Париз

Париз (франц. Paris, лат. Lutetia) је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном (La Seine). Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.

Париз је један од најзначајнијих светских градова. У њему су седишта међународних организација УНЕСКО, ОЕЦД и неформалног Париског клуба. Са светом је повезан преко 2 велика аеродрома и 6 главних железничких станица.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције. Са историјом дугом 2 миленијума, овај град је био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети до 30 милиона туриста[2]. По броју туриста Париз је најпосећенија светска туристичка дестинација. Такође је познат по имену „Град светлости“.

Град има преко два милиона становника (2.211.297, процена из 2008[3]), а урбана зона преко 12 милиона (12.089.098[4]). Ова непрекинута урбана зона Париза (без сателитских насеља) је највећа у Европској унији.

Административни статус

Tour eiffel at sunrise from the trocadero
Ајфелова кула.

Париз је засебан департман у Француској са бројем 75 и седиште административног региона Ил-д-Франс (Île-de-France). Сем Париског департмана у његов састав улазе и: Есон (Essonne) број 91, Сенски висови (Hauts-de-Seine) број 92, Сена Сен Дени (Seine-Saint-Denis) број 93, Сена и Марна (Seine-et-Marne) број 77, Долина Марне (Val-de-Marne) број 94, Долина Оазе (Val-d'Oise) број 95 и Ивлен (Yvelines) број 78.

Париз је подељен у двадесет нумерички организованих области (арондисмана). Арондисмани су распоређени по спиралној шеми, са првим арондисманом у центру града.

Париз
Paris - Eiffelturm und Marsfeld2
Панорама Париза
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПариски регион
Становништво
Становништво
 — 2011.2.249.975 [1]
 — густина21.347,01 ст./km2
Агломерација12.292.895
Географске карактеристике
Координате48°51′00″ СГШ; 2°20′00″ ИГД / 48.85° СГШ; 2.333333° ИГДКоординате: 48°51′00″ СГШ; 2°20′00″ ИГД / 48.85° СГШ; 2.333333° ИГД
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина33 m
Површина105,40 km2
Париз на мапи Француске
Париз
Париз
Париз на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникАн Идалго
Поштански број75001-75020, 75116
Позивни број1
INSEE код75056
Веб-сајт
paris.fr

Географија

Париз се простире на 105,4 km². Град има две велике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Река Сена повезује Париз са унутрашњошћу земље (Бургундија) и са каналом Ламанш. Близина велике реке је била разлог за оснивање града на овом месту и најважнији фактор његовог развоја. Већи део града, који се налази на десној обали, посвећен је институцијама трговине и финансија, док је лева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Ту је настало прво насеље у доба антике. Године 1584. краљ Анри III је повезао мања острва и добио већу површину за изградњу. Временом је острво од 8 хектара порасло на 17. Мост који повезује обале Сене преко овог острва, „Нови мост“ (Pont Neuf), је најстарији сачувани мост у Паризу. Некадашње Острво лабудова (Île aux Cygnes) је 1773. спојено са Марсовим пољима. Највише природно узвишење у граду је брдо Монмартр са 129 m висине. До његовог врха вози жичара. Ту се налази црква Сакре кер („Свето срце“).

Клима

Град се налази у умереној климатској зони. Средња годишња температура износи 10,8 °C, док је просечна годишња количина падавина 647 милиметара. Најтопллији је месец јул са просеком од 18,4 °C, а најхладнији јануар са 3,5 степена. Највише падавина има у мају, а најмање у фебруару.

Историја

Настанак

Најранији археолошки знакови сталног људског насељавања париског подручја датирају око 4200. п. н. е.[5] Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај реке Сене средином 3. века пре наше ере око келтске тврђаве под именом Лутеција. Тврђава се налазила на острву Де ла сите. Име Лутеција се по први пут помиње године 53. п. н. е. у шестој књизи Јулија Цезара из циклуса De bello Gallico.

