Парламентарна република

Парламентарна република или парламентарна уставна република је облик републике која дјелује под парламентарним системом власти, гдје легитимитет извршна власт (влада) добија од законодавне власти (скупштина). Постоји велики број различитих парламентарних република. Већина има јасну разлика између шефа владе и шефа државе; гдје шеф владе држи стварну власт, баш као у уставним монархијама. Неке имају спојене улоге шефа државе и шефа владе, као у предсједничком систему, али са зависношћу од законодавне власти.

Forms of government
     Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
     Државе са полупредсједничким системом.
     Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
     Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
     Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
     Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
     Апсолутне монархије.
     Једнопартијске државе.
     Војне диктатуре.

Види још

Апсолутна монархија

Апсолутна или апсолутистичка монархија је облик власти који се у Европи јавио у Француској у 17. веку за време Луја XIV, који је рекао: „Држава, то сам ја“.Сматра се да су идеје о апсолутизму настале од првих француских кардинала (премијера) Ришељеа и Мазарена.

Владар има апсолутну власт, а влада уз помоћ бирократског апарата (моћ пера) - чиновници и уз помоћ репресивног апарата (моћ мача) - полиција и војска.

Владар је био потпуно заштићен и подржаван и имао је своју армију.

Позната апсолутистичка монархија била је и Шпанија , којом је управљао Карло I који је говорио да у његовој земљи "сунце никада не залази" јер је он био цар Светог Римског Царства и Шпаније. Његов наследник , Филип II, организовао је бројне војне походе и живео раскошним животом.

Последња апсолутна монархија у Европи, не рачунајући Ватикан, је била Руска Империја која је нестала за време Првог светског рата.

Просвећени апсолутизам долази до изражаја у Аустрији(Марија Терезија).

Војна апсолутна монархија долази до изражаја у Османском цартсву што је уједно и прва и последња таква европска апсолутна монархија.

Бугарска

Бугарска (буг. България, тр. Bǎlgariya), званично Република Бугарска (буг. Република България, тр. Republika Bǎlgariya), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2 (42.855 sq mi), Бугарска је 16. по реду највећих европских држава.

Организоване преисторијске културе су почеле да се развијају на тренутним бугарским земљиштима током неолита. У антици, овде су живели Трачани, Грци, Персијанци, Келти, Римљани, Готи, Алани и Хуни. Настанак уједињене бугарске државе датира од оснивања Првог бугарског царства 681. године, која је доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током средњег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, његове територије су биле под турском влашћу скоро пет векова.

Руско-турски рат је довео до оснивања треће бугарске државе. У наредним годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је подстакло Бугарску да се удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део совјетског Источног блока. У децембру 1989. владајућа Бугарска комунистичка партија је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.

Популација Бугарске од 7,2 милиона становника претежно је урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима својих 28 области. Већина трговачких и културних активности одвија се у главном и највећем граду, Софији. Најразвијенији сектори привреде су тешка индустрија, енергетика и пољопривреда, од којих се сви ослањају на локалним природним ресурсима.

Тренутна политичка структура земље датира усвајањем демократског устава 1991. године. Бугарска је унитарна парламентарна република са високим степеном политичке, административне и економске централизације. Она је чланица Европске уније, НАТО-а и Савета Европе, једна од оснивача Организације за европску безбедност и сарадњу и три пута је била седиште Савета безбедности Организације уједињених нација.

Државе Аустрије

Република Аустрија је федерална парламентарна република која је сачињена од девет држава (њем. Länd); савезних држава (њем. Bundesland)).

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Односи Србије и Албаније

Односи Србије и Албаније су инострани односи Републике Србије и Републике Албаније.

Односи Србије и Италије

Односи Србије и Италије су инострани односи Републике Србије и Републике Италије.

Односи Србије и Либана

Односи Србије и Либана су односи Републике Србије и Либанске Републике.

Односи Србије и Непала

Србија и Непал успостављају званичне дипломатске односе 1959. године. Седиште српског амбасадора је у Њу Делхију у Индији.

Односи Србије и Републике Српске

Односи Србије и Републике Српске су спољни односи Републике Србије и Републике Српске (једног од два ентитета Босне и Херцеговине).

Република Српска има представништво у Београду, а Србија има генералног конзула у Бањој Луци.

