Папа Хонорије III

Хонорије III (лат. Honorius III; рођен као Ченчо Савели) био је римски папа од 1216. до 1227. године.

Родио се у римској аристократској породици око 1150. године. Неко време био је каноник у Цркви Санта Марија Мађоре, да би 1188. године постао папски секретар, а потом кардинал (1197).[1] Као наследник папе Иноћентија III наставио је борбу против катара. Потврдио је доминикански (1216), кармелићански (1220) и фрањевачки ред (1223). Године 1220. крунисао је за цара Фридриха II, који му је заузврат обећао да ће повести нови Крсташки поход, али није одржао своје обећање.[2]

Године 1217. послао је краљевску круну Немањином сину, Стефану Првовјенчаном, на основу чега је Рашка уздигнута на ранг краљевине.[3]

Написао је више дела црквеног права, од којих је најпознатија збирка декретала Пета збирка (лат. Compilatio quinta). Такође је и аутор биографије папа Целестина III и Гргура VII. Саставио је и Liber censuum Romanae ecclesiae, која представљају најважнији историјски извор за проучавање папске економије у средњем веку. Осим тих дела, приписује му се и наводно ауторство над једним гриморијем (Гримориј папе Хонорија) у којем се описује како призивати демоне и научити их контролисати.

Папа Хонорије III

Хонорије III

Хонорије III

Пуно име Ченчо Савели
Датум рођења 1148.
Место рођења Рим
Датум смрти 18. март 1227. (78/79 год.)
Место смрти Рим
Претходник Папа Иноћентије III
Наследник Папа Гргур IX

Референце

  1. ^ Папа Хонорије III - Catholic Encyclopedia, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, св. VIII, Pro Leksis. Загреб: 2005. ISBN 978-953-7224-08-0. стр. 292.
  3. ^ Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, св. XVIII, Pro Leksis. Загреб: 2007. ISBN 953-7224-18-9. стр. 302.
1216

Година 1216 (MCCXVI) била је преступна година која је почела у петак.

1220

Година 1219 (MCCXIX) била је проста година која је почела у уторак.

1226

Година 1226 (MCCXXVI) била је проста година која је почела у четвртак.

1227

Година 1227 (MCCXXVII) била је проста година која је почела у петак.

Јован Анђел од Срема

Јован Анђел од Срема (грч. Ἰωάννης Ἄγγελος, мађ. Angelos János; око 1193–1259), такође познат као "Добри Јован" (Kaloiōannēs), је био византијски принц и угарски управник Срема (1235–1254).

Жофроа I Вилерден

Готфрид или Жофроа I Вилерден (франц. Geoffroi Ier de Villehardouin; око 1169 - око 1229) је био учесник Четвртог крсташког рата и кнез Ахаје од 1209. до 1229. године.

Кармелићани

Кармелићани или бели фратри су били католички монашки ред настао у 12. веку.

Кулин

Кулин је био босански бан који је владао Босном најкасније од 1180. године до око 1204. године. Према писању Мавра Орбина Кулин је наследио првог босанског бана Борића и владао 36 година, то јест могао је почети да влада 1167. и владати до 1203. или 1204. Са изузетком једног војног похода против Византије у коме је учествовао са Угарима 1183. године, Босна је његову владавину провела углавном у миру. Због његове привржености Цркви босанској, католичка црква је кроз Угарску на њега извршила притисак, па је Кулин у априлу 1203. организовао скуп на Билином Пољу где декларише своју приврженост католичкој цркви. Тако је одбацио јереси за коју га је још 1199. папи оптуживао управник Зете Вукан.

Кулин је нарочито познат по повељи сачињеној 29.8.1189. године, која је уговор о трговини Дубровчана и Босне, али не спомињу се никакве границе Босне. У уговору бан Кулин допушта „Дубровчанима који ходе по моме владању тргујући” да бану не плаћају ништа, „осим што му ко од своје воље поклони”. То што се одрекао прихода од трговине, можда показује да трговина између Дубровника и пољопривредне земље Босне у то време није имала већи значај. Обећаје дубровачким трговцима да ће их штитити од насиља своји „часника’’ и да ће им пружати помоћ. Бан Кулин оставио нам је натпис на српском језику уз ктиторску слику. Тај натпис настао је око 1200. године када је над вратима Кулинове цркве у Мухашиновићима код Високог постављен ктиторски натпис тзв. "Плоча Кулина бана". Натпис из Кулинове цркве представља први сачувани српски ктиторски натпис уз цркву на подручју Босне. Уз натпис налазио се и портрет Кулина, али он није сачуван. Данас се Кулинов ктиторски натпис чува у Земаљском музеју у Сарајеву.Текст се чита овако:

„Сиьж црквъ банъ Коулинъзида егд[апл]Ѣни Коучевъско Загорие и наде на ноу прон[ие] оу ПодъгорѢ СлѢпичишъ. и постави свои образ[ъ надъ] прагомъ. бъ даи баноу Коулиноу здравие и бани Воислави.”

Последња потврда да је бан Кулин био жив је из априла 1203. и претпоставља се да је умро убрзо после тога, то јест око 1204.

Папа Гргур IX

Гргур IX (око 1145—22. август 1241), рођен као Уголино (Иго) Конти, је био 178. папа. На папску столицу дошао је 19. марта 1227. године наследивши папу Хонорија III. Познат је као оснивач институције инквизиције која је судила и кажњавала особе оптужене за јерес.