Када су се римљани приближили овом насељу 52. п. н. е., Паризи су спалили Лутецију и све мостове. Римљани су освојили париски базен 52. п. н. е. и на левој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве.[5] Галско-римски град изворно је називан „Лутеција“, али назив је касније галициран у Лутеце. У римској Галији овај град се звао Civitas Parisiorum, или Паризија, и није имао већи значај. Током следећих столећа знатно се проширио, прераставши у напредан град с форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.[6] Пад Римског царства и германске инвазије у петом столећу, означили су за Париз почетак периода опадања. До 400., Лутеце, тада увелико напуштен од својих становника, био је скоро само гарнизон утаборен у ужурбано утврђеном средишњем острву.[5] Свеци заштитници града су Свети Жермен (Saint Germain) и Света Женевјева (Sainte Geneviève), за које се верује да су убедили хунског ратника Атилу да поштеди град у 5. веку. При крају римске окупације град је поново назван именом „Париз“.

Средњи век

Schedelsche Weltchronik - Paris
Париз 1493.
Cathédrale Notre-Dame de Paris - 12
Катедрала Нотр Дам

Долазак Меровинга у 5. веку је означио крај римске владавине. Године 508, Париз је постао престоница меровиншке државе под краљем Хлодовехом I. Током владавине Каролинга град су више пута нападали Нормани. Владари династије Капет су Париз прогласили престоницом Француске. Краљ Филип II Август (1165–1223.) је утврдио град и саградио палату Лувр. У то време се на десној обали развило занатство. Прва наткривена пијаца је отворена 1181. Почетком 14. века из више мањих школа се развио Универзитет Сорбона. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

Париз је био католичка тврђава за време верских ратова у Француској у другој половини 16. века. У Бартоломејској ноћи 24. августа 1572. хиљаде француских протестаната (хугенота) су побијени у Паризу. За време владавине Луја XIV уведено је улично осветљење, модернизовано снабдевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај. Ипак, Париз је остао, без премца, политички, привредни и демографски центар Француске.

Prise de la Bastille
Француска револуција 1789. (пад Бастиље)

Године 1789, у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на месту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 km, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свету.

У другој половини 19. и првој половини 20. века у Паризу је одржано шест Светских изложби (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. и 1937). Ове изложбе су подвукле глобални културни и политички значај Париза. Немачке трупе су освојиле Париз 1871. Уследила је народна побуна позната као Париска комуна. Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха, belle époque). Град је у другој половини 19. века доживео велике архитектонске промене по плановима барона Османа. Цели блокови кривудавих и уских средњовековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене железничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Летње Олимпијске игре су одржане у Паризу 1900. и 1924.

Париз је био под немачком окупацијом у Другом светском рату од 1940. до 25. августа 1944.

У мају 1968. Париз је био центар студентских демонстрација, масовних штрајкова и нереда. Године 2005. нереди су избили у сиромашним имигрантским предграђима и проширили се на друге градове Француске.

Становништво

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
2.790.0912.590.7712.299.8302.176.2432.152.4232.125.2462.181.3712.249.975

У старом и средњем веку, а и касније, становништво Париза је пролазило кроз бројне ратове, епидемије и периоде глади, тако да је њихова бројност стагнирала. Тако је рецимо, 1832. у епидемији колере страдало 20.000 људи. Тек је период Индустријске револуције у 19. веку означио почетак снажног демографског развоја.

Од 1846. до 1876. број становника се од једног милона удвостручио. Године 1921. у Паризу је живело 2,9 милиона људи. До данас је број становника у ужем, централном Паризу опао, али се њихов број у Париском региону попео на више од 9 милиона. По густини становништва у ужем центру, Париз је први међу милионским градовима света. По закону, француски пописи становништва не смеју да прикупљају податке о етничкој или религијској припадности становништва. Међутим, по подацима пописа из 1999. види се да је 19,4% становништва рођено ван европске Француске. По томе је Париз веома мултикултуралан град. Највише нових имиграната пристиже из Кине и Африке. Историјски, у Париз су се досељавали Италијани, Јевреји из централне Европе, Руси после Октобарске револуције, Јермени, људи из француских колонија, шпански, португалски и северноафрички економски емигранти од 1950-их од 70-их.