Србија и Република Српска имају Споразум о специјалним паралелним везама.

Односи Србије и Словеније

Односи Србије и Словеније су инострани односи Републике Србије и Републике Словеније.

Парламентарни систем

Парламентарни систем или парламентаризам је назив за друштвено-политичко уређење у коме је извршна власт неке земље чврсто повезана, односно подређена законодавној власти коју чини парламент. То значи да парламент бира извршну власт (коју обично води шеф владе), те је у случају изласавања неповјерења способан замјенити. Зависно од тога да ли је шеф државе монарх или предсједник парламентарни систем може бити:

Уставна монархија

Парламентарна републикаПарламентарни систем се разликује од предсједничког у коме је начелно оштро извршена диоба власти, односно извршна и законодавна власт су међусобно одвојене. Својствени хибрид постоји у тзв. полупредсједничком систему.

Политички систем Турске

Турска Република је секуларна парламентарна република основана на начелу деобе власти на законодавну, извршну и судску. Устав је врховни закон државе.

Република Ирска

Ирска (ир. Éire, [ˈeː.ɾʲə]; енгл. Ireland, [ˈaɪərlənd]), позната и као Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann; енгл. Republic of Ireland), је суверена држава која покрива приближно пет шестина острва Ирске, на обали северозападне Европе. Главни и највећи град је Даблин, смештен на источном делу острва, чије је градско подручје дом око једне трећине од укупно 4,7 милиона становника. Држава једину копнену грницу дели са Северном Ирском, делом Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, са Келтским морем на југу, Пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку. Ирска је унитарна, парламентарна република, са изабраним председником који служи као шеф државе. Шефа владе, премијера, бира доњи дом парламнета.

Ирска Слободна Држава је настала 1922. године као резултат Англо-ирског споразума. Практично је постала република, са изабраним председником, под уставом из 1937. године, када је именована као „Ирска“. Званично је проглашена републиком 1949. Чланица Организације уједињених нације је постала у децембру 1955. Придружила се Европској економској заједници, која ће касније постати Европска унија, 1973. године. Држава није имала службене односе са Северном Ирском већим делом двадесетог века, али су током 1980-их и 1990-их ирска и британска влада су радиле са северноирским партијама на резолуцији која би решила сукобе на том простору. Након потписивања Белфастког споразума 1998. године, ирска влада и северноирска извршна власт су сарађивале на великом броју области политике преко Министарског савета Север/Југ.

Ирска спада међу најбогатије земље према БДП-у по глави становника. Након придруживања Еврпској економској заједници, Ирска је усвојила неколико либералних економских закона који су омогућили рапидан економски раст. Земља остварила значајан напредак од 1995. до 2007, и за то време је постала позната као „Келтски тигар“. Раст је заустављен финансијском кризом која је почела 2008. године, заједно са избијањем светске финансијске кризе 2007. године.

Република Мађарска (1946—1949)

Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) је била парламентарна република која је настала нако распада Краљевине Мађарске 1. фебруара 1946, а престала је да постоји 20. августа 1949. године када је формирана Народна Република Мађарска.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Руска република

Руска република (рус. Российская республика) представљала је државни облик који је постојао у кратком временском периоду. Обухватала је територију бивше Руске Империје после абдикације Николаја II 15. марта 1917. године. Шест месеци касније, република је расформирана након Октобарске револуције. Након републике успостављена је Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Сијера Леоне

Сијера Леоне (енгл. Sierra Leone), или званично Република Сијера Леоне (енгл. Republic of Sierra Leone), држава је у западној Африци на обали Атлантског океана. На северу и истоку граничи са Гвинејом, а на југу са Либеријом на обали Атлантског океана. Површина државе износи 71.740 km² на којој живи 7.075.641 становник, према подацима пописа из 2015. године. Име Сијера Леоне (шпански Sierra León према изворном португалском Serra Leoa) значи „планине лавице”. У историји је позната као центар трговине робљем. У Сијера Леону влада тропска клима, са разноликим околином од савана до кишних шума. Главни град је Фритаун, који је уједно и највећи град, економски, образовни и финансијски центар. Други по величини град је Бо, а остали већи градови су Кенема, Макени и Коиду Таун.

