Britain) је основан 1707. године након ратификације Закона о унији у Парламенту Енглеске и Парламенту Шкотске. Законом је основано јединствено Краљевство Велика Британија, а засебни енглеске и шкотски законодавни органи су распуштени у корист јединственог парламента, који се налазио у бившем дому енглеског парламента у Вестминстерској палати, близу Града Лондона. Парламент је постојао скоро једно стољеће, све до ступања на снагу Закона о унији 1800. године када су Парламент Велике Британије и Парламент Ирске спојени у Парламент Уједињеног Краљевства 1. јануара 1801. године.

Политичке науке

Политичке науке проучавају политику. Ово подразумева изучавање устројства и дешавања, процеса у влади или било ком истоврсном систему који покушава да оствари безбедност, правичност и друштвени консензус, односно да докине бројна друштвена питања и управља широким спектром друштвених ресурса. У складу са тим, политолози (политички научници) проучавају и друштвене институције попут корпорација, синдиката, цркве, и других организација чија се устројства и процеси прожимају и међусобно дејствују са владиним.

Појам „политичке науке“ исковао је, 1880. године, Хербер Бекстер Адамс, професор историје на универзитету „Џон Хопкинс“.

Полупредсједнички систем

Полупредсједнички систем или систем полупредсједничке власти је уставно-политички систем организације власти, облик парламентаризма поремећене равнотеже у корист извршне власти. Обликовао се унутар парламентарног система. Док је у чистом парламентарном систему влада и шеф владе темељно, функционално и једино тијело извршне власти, па је она стварно монистичка, а формално дуалистичка, у полупредсједничком систему оба тијела извршне власти (шеф државе и влада) имају и правно и истински уставна овлашћења, при чему су овлашћења предсједника републике већа и одлучујућа, уз чињеницу да га непосредно бира народ, што га чини и уставно и политички моћнијим од владе, па он де факто постаје шеф извршне власти.

Предсједник републике именује владу као и предсједника владе те му је она политички одговорна, но истовремено, влада је одговорна и законодавном тијелу. Посредством политичке одговорности владе и предсједник је одговоран законодавном тијелу. Неопходно је постојање троструког политичког консензуса; између владе и већине у парламенту, затим између предсједника републике и владе, те ради стабилности прва два, консензус између предсједника и већине у парламенту јер ако предсједник нема подршку странке или странака које имају већину у парламенту, полупредсједнички систем потребно је преобразити у парламентарни.

Док је Вајмарска република (1919-1933) била пример раног полупредседничког система, термин „полупредседнички” уведен је у чланку из 1959. године новинара Хуберта Буве-Мерија и популаризован од у раду политичког научника Мориса Дјувержеа из 1978. године. Обојица су намеравали да опишу Пету француску републику (основану 1958).

Предсједнички систем

Предсједнички систем или систем предсједничке владе је уставно-политички систем организације власти у коме је начелно оштро извршена диоба власти на законодавну, извршну и судску, те је свака самостална у подручју које јој је уставом додјељено. Ус­пос­тав­љен је Уставом САД из 1787., као пр­ви об­лик ус­тав­не предсједничке вла­де у сви­је­ту. У предсједничком систему предсједнику државе повјерена је извршна власт, а парламенту законодавна власт, чиме је у једној особи кумулирана атрибуција шефа државе и премијера. Предсједник државе начелно не може утицати на положај и рад парламента, међутим он то може чинити посредно или непосредно (преко представника своје странке у парламенту или „порука нацији“).

Амерички модел снажно је утицао на његово увођење у многобројним државама, без обзира на то каква су начела, околности и политички разлози условили такво опредјељење. У већини земаља тзв. Трећег свијета такав уставни оквир послужио је као основа за развој предсједничког система, у коме је остварена готово потпуна доминација државног поглавара у систему организације власти. Смјена врха власти у тим државама војним или државним ударом није неуобичајна.

Редовни сазив Народне скупштине Књажевине Црне Горе 1906.

На Лучиндан 18. (31) октобра 1906. године састала се на Цетињу у Зетском дому прва Народна скупштина изабрана по одредбама Устава. Одатле су народни посланици отишли у Цетињски манастир гдје су присуствовали Светој архијерејској литургији, која се одржава сваке године на Лучиндан, односно Св. Петра Цетињског који се упокојио на тај дан 1830. године.