Религије

Од 80 % становника који се идентификују као верници, 75% припадају католичкој цркви. Град има 94 католичке општине, око 15 грчких и руских православних, као и једну српску (парохија Светог Саве у Паризу), која се налази на североистоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постоји седам синагога за око 220.000 Јевреја, и две џамије за 50.000 муслимана. Неки подаци говоре да су 15% становништва Париза муслимани. Само 12% хришћана и 15% Јевреја су активни верници.

Знаменитости и култура Париза

Arc Triomphe
Тријумфална капија
Paris Champs Elysees westwards DSC03316
Јелисејска поља
Louvre 2007 02 24 c
Музеј Лувр

Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Стално постоји богата понуда културних догађаја, попут концерата, изложби, фестивала и модних изложби. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсе (посвећен уметности 19. века, нарочито уметности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене уметности), Музеј човека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на две локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (Comédie-Française, основано крајем 17. века) и Позориште на Јелисејским пољима (Théâtre des Champs-Élysées, основано почетком 20. века). Национална опера Париза наступа на две локације. Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 m² највећи светски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Познате грађевине, авеније, паркови и четврти Париза су још:

  • Монмартр — стециште уметника и боема.
  • Авенија Јелисејска поља — најпознатија париска авенија.
  • Монпарнас — историјска четврт уметника. Данас је ту високи и контроверзни облакодер.
  • Тријумфална капија — славолук посвећен француским ратницима.
  • Пантеон — бивша црква, од 19. века маузолеј заслужних француских великана.
  • Палата инвалида — низ репрезентативних грађевина из 17. века намењених смештају ратних ветерана. Данас је то музеј и гробница више историјских личности, укључујући Наполеона.
  • Гран пале — велика изложбена хала из 1900.
  • Ајфелова кула — споменик архитектуре индустријског доба из 1889.
  • Трг Конкорд — место где се за време Француске револуције налазила гиљотина. Данас је у средишту трга египатски обелиск из Луксора.
  • Парк Тиљерије — историјски парк поред палате Лувр
  • Латинска четврт — стециште универзитетске омладине, професора и интелектуалаца.
  • Гробље Пер Лашез — на њему су сахрањене многе значајне личности (Балзак, Шопен, Оскар Вајлд, Едит Пјаф, Марија Калас, Џим Морисон...).
  • Дефанс — модерна четврт савремене архитектуре са финансијским институцијама.
Панорама Париза снимљена са Ајфелове куле
Панорама Париза снимљена са Ајфелове куле

Образовање

Периска регија има 17 јавних универзитета са 359.749 студената (податак из 2005). То је највећа концентрација студената у Европи. Велике школе и приватни универзитети образују још 240.778 студената.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. као заједницу школа које су постојале на левој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику.

Током 19. века, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

После Студентских нереда 1968. јединствени универзитет је подељен у 13 делова (Париз I до Париз XIII). Године 1991. основана су још 4 универзитета у предграђима (укупно 17).

Привреда

Париз је најзначајнији привредни центар Француске. Париски регион остварује више од четвртине националног производа земље. БДП је 2005. износио 478.7 милијарде евра. Град је познат по производњи луксузне робе, високе моде и накита. Остале значајне индустријске гране су хемијска, машинска и индустрија електричних апарата.

Скоро све значајне француске банке и финансијске институције имају своје седиште у Паризу. Град је један од најзначајнијих финансијских и трговачких центара Европе. Овом положају Париза доприноси једна од најјачих агроиндустрија у Европи. У француској економској политици улога државе је традиционално јака. Кључни сектори, посебно сектор енергије, су под државним монополом.

У туризму и пратећим активностима запослено је 6,2% радно активног становништва Париза. Године 2006. град је посетило 27 милиона туриста, од тога 17 милиона странаца.

Париз спада у регије Европе са највишим стандардом живота. Незапосленост је основни проблем одд почетка 1990-их. Од тада је Париз изгубио око 250.000 радних места.

Саобраћај

Као међународни пословни, трговински и туристички центар, Париз има развијену транспортну мрежу ауто-путева, брзих пруга и два велика аеродрома.