Патарени у средњовековној Далмацији

Патарени су били средњовековни далматински хришћани које је римокатоличка црква осудила као јеретике. Далматински патарени се сматрају делом ширег богумилског покрета, па се називи патарени и богумили често користе као синоними.

Пруски крсташки рат

Пруски крсташки рат је назив за серију војних похода католичких крсташа из 13. века, пре свега на челу са витезовима Тефтонацима, са циљем покрштавања Старих паганских Пруса. Позвани након ранијих неуспелих експедиција против Пруса од стране пољских кнежева, Тефтонски витезови су започели рат против Балта године 1230. До краја века, након неколико пруских побуна, витезови су успоставили контролу над Пруском и подјармили Прусе у своју монашку државу.

Пјетро Зјани

Пјетро Зјани (умро 1229, Венеција) је био 44. млетачки дужд (1205—1229) и син дужда Себастијана Зјанија. За време његовог дуждевања Млетачка република је владала поред Венеције и:

Задром

Драчем на епирској обали (био је изгубљен),

Епиром (био је изгубљен),

Илириком (био је изгубљен),

Модоном на Мореји,

Короном на Мореји,

Критом у Егејском мору,

Евбејом у Егејском мору,

Кикладима у Егејском мору,

Спорадима у Егејском мору,

Јонским острвима у Егејском мору,

Галипољем у Тракији (било је изгубљено),

Родостом у Тракији (био је изгубљен),

Ираклејом (Ерегли) (била је изгубљена)

не баш малим делом Цариграда.Док је дужд владао овим поседима називајући се још господарем једне четвртине и по царства грчког, млетачки племићи основаше разна мала господства на Архипелагу:

Војводство Наксос,

Маркизат Цериго,

Велико војводство Лимнос,

Господарство Самторин.За то време у Цариграду је основано Латинско царство, чијим царевима је Пјетро наметао своју вољу, а када је требало да му помогне, себично би одбијао.

Пјетро је морао да организује, експлоатише и брани своје територије на истоку, које је освојио претходни дужд Енрико Дандоло као и да се бори са моћним непријатељима: Никејским царством, са којим је несрећно ратовао од смрти Хенрика Фландријског 1216. године, па све до своје смрти и у том ратовању је био угрожен и сам Крит; Другим бугарским царством (од доласка на престо до смрти цара Калојана, Епирском деспотовином (целе своје владавине), Ђеновом и многим другим непријатељима.

Пјетру је успео да оснује колонију Кандију на Криту, која је изгубљена тек у XVII веку. Учествовао је у другој ломбардској лиги против превласти цара Светог римског царства Фридриха II на територији северне Италије. Он је учествовао и у петом крсташком рату.

Из политичких разлога се по други пт оженио Констанцом, кћерком краља Сицилије.

Током његовог дуждевања избор дужда је прешао у патрицијске руке.

Руђер II Сицилијански

Руђер II Сицилијански (итал. Ruggero II di Sicilia; Милето, 22. децембар 1095 — Палермо, 26. фебруар 1154) је био први краљ Сицилије (1130—1154). Краљевина Сицилија је тада обухватала Сицилију и југ Италије.

Најпре је био гроф Сицилије 1105, затим је постао војвода Апулије 1127, а 1130. је постао први краљ Сицилије. Ујединио је све територије, које су освојили Нормани у једно краљевство.

Свети Сава

За друга значења види Свети Сава (вишезначна одредница).Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25. март 1196), подигао манастир Хиландар (1198—99), први и једини српски манастир на Светој гори.

У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења 1204. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.

Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Сава је оставио више писаних дела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.

Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.

Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.

Списак папа

Титула папе је дата епископу града Рима, поглавару Римокатоличке цркве. Настала је од грчке ријечи папас која значи отац, а користи се из поштовања. У Католичкој цркви папа има највећи ауторитет у свим црквеним питањима. Беатификација (благослов) је папско признање да је особа живјела смјерно и светитељски, и таквима се додјељује титула „благословен“. То је први корак у процесу канонизације, која води у проглашење за свеца.

Тера Маријана

Тера Маријана (лат. Terra Mariana; дословно Земља Девице Марије) било је званично име за подручје средњовековне, односно Старе Ливоније која је обухватала подручје данашње Летоније и већи део Естоније. Тера Маријана је званично основана 2. фебруара 1207. године у време Ливонског крсташког рата као кнежевина Светог Римског царства (иако је тај статус изгубила већ 1215. када је папа Иноћентије III цело подручје директно подредио Светој столици).

Папски легат Вилхелм Моденски поделио је по налогу папе територију Тера Маријане на 6 феудалних кнежевина:

Естонско војводство (лат. Ducatus Estoniae) − Dominium directum Краља Данске;

Ришка архиепископија (лат. Archiepiscopatus Rigensis);

Курландијска епископија (лат. Episcopatus Curoniensis);

Дорпатска епископија (лат. Ecclesia Tarbatensis);

Езел-викска епископија (лат. Ecclesia Osiliensis; нем. Bistum Ösel–Wiek);

Територија под управом Ливонијског братства мача (лат. Fratres militiæ Christi Livoniae).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.