Панчево

Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.[1]

Панчево
Pančevo collage
Колаж слика Панчева (Садашњи градски музеј у Панчеву, Успенска црква, Један од два Светионика на ушћу Тамиша у Дунав, Кип Светог Флоријана, Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша, Електротехничка школа Никола Тесла Панчево, Словачка евангелистичка црква, Римокатоличка Црква Свети Карло Боромејски)
Застава
Застава Панчева
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски округ
Становништво
Становништво
 — 76.203
 — густина512,12 ст./km2
Агломерација123.414
Географске карактеристике
Координате44°52′15″ СГШ; 20°38′51″ ИГД / 44.870729° СГШ; 20.6474704° ИГДКоординате: 44°52′15″ СГШ; 20°38′51″ ИГД / 44.870729° СГШ; 20.6474704° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина77 м
Површина148,8 км2
Панчево на мапи Србије
Панчево
Панчево
Панчево на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникСаша Павлов (СНС)
Поштански број26000
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаПА
Веб-сајт
www.pancevo.rs

Географија

Panĉevo, Danubo kaj Tamiŝ 1
Слика Панчева из висине
Svetionici na Dunavu, Pančevo
Светионици на Дунаву код Панчева

Панчево се налази на 77 m надморске висине, и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18 km североисточно од Београда, главног града Републике Србије, на ушћу Тамиша у Дунав. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја Војводине, са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних дана током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643 mm.

Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).[2]

Етимологија

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, свк. Pánčevo.

Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч пачина/панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас н који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.[3]

Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места[4]:

  • Пануцеа/Паноча — називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира Гезе I
  • Бансиф — назив који потиче од арапског географа Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија, који га 1153. године наводи у свом делу „Познавање Балканског полуострва”
  • Панука — назив који спомиње Анонимус, нотар краља Беле бугарског војводе Глада од стране Ападове војске и приморала га да ту склопи мир
  • Панчал — назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
  • Пансег — назив који спомиње француски племић Бертрандон де ла Брокијер у свом извештају краљу Филипу Добром
  • Пајчова — назив који се налази у рукопису арапског писца Мехмеда Сипахи Заде, написаном 1605. година а носи назив „Најјаснији путеви за познавање земаља и градова”
  • Панзова — назив који потиче од турског путописца Евлије Челебије када је 1660. године пропутовао кроз Панчево
  • Чомва — назив који је дао генерал Флоримунд Мерси након протеривања Турака 1716. године
  • Панчова — назив за време владавине Аустријанаца и Мађара

Историја

Средњи век

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији.

Хабзбуршка монархија

Тамишки Банат

Plan Pančeva 18. vek
План панчевачке тврђаве из 18. века, чији су делови пронађени 2013. године
Pancsova vára-1718
Панчево 1718. године

Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси 1716. године ослобађа Панчево од владавине Турака и тада му даје име Чомва. Потписивањем Пожаревачког мира 1718. године између Османског царства са једне и Хабзбуршке монархије и Венеције са друге стране, формира се хабзбуршка покрајина Тамишки Банат.[3] Покрајина је била подељена на 11 дистрикта, главни град покрајине је био Темишвар, а званични језик је био немачки језик.

Панчево је било главно место у једном од дистрикта Тамишког Баната. С'обзиром на ту чињеницу, велики број људи се настанио у Панчеву. Прво су се населили Срби из околине Темишвара 1720. године. Њихове куће од дрвета, које су стајале у неправилним улицама, су се налазиле северно од панчевачке тврђаве, а место у којем су живели су назвали Горња варош. 1722. године је почело насељавање Немаца из Франачке на територије Баната. Немци су добили територију јужно од тврђаве, коју су 1723. године назвали Немачко Панчево (Доња варош). За разлику од кућа из Горње вароши, зидови кућа из Немачког Панчева су се правили од плетара, а кровови од трске.

У овом периоду је Панчево веома напредовало. 1718. године је у Панчеву подигнута солара, док су 1719. године установљења бродарско и поштанско звање. Индустријалац Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добија дозволу 1722. године да сагради пивару, која је исте године почела са радом. Она и данас представља једну од најстаријих пивара овога краја. Међутим, у овом периоду је Панчево задесило много недаћа. Јак оркан је 26. маја 1733. године направио огромну штету на приватним и државним зградама; почетком јануара 1737. године избила је јака епидемија која је децимирала становништво, а у мају исте године велики пожар је захватио Доњу варош.