Градски превоз укључује 654 аутобуске линије, метро, 3 линије трамваја, приградску железницу и приватнике који опслужују 1.070 споредних аутобуских линија.

Париски метро има 380 станица и 16 линија (14 главних и две споредне). Дужина шина је 221.6 km. Пошто је растојање међу станицама мало, од 1960-их уведен је систем 5 експресних линија ка удаљеним предграђима под именом RER. Париз има и 4 линије лаке железнице.

Париз је главни центар националног система железница. У граду постоји 6 железничких станица: Север (Gare du Nord), Монпарнас (Gare Montparnasse), Исток (Gare de l'Est), Лион (Gare de Lyon), Аустерлиц (Gare d'Austerlitz) и Сен Лазар (Gare Saint-Lazare). Постоје три типа железничких линија: линије велике брзине (TGV), линије нормалних брзина и приградска железница.

Од јула 2007. град Париз нуди грађанима и туристима систем изнајмљивања бицикала за градску вожњу (Велиб). За ову намену одређено је 750 станица са око 10.000 бицикала.

Два велика париска аеродрома су Орли (јужно од града) и Шарл де Гол код места Роаси. Постоји и много мањи аеродром у Бовеу, око 70 km северно од града. Четврти аеродром, Ле Бурже, служи само за пословне авионе и сајмове авијације.

Град има 3 главна ауто-пута и око 2000 km магистралних путева.

Култура

Медији

Главне медијске куће Француске су концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Le Figaro“, медијске компаније „Vivendi Universal“, „Groupe Lagardère“ и „Groupe TF1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро („Le Figaro“), Ле Монд („Le Monde“) и Либерасион („Libération“).

Спорт

Главни спортски клубови у Паризу су фудбалски клуб Пари Сен Жермен, кошаркашки Расинг и рагби клуб Стад Франсе Пари.

Стад де Франс је највећи градски стадион. Изграђен је за Светско првенство у фудбалу 1998. и има 80.000 седишта. Користи се за фудбалске и рагби утакмице, као и за атлетику.

У Паризу су два пута одржане Летње олимпијске игре (1900. и 1924.) и два Светска првенства у фудбалу (1938. и 1998).

Сваке сезоне бициклистичка трка Тур де Франс има другачију маршруту, али се завршна етапа увек вози у Паризу. Од 1975. циљ је на авенији Јелисејска поља.

Отворено првенство Француске у тенису се сваке године игра на црвеној глини стадиона Ролан Гарос у околини Париза. То је један од 4 престижна „Гренд слем“ турнира.

Партнерски градови

Галерија

The view from Eiffel Tower1

Поглед на реку са врха Ајфеловог торња

The view from Eiffel Tower2

Поглед на град са врха Ајфеловог торња

Hôtel Ville Paris

Градска већница

Trijumfalna kapija

Тријумфална капија

Statue of Jeanne d'Arc in Paris, Place des Pyramides - France - 4 July 2014

Јованка Орлеанка

Maintenant, un biblioteque

Четврт Маре, остатак средњовековног Париза

Mona Lisa, by Leonardo da Vinci, from C2RMF retouched

Мона Лиза — чувени портрет из музеја Лувр

Musée d'Orsay

Музеј Орсе (бивша жел. станица)

DSC00733 Notre Dame Paris from east

Катедрала Нотр Дам

Detail of the Grand Palais

Скулптура на „Великој палати“ (Гран пале)

Sacre-coeur-paris

Базилика Сакре кер

Place de la concorde

Трг Конкорд са обелиском из Луксора

La Défense from the Eiffel Tower

Савремена четврт Дефанс са Ајфеловог торња

Blv-haussmann-lafayette

Булевар Осман

Paris -Seine5

Река Сена

Референце

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
  2. ^ Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Le tourisme se porte mieux en 2004” (PDF). Приступљено 16. 1. 2007.
  3. ^ (на језику: француски) Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Commune : Paris (75056) – Thème : Évolution et structure de la population”. Приступљено 31. 8. 2011.
  4. ^ „Aire urbaine 2010 : Paris (001)” (на језику: француском). Insee. Архивирано из оригинала на датум 12. 5. 2012. Приступљено 20. 10. 2011.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Paris, Roman City - Chronology”. Mairie de Paris.
  6. ^ „Paris, Roman City - The City”. Mairie de Paris.