Ток догађаја у Народној скупштини био је усмјерен у правцу програмског груписања. За окупљене и повезивање народних посланика основан је Клуб народних посланика. У Клубу се постепено концентрише скупштинска већина која је постала језгро Народне странке.

Мијушковићевој влади народна скупштина је већ 5. (18) новембра исказала неповерење. Доведена у такав положај влада Лазара Мијушковића морала је да 6. новембра поднесе оставку, коју је књаз уважио. Истог дана, пошто је влада поднијела оставку, књаз Никола је позвао у двор предсједништво Народне скупштине ради консултовања у вези са именовањем нове владе. Под утицајем општег расположења, овај пут књаз Никола се одлучио да именује владу из опозиције која ће имати повјерење Народне скупштине. Разлог за тадашње велико задовољство лежао је у томе, што се ово сматрало побједом уставне моћи народа, изражено преко његових посланика у Скупштини. Овакво расположење је потпино разумљиво уколико знамо да Уставом у Књажевини Црној Гори није био предвиђен парламентарни систем владавине, већ је смисао уставних прописа био такав да влада може и даље остати на власти без обзира на расположење у Народној скупштини.

Књаз Никола је повјерио састав кабинета Марку Радуловићу потпредсједника клуба Народне странке. Влада Марка Радуловића је образована 11. (24) новембра, а 12. новембра у Народној скупштини прочитан указ о разрешењу владе Лазара Мијушковића и именовању владе Марка Радуловића.

Указ књаза Николе о именовању нове владе изашло је 19. јануара 1907. А већ 4. априла уважена је оставка кабинета Андрије Радовића и именована влада др Лазара Томановића.

Народна скупштина је распуштена указом од 26. јуна. Истим указом су одређени избори за Скупштину и сазив исте за 8. новембар.

Република Косово

Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Мада је Републику Косово признала већина чланица ОУН, она није члан многих међународних организација. Према извештајима међународних организација, владавина закона на Косову је у лошем стању, па је присутна трговина људима, шверц дроге (до 40% хероина целе Европе), као и трговина људским органима (за време рата од заробљених Срба и након рата од оних који су их продавали).

Рига

Рига (лет. Rīga, ливон. Rīgõ) је главни град и највеће градско насеље Летоније. Град се налази се на близу ушћа реке Даугаве у Балтичко море. Град Рига чини и засебну општину у Летонији.

Рига је највећи град у Балтичким земљама и служи као главно културно, образовно, политичко, финансијско, комерцијално и индустријско средиште овог дела Балтика. Стари град Риге налази се на Унесковој листи светске баштине, јер има највећу „збирку“ грађевина у стилу сецесије („југендстила“) у Европи.

Рига је 2014. године европска престоница културе.

Руска Империја

Руска Империја (рус. Росси́йская Импе́рия), позната и као Царевина Русија, Царска Русија или само Русија, или Сверуска империја (рус. Всеросси́йская импе́рия), јесте руска држава која је постојала у периоду од 1721. до 1917. године.

Руски цар Петар Велики је по завршетку Великог северног рата (1721) узео титулу императора и преобразио Руско царство у Руску Империју, а њу је након Фебруарске револуције (1917) наследила Руска република, односно Савез Совјетских Социјалистичких Република.

Историју руске државе у овом периоду обележила је намера Петра Великог да Русију реформише по западном узору.

Глава државе, руски император, имао је неограничену, апсолутну власт до 1905. године. Русија је проглашена републиком 14. септембра 1917. године.

Сенат Аустралије

Сенат Аустралије је горњи дом дводомног Парламента Аустралије, док је доњи дом Парламента Представнички дом. Сенаторе бира народ према систему пропорционалног представништва. Сенатори се обично бирају на мандат у трајању од шест година; међутим, након дуплог распуштања (распуштања оба дома Аустралијског Парламента), неки сенатори служе свој мандат шест година, док га други служе само три године. Аустралијски устав поверава Сенату значајна овлашћења, укључујући и овлашћење да блокира законски предлог који је Влада поднела у Представничком дому. Ово чини аустралијски парламентарни систем изразитим хибридом Вестминстерског (британског) и америчког парламентарног система.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.