Велику штету је Панчево претрпело за време рата између Аустрије и Турске који је трајао годину дана. Ратна узнемиреност је почела у Панчеву 28. септембра 1738. године, када се кроз насеље пронела вест да су Турци код Оршаве прешли Дунав и са великом војском стигли до Нове Паланке и тамо победили цесарску војску. Након четири недеље, Панчево је из стратегијских разлога предат Турцима, који ће владати овом територијом 10 месеци. У том периоду су вођене две битке — у првој бици код Гроцке су Турци изашли као победници, док су у другој бици код Панчево Турци потучени од стране Аустријанаца. Док су се повлачили, Турци су спалили варош и веома оштетили тврђаву. Потписивањем Београдског мира 18. септембра 1739. године званично се завршио рат између Аустрије и Турске. Овим миром је Аустрија била у обавези да поруши све тврђаве на левој обали Дунава, што значи да је исте године почело рушење панчевачке тврђаве. (Почетком септембра 2013. године је у градском парку пронађен гранични камен од тврђаве.[5])

Војна крајина

Banat Josephinische Landaufnahme pg151
Панчево око 1770.

Да би се очувала гранична територија од упада Турака, кријумчарења и уношења заразних болести из турских крајева, Хабзбуршка монархија је територију Војне крајине[6] проширила и на Банат. Уређење банатске Војне крајине је трајао од 1764. до 1768. године. Панчево је 1767. године постало седиште XII Немачко−банатске регименте. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да град припада истоименом дистрикту. Ту се налазе тада: поштанска станица, коњичка касарна, римокатоличка црква и манастир, царинарница и солана. Становништво је било измешано, немачко, влашко и српско.[7]

Панчевачка мала или парадна пијаца је 1858. године званично названа "Коронинијева пијаца". На сред пијаце је подигнут обелиск.[8]

Војна граница је укинута 1872. године и Панчево је потпало под мађарску цивилну управу.[9]

Аустроугарска монархија

Током 1848-1849. Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8. новембра 1918. ушла је у Панчево српска војска.

Демографија

Види још: Демографска историја Панчева.
Plan grada Pančeva
План Панчева из 1890. године
Plan Pančeva.pdf
План Панчева из 1921. године
Plan Pančeva
План Панчева из 1922. године

Према попису из 2011. године, у Панчеву живи 63.078 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,0 код мушкараца и 42,8 код жена). Ово насеље је углавном насељено Србима, а примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника 19. — 21. века
Година 1795. 1833. 1836. 1855. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број становника 4.588 10.366 11.204 12.845 16.880 17.127 17.948 18.512 20.201 19.392 22.089 30.516 34.748 46.679 61.588 71.009 72.793 78.938 76.203

Насеља Панчева

Mesne zajednice Pančeva
Месне заједнице Панчева

МЗ Горњи Град:

MЗ Котеж:

  • Котеж 1
  • Котеж 2

МЗ Младост:

  • Кудељарски насип
  • Миса
  • Младост

МЗ Стари Тамиш:

  • Стари Тамиш

МЗ Стрелиште:

МЗ Тесла:

  • Тесла

МЗ Центар:

  • Доњи град
  • Зеленгора
  • Мали Лондон
  • Пепељара
  • Содара
  • Топола
  • Утвина колонија
  • Центар

Привреда

Привреда до 1919. године

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Привреда од 1920. до 1991. године

Pančevo JRB02
Бродоградилиште
Pančevo Svilara01
Свилара

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

  • Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
  • Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
  • Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
  • Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
  • Пивара — Основана 1722. године
  • ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
  • Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
  • Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
  • Фабрика скроба − основана 1937. године
  • Фабрика обуће − основана 1955. године
  • ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
  • Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
  • Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
  • Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
  • Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
  • Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
  • Кудељара − Прерада кудеље
  • Гај − Индустрија намештаја
  • ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
  • Лука Дунав − Основан 1947. године
  • ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
  • АТП − Предузеће за превоз путника и робе
  • Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
  • Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
  • ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
  • Трудбеник − Предионица предива
  • Банаћанка − Производња одеће
  • ШИК − Прерада дрвета
  • Електродистрибуција
  • Минел
  • РО Стандард − Комунални послови
  • На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
  • Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
  • Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Култура

Образовање

Pančevo Gimnazija2
Гимназија „Урош Предић”

На територији Панчева се налазе 11 основних и 9 средњих државних школа.

  • ОШ „Мирослав Антић-Мика”
  • ОШ „Братсво-јединство”
  • ОШ „Васа Живковић”
  • ОШ „Ђура Јакшић”
  • ОШ „Јован Јовановић Змај”
  • ОШ „Стевица Јовановић”
  • ОШ „Браца Петров”
  • ОШ „Исидора Секулић”
  • ОШ „Свети Сава”
  • ОШ „Бранко Радичевић”
  • Школа за основно и средње образовање „Мара Мандић”

Средње школе:

Zenska gradjanska skola
Мађарска краљевска државна женска грађанска школа (данашња Електротехничка школа „Никола Тесла”)

У Панчеву се налази Стоматолошки факултет, који постоји и ради од 2002. године, а похађају га студенти како из свих крајева Србије, тако и иностранства.

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Овде се налази Градска библиотека Панчево.