Литература

Спољашње везе

Ђанлуиђи Буфон

Ђанлуиђи „Ђиђи” Буфон (итал. Gianluigi Buffon, Карара, 28. јануара 1978) је италијански фудбалски голман. Ђанлуиђи Буфон се сматра једним од најбољих голмана света. Игра у италијанском клубу Јувентусу. Он је веома цењен међу играчима, стручњацима и менаџерима као један од најбољих голмана свих времена, и, по некима, као највећи икад.

Алберт Ферт

Алберт Луј Франсоа Ферт (франц. Albert Louis François Fert, IPA: /albɛʁt lwi fʁɑ̃swɑ fɛʁt/; Каркасон, 7. март 1938) француски је физичар и лауреат Нобелове награде за физику 2007.

Године 1970. докторирао је на универзитету Париз-југ са тезом „Особине транспорта електрицитета у никлу и гвожђу” (франц. Propriétés de transport électrique dans le nickel et le fer). Потом је био вођа тима за истраживање чврстих стања на истој институцији.

Фертова група истраживача је 1988. открила ГМР ефекат у структури слојева гвожђа и хрома. Независно од њега, нешто касније је група под руководством Петера Гринберга дошла до сличних резултата. Откриће ГМР ефекта омогућило је израду магнетних читача тврдих дискова изузетно високог капацитета, који су данас у широкој употреби.

Ово откриће припада новој грани физике, спинтроници, која се бави особинама спина електрона.

Од 1976. Ферт је професор на Универзитету Париз-југ у Орсеју.

За проналазак ГМР ефекта Ферту и Гринбергу је 2007. додељена Нобелова награда за физику.

Волтер

Франсоа Мари Аруе (франц. François Marie Arouet; Париз, 21. новембар 1694 — Париз, 30. мај 1778), познат под књижевним псеудонимом Волтер (франц. Voltaire), био је француски филозоф, књижевник и историчар из епохе просветитељства, чији је био најзначајнији представник. Његов филозофски став је била борба против религијског фанатизма. Ове идеје је представио 1759. и притом набројао зла и злочине које ствара званична Црква. За Волтера, прогрес друштва и цивилизације није могућ без толеранције. Његов велики противник је било хришћанство и Римокатоличка црква. Противници су га оптуживали за подривање престижа цркве, а тиме и монархије, што води општој деградацији морала.

Волтер је био свестран и плодан писац, који је произвео радове у скоро свакој литерарној форми, укључујући драме, поеме, новеле, есеје, и историјске и научне радове. Он је написао више од 20.000 писама и велики број књига и памфлета. Он је био отворен заговорник грађанских слобода, упркос ризика да се тиме стављао под удар строгих закона о цензури тог времена. Као сатирични полемичар, он је у својим радовима често критиковао нетолеранцију, верске догме и француске институције свог времена.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Ил де Франс

Ил де Франс (Île-de-France) или Париски регион је регион Француске у коме се налази 8 департмана. У региону се налази град Париз. Ово је највећи регион Француске по броју становника.

Километар

Километар (симбол: km) је јединица за дужину једнака са 1000 метара (из грчке речи khilia = хиљада и metro = бројати/мера). Приближно је једнак са 0,621 миља, 1094 јарде или 3281 стопа.

Километар је приближно четрдесетохиљадити део меридијана који пролази кроз Париз.

Уникод има симболе за "km" (㎞), за квадратни километар (㎢) и за кубни километар (㎦); међутим, они су корисни само у CJK текстовима, где су једнаки у величини кинеским карактерима.

хектометар << километар << мегаметар

Куп Француске у кошарци

Куп Француске у кошарци (франц. Coupe de France de basket-ball) је годишње кошаркашко такмичење у Француској. Прво издање приређено је 1953. године. Организацијом се бави Кошаркашки савез Француске.

Летње олимпијске игре 1900.

Летње Олимпијске игре 1900. године званично познате као игре II, Олымпијаде, су међународно мулти-спортско такмичење које је одржано 1900. у Паризу, Француска. Игре су одржане без церемонија отварања и затварања. Такмичења су почела 14. маја, а завршиле на 28. октобра, на Венсенском велодрому. Учествовало је преко 975 такмичара у 19 различитих спортова. Жене су по први пут учествовале на играма, а Шарлота Купер из Француске постала је прва олимпијски победница у историји Олимпијских игара.

Најмлађи учесник била је француска тенисерка Катрин Жилу са 13. година и 137 дана, а настарији такође француски једричар са 71. годином и 212 дана.

Најуспешнији тачмичари били су амерички атлетичари Ирвинг Бакстер и Џон Туксбери са по 5 освојених медаља.

Летње олимпијске игре 2024.

Летње олимпијске игре 2024. (франц. Jeux olympiques d'été de 2024), званично Игре XXXIII Олимпијаде (франц. Jeux de la XXXIIIe Olympiade), такође као Париз 2024, предстојећи је олимпијски турнир који ће се одржати од 26. јула до 11. августа 2024. године у Паризу,Француска.Након што је претходно био домаћин 1900. и 1924. године, Париз ће постати тек други град који је три пута бити домаћин Летњих олимпијских игара, заједно са Лондоном (1908, 1948. и 2012). ОИ 2024. године такође обележавају стогодишњицу Олимпијских игара из 1924. године. Француска ће бити укупно шести домаћин, рачунајући и летње и зимске Олипијске игре.

Мадона ди Париз (Фрозиноне)

Мадона ди Париз је насеље у Италији у округу Фрозиноне, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 230 становника. Насеље се налази на надморској висини од 410 м.

Освајачи олимпијских медаља у тенису

Тенис на Летњим олимпијским играма дебитовао је 1896. на играма у Атини, а жене се такмиче од 1900. и игара у Паризу. Од 1928. до 1984. тенис је био искључен из олимпијског програма, али у два наврата је био демонстрациони спорт, 1968. и 1984. У олимпијски програм враћен је 1984. Најуспешнији такмичари су Винус Вилијамс и Кетлин Макејн-Годфри са пет медаља.

Пантеон (Париз)

Пантеон је зграда која се налази у Латинској четврти у Паризу. Направљена је као црква посвећена Светој Геновеви и као место за скупљање свих њених реликвија. Међутим након неколико промена зграда је данас најпознати маузолеј у којем је сахрањен велики број познатих личности из француске историје.

Париз мастерс

Париз мастерс је тениски турнир за професионалне тенисере који се сваке године одржава у Паризу у Француској. Игра се на тврдој подлози у затвореним теренима. Дио је АТП мастерс 1000 серије. Турнир је углавном посљедњи турнир који се игра прије завршног турнира сезоне, тенис мастерс купа. Новак Ђоковић је први и до сада једини тенисер који је одбранио титулу два пута на овом турниру у појединачној конкуренцији (2013, 2014, 2015).

Пјер Кири

Пјер Кири (франц. Pierre Curie; Париз, 15. мај 1859 — Париз, 19. април 1906) француски је физичар и хемичар. Са братом Жаком 1880. године је открио пиезоелектрицитет, проучавао магнетске појаве, а 1898. године са супругом Маријом Кири-Склодовском радиоактивне елементе полонијум (Po) и радијум (Ra). 1903. године доказао да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири доказали су да радиоактивност углавном не зависи од спољашњих услова. Са Маријом и Антоан-Анри Бекерелом добио Нобелову награду за физику 1903. године.

Светско првенство у хокеју на леду 2017.

Светско првенство у хокеју на леду 2017. (нем. Eishockey-Weltmeisterschaft 2017; франц. Championnat du monde de hockey sur glace 2017; енгл. 2017 IIHF World Championship) 81. је по реду такмичењу за наслов титуле светског првака у хокеју на леду у организацији Светске хокејашке федерације (ИИХФ). Турнир се у заједничкој организацији Немачке и Француске одржавао у периоду од 5. маја до 21. маја 2017. године. Градови домаћини били су Келн и Париз,а Француска је организовала првенство по први пут након 65 година и СП 1951., док је Немачка последњи пут била домаћин на СП 2010. године. Титулу светског првака бранила је селекција Канаде.