Сијера Леоне је подељена у 4 земљописне области или регије: Северна, Источна, Јужна и Западна покрајина, које су даље подељене у 14 области или округа. Сваки округ има своју директно изабрану локалну владу, познату као окружно веће. Сијера Леоне има 6 општина: Фритаун, Бо, Кенема, Макени, Коиду Таун и Бонте, које директно бирују своје општинско веће, које предводи градоначелник. Сијера Леоне је парламентарна република, чланица Британске заједнице народа (енг. Commonwealth of Nations, или краће Комонвелт), којој је на челу председник државе, који је уједно и председник владе Сијера Леонеа. Законодавна власт је независна и на челу јој је Врховни суд. Од независности 1961. у Сијера Леону превладавају две главне политичке странке: Народна странка Сијера Леонеа (енгл. Sierra Leone People's Party или SLPP) и Свенародни конгрес (енгл. All People's Congress или APC). Постоје и друге политичке странке, али су без већег утицаја на политику.

Главна привредна грана је рударство, посебно везано уз дијаманте, а Сијера Леоне спада у 10 највећих произвођача дијаманата у свету. Осим дијаманта, извоз руда или минералних сировина је њихов главни доходак, јер Сијера Леоне спада међу највеће произвођаче титанијума и боксита, а значајан је произвођач и злата у свету. Сијера Леоне има нека од највећих налазишта на свијету минерала рутила, који се користи као снажни бели пигмент у бојама и као заштитна облога код електрода за заваривање. Успркос природних богатстава, 70% становника живи у сиромаштву.

У погледу религије у Сијера Леону превладавају муслимани (преко 60%), али постоји и снажна хришћанска мањина. Сијера Леоне се сматра међу најтолерантнијим верским нацијама у свету, будући су присутни бројни бракови између различитих верских припадника. Муслимани и хришћани веома добро сарађују, а верски сукоби су врло ретки. У Сијера Леону постоји 16 етничких група, са властитим језицима и обичајима. Две највеће групе су Менде (превладавају у југоисточном Сијера Леону) и Темне (превладавају у северном Сијера Леону). Иако је енглески језик службени језик, којим се прича у школама и државним установама, главни језик за споразумевање и трговину између различитих етничких група је крио језик (мешавина енглеског и неколико домородачких афричких језика).

Између 1991. и 2002. је владао оружани сукоб измеду Владе и герилског покрета Револуционарног Уједињеног Фронта (РУФ), у којем је погинуло преко 50 000 људи, главнина инфраструктуре у држави је била уништена, а преко 2 милиона људи је било у избеглиштву (углавном у Гвинеји је било преко милион избеглица из Сијера Леоне). Рат је био обележен бруталностима, унаказивањем цивила и трговином децом, због чега је герилски вођа Фодај Санкох оптужен за ратне злочине, а окончан је војном интервенцијом Уједињеног Краљевства и Гвинеје 2000. Након што је 18. јануара 2002. председник државе Ахмад Тејан Кабах службено објавио завршетак грађанског рата, у Сијера Леонеу је завладала демократија.

Суринам

Суринам (хол. Suriname), или званично Република Суринам (хол. Republiek Suriname), независна је држава смештена у североисточном делу Јужне Америке у географско-политичкој регији познатој као Гвајане. Налази се у источном делу Гвајанске висоравни на обали Атлантског окена, и граничи се са француским прекоморским департманом Гвајаном на истоку, Републиком Гвајаном на западу и Бразилом на југу. Са површином нешто мањом од 164.000 km² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља. Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи је Парамарибо.

Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина. Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво. У периоду 1667–1954. Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутуивне земље Краљевине Холандије. Суринам је постао независан 25. новембра 1975. године. Устројен је као унитарна парламентарна република.

Иако се географски налази у континенталном делу Јужне Америке, културолошки гледано Суринам је више карипска земља и пуноправни је члан Карипске заједнице држава (CARICOM). Службени језик је холандски, а још пет језика има званичан статус на националном нивоу, између осталих то су и енглески и јавански језик. Суринам је једина независна држава поред Холандије у којој већина становништва говори холандским језиком.

Суринам је пуноправни члан бројних међународних организација попут Уједињених нација, Организације исламске сарадње, Уније јужноамеричких нација, Организације америчких држава, Покрета несврстаних, Међународног монетарног фонда, Холандске језичке уније и других.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.