Карневал

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Спорт

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс, триатлон... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање), Владимир Савић (триатлон).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Паркови

Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је Народна башта. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. године је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова.[13] Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру Народне баште је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у Народну башту је 1969. године постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.[14] Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана — фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.

Pančevo krug u centralnom parku

Централни градски парк

Pančevo Narodna bašta4

Народна башта

Pančevo Narodna bašta2

Народна башта

Plato ispred Narodne bašte

Плато испред Народне баште

Непокретна културна добра

Фотографија Назив Адреса Врста културног добра
Manastir Vojlovica Манастир Војловица Спољностарчевачка бб Споменик културе од изузетног значаја
Pancevo oldchurch Српска православна црква Светог Преображења Господњег Димитрија Туцовића Споменик културе од изузетног значаја
Pančevo Magistrat 3 Зграда Магистрата Трг краља Петра I 7 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Uspenska crkva 2 Успенска црква Димитрија Туцовића 8 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Tamiš Kule svetionici02 Светионици на ушћу Тамиша у Дунав
-
Споменик културе од великог значаја
Pančevo narodna pivara 3 Зграда народне пиваре Кеј Радоја Дакића Споменик културе од великог значаја
Pančevo Trg kralja Petra 11 3 Зграда на Тргу краља Петра I 11 Трг краља Петра I 11 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Trg kralja Petra 8-10 5 Зграда на Тргу краља Петра I 8-10 Трг краља Петра I 8-10 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Dimitrija Tucovića 2 4 Зграда у улици Димитрија Туцовића 2 Димитрија Туцовића 2 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Nikole Tesle 3 2 Зграда у улици Николе Тесле 3 Николе Тесле 3 Споменик културе од великог значаја
Старо градско језгро Просторна културно — историјска целина од великог значаја
Pančevo železnička stanica Tamiš 6 Железничка станица Тамиш Трг мученика 1 Значајан споменик културе
Pancevo hospital-1 Зграда Опште болнице Значајан споменик културе
Јавно парно купатило Значајан споменик културе
Pančevo gimnazija 6 Зграда Гимназије „Урош Предић” Игњата Барајевца 5 Значајан споменик културе
Gajićeva apoteka Гајићева апотека Светозара Милетића 11 Значајан споменик културе
Kaćurina štamparija u Pančevu Каћурина штампарија Ђуре Јакшића 1 Значајан споменик културе
Kuća Dude Boškovića Кућа Дуде Бошковића Браће Јовановића 17 Значајан споменик културе
Кућа Танацковића Косовска 1 Значајан споменик културе
Pančevo arhiv 6 Зграда Историјског архива Немањина 7 Значајан споменик културе
Црква Св. Ане - Вајфертова капела Црква Св. Ане Ослобођења 72 Значајан споменик културе
Pančevo Crveni magacin 2 Црвени магацин Др Жарка Фогараша 2 Значајан споменик културе
Pančevo spomenik streljanim rodoljubima iz Borče 3 Споменик стрељаним родољубима из Борче Обала Тамиша бб Значајан споменик културе
Pančevo spomenik osnivačima pančevačke gimnazije 2 Споменик оснивачима Панчевачке гимназије Димитрија Туцовића Значајан споменик културе
Pančevo Braće Jovanovića 13 2 Зграда у улици Браће Јовановића 13 Браће Јовановића 13 Значајан споменик културе

Саобраћај

Град Панчево представља „капију” на путном правцу север и југ Баната, односно везу са остатком Србије. Постоји разграната мрежа путева који Панчево повезује са многим градовима и насељима: државни пут првог Б реда 10 (Е-70) (Београд — Панчево — ВршацРумунија), државни пут првог Б реда 14 (Панчево — КовинРаља) и државни пут другог А реда 130 (ЕчкаКовачицаЈабука — Панчево).

Панчево у железничком саобраћају представља веома важно чвориште. Повезан је са Румунијом железничким коридором Београд — Панчево — Вршац — Румунија, као и са Кикиндом железничким коридором Панчево — ЗрењанинКикинда. Панчево је саставни део градске железнице Београда — Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица.

Pančevo Železnička stanica12
Железничка станица Панчево Варош

Од међународног аеродрома „Никола Тесла” у Београду, Панчево је удаљено 40 km. У северном делу Панчева се налази спортски аеродром који је ушао у историју светског ваздухопловства, пошто се 25. марта 1932. године догодио први ноћни лет на релацији Панчево — Букурешт, са линије ПаризИстанбул.[15]

На територији града Панчева, градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево”. Линије градског саобраћаја су:

Значајне личности

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом.

Рођени у Панчеву

Profilna vikipedija
Душан Борковић, аутомобилиста
Ђорђе Вајферт портрет
Ђорђе Вајферт, Панчевац који је укупно 26 год. био гувернер Народне банке Србије
Olja Ivanjicki
Оља Ивањицки, позната српска сликