Параћин

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин).

Параћин
Paraćin collage
Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, Река Црница, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Манастир Пресвете Богородице)
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 25.104
Географске карактеристике
Координате43°51′33″ СГШ; 21°24′37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГДКоординате: 43°51′33″ СГШ; 21°24′37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина128 м
Параћин на мапи Србије
Параћин
Параћин
Параћин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35250
35252
35253
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Историја

Параћин 1933
Параћин, око 1933. године.

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[1] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[2]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[3][4]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”[5]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Овде се налази ФК СФС Борац Параћин.

Демографија

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 10.110
1953. 11.175
1961. 15.648
1971. 21.511
1981. 24.407
1991. 25.567 24.710
2002. 25.292 26.476
2011. 25.104
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
24.262 95,92 %
Роми
  
343 1,35 %
Црногорци
  
87 0,34 %
Југословени
  
57 0,22 %
Македонци
  
52 0,20 %
Хрвати
  
44 0,17 %
Албанци
  
23 0,09 %
Горанци
  
21 0,08 %
Бугари
  
14 0,05 %
Словенци
  
13 0,05 %
Украјинци
  
12 0,04 %
Мађари
  
9 0,03 %
Муслимани
  
8 0,03 %
Руси
  
7 0,02 %
Румуни
  
7 0,02 %
Немци
  
5 0,01 %
Чеси
  
3 0,01 %
Словаци
  
3 0,01 %
Бошњаци
  
3 0,01 %
Власи
  
1 0,00 %
непознато
  
191 0,75 %

Галерија

Paraćin
Српска фабрика стакла

Референце

  1. ^ Србин на врхунцу Хителрове моћи писао му писмо
  2. ^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
  3. ^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
  4. ^ Ко је Васа из Васине торте? Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 17, 2018) (на језику: енглески) Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
  5. ^ Торањ пао брука остала Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бошњане (Параћин)

Бошњане је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 914 становника.

Назив овог насеља такође се изговара и у облику Бошњани, што је заступљено у делу литературе, а исти облик се повремено јавља и у средствима јавног информисања.

Овде се налазе Запис Михајловића храст (Бошњане), Запис Лукића храст на Беговини (Бошњане), Запис Милошевића храст (Бошњане) и Запис Лукића храст на Равни (Бошњане).

Давидовац (Параћин)

Давидовац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 426 становника. Херој Живота Ђурић је овде рођен.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Давидовац) и Запис дуд у селу (Давидовац).

Дреновац (Параћин)

Дреновац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1838 становника.

Овде се налази археолошки локалитет, насеље из доба неолита. Овде се налазе Запис јасен код цркве (Дреновац), Запис Чоловића храст (Дреновац), Запис Миладиновића храст (Дреновац), Запис храст - млади (Дреновац) и Запис Ивановића и Трифуновића храст (Дреновац).

Железничка станица Параћин

Железничка станица Параћин је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Параћин у општини Параћин. Пруга се наставља у једном смеру ка Ћићевцу,у другом према према Јагодини и у трећем према Ћуприји. Железничка станица Параћин састоји се из 7 колосека.

Забрега (Параћин)

Забрега је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1008 становникa. Кроз село протиче Црница, која после њега прави клисуру, на чијем почетку се налазе остаци манастира светог Јована Главосека, изнад којих се налазе рушевине средњовековне тврђаве Петрус. Поред њих, у близини се налазе и остаци још два манастира из истог доба: Намасије и Марије Петрушке. Овде се налазе Запис Стајића орах (Забрега), Запис орах код црквице (Забрега), Запис Милетића орах (Забрега), Запис орах на Лозовачкој падини (Забрега), Запис Трифуновића орах (Забрега), Запис Томића орах (Забрега) и Запис орах на Шумици (Забрега).

Зона Запад у фудбалу

Зона Запад је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а ниже су окружне лиге - Поморавска окружна лига, Топличка и Прва расинска. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Извор (Параћин)

Извор је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 799 становника. У насељу се налази манастир посвећен светој Петки, који припада Епархији браничевској Српске православне цркве и у његовом склопу, данас функционише и болница, за смештај особа ометених у развоју.

Овде се налазе Запис Бошковића дуд (Извор), Запис липа код цркве (Извор), Запис орах код извора (Извор) и Запис липа код школе (Извор).

Општина Параћин

Општина Параћин се налази средишњем делу републике Србије и припада Поморавском управном округу. Сачињава је 35 насељених места, а њено седиште је смештено у Параћину.

Параћинска група

Параћинска група је културна група бронзаног доба, која захвата средњи ток Велике Мораве и доњи ток Јужне Мораве, на истоку око Зајечара, а на западу представља западно српску варијанту Ватинске културе. Истраживали су је 1955-1956. Милутин и Драга Гарашанин.

Датовање је на основу игле са главом у облику печата, по којој Параћин I спада у Бронзано доба II, (БрБ2-Ц).

Поморавски управни округ

Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Јагодина градско насеље Јагодина,

Општина Ћуприја градско насеље Ћуприја,

Општина Параћин градско насеље Параћин,

Општина Свилајнац градско насеље Свилајнац,

Општина Деспотовац градско насеље Деспотовац и

Општина Рековац градско насеље Рековац.Има укупно 212.839 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Јагодина.

У граду је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.

Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурађа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.

Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.

Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава.

Поповац (Параћин)

Поповац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Насеље Поповац се налази 15km североисточно од града Параћина, а до њега се може доћи скретањем (код Давидовца) са регионалног пута М5 (Параћин-Зајечар). Само насеље се састоји од села Поповца и новосаграђене колоније која се називала Нова Колонија.

Према попису из 2011. било је 625 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Поповац коју су чинила насељена места: Бошњане, Буљане, Доња Мутница, Горња Мутница, Извор, Клачевица, Лешје, Поповац, Стубица, Шалудовац и Забрега. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Параћин.

У Поповцу се налази фабрика цемента Нови Поповац.

Овде се налазе Запис орах (Поповац), Запис Милошевића крушка (Поповац), Запис крушка на Крушару (Поповац) и Запис јасен у селу (Поповац).

Поточац (Параћин)

Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.

Овде се налазе Запис Младеновића храст на Својновачком брегу (Поточац), Запис Павловића храст (Поточац) и Запис Младеновића храст (Поточац).

Сисевац

Сисевац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу, на обали реке Црнице, у котлини Кучајских планина, 32 км североисточно од Параћина или 24 км од Ћуприје. У Сисевцу се налази манастир Сисојевац из XIV века, а његов назив везује се за свештеника Сисоја.

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Поморавском округу

Следи списак споменика културе у Поморавском округу.

Текија (Параћин)

Текија је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1266 становника.

Овде се налазе Запис Симића орах (Текија), Запис Грујића орах (Текија), Запис Митића орах (Текија) и Запис Ђорђевића орах (Текија).

Трешњевица (Параћин)

Трешњевица је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 894 становника.

ФК Јединство Параћин

ФК Јединство Параћин је фудбалски клуб из Параћина, Србија. Клуб је основан 1925. године. Тренутно се такмичи у Зони Запад, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Навијачи клуба се зову „Green Hell“ и „Green Devils“.

Највећи успех у клупској историји је пласман у полуфинале Купа Југославије у сезони 1996/1997. где је боља од Јединства била Војводина из Новог Сада, која је кући победила 1:0, док је у Параћину одиграно без голова.

Више од милион
  • становника
Између 100.000 и
  • милион становника
Између 50.000 и
  • 100.000 становника
Између 20.000 и
  • 50.000 становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.