Званичне маскоте првенства су Астерикс и Обеликс, главни ликови из истоименог француског стрипа. На званичном логоу првенства налази се силуета бившег голмана немачке репрезентације Роберта Милера који је 2009. преминуо од тумора на мозгу у 28. години живота. Службену химну првенства под називом Playground изводи немачка денс група Касакада.

Титулу светског првака, десету по реду, освојила је селекција Шведске која је у финалној утакмици победила браница титуле, репрезентацију Канаде, након бољег извођења пенала. Бронзану медаљу освојила је селекција Русије. Из елитне дивизије испале су селекције Словеније и Италије. За најбољег играча првенства проглашен је нападач шведског тима Вилијам Ниландер, док је најефикаснији играч био руски нападач Артемиј Панарин са 17 индексних поена.

На првенству је постигнуто укупно 355 голова или 5,55 голова по утакмици. На укупно 64 утакмице забележена је посета од 686.391 гледаоца или у просеку 10.725 гледалаца по утакмици.

Стефка Костадинова

Стефка Костадинова, (буг. Стефка Костадинова; 25. марта 1965., Пловдив, Бугарска - ) бивша је бугарска атлетичарка специјалиста за скок увис и тренутна председница Бугарског олимпијског комитета.

ФК Париз Сен Жермен

ФК Париз Сен Жермен (франц. Le Paris Saint-Germain FC) професионални је француски фудбалски клуб из Париза који игра у Првој лиги Француске. Своје домаће мечеве игра на стадиону Парк Принчева, капацитета 48.713 места.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Шампања-Ардени

Шампања-Ардени је бивши регион на североистоку Француске.

Клима Париза (1961—1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
20,3
(68,5)
24,7
(76,5)
27,8
(82)
30,2
(86,4)
34,4
(93,9)
35,4
(95,7)
39,3
(102,7)
32,7
(90,9)
28,0
(82,4)
20,3
(68,5)
17,1
(62,8)
39,3
(102,7)
Средњи максимум, °C (°F) 6,3
(43,3)
7,9
(46,2)
11,0
(51,8)
14,5
(58,1)
18,1
(64,6)
21,6
(70,9)
23,9
(75)
23,6
(74,5)
20,8
(69,4)
16,0
(60,8)
10,1
(50,2)
7,0
(44,6)
15,1
(59,2)
Просек, °C (°F) 4,2
(39,6)
5,3
(41,5)
7,8
(46)
10,6
(51,1)
14,3
(57,7)
17,4
(63,3)
19,6
(67,3)
19,2
(66,6)
16,7
(62,1)
12,7
(54,9)
7,7
(45,9)
5,0
(41)
11,7
(53,1)
Средњи минимум, °C (°F) 2,0
(35,6)
2,6
(36,7)
4,5
(40,1)
6,7
(44,1)
10,1
(50,2)
13,2
(55,8)
15,2
(59,4)
14,8
(58,6)
12,6
(54,7)
9,4
(48,9)
5,2
(41,4)
2,9
(37,2)
8,3
(46,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −13,9
(7)
−9,8
(14,4)
−8,6
(16,5)
−1,8
(28,8)
2,0
(35,6)
4,2
(39,6)
9,5
(49,1)
8,2
(46,8)
5,8
(42,4)
0,4
(32,7)
−4,2
(24,4)
−25,6
(−14,1)
−25,6
(−14,1)
Количина падавина, mm (in) 55
(21,7)
45
(17,7)
52
(20,5)
50
(19,7)
62
(24,4)
53
(20,9)
58
(22,8)
46
(18,1)
53
(20,9)
55
(21,7)
57
(22,4)
55
(21,7)
642
(252,8)
Извор: Relevés Paris-Montsouris 1961-1990
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Летњих олимпијских игара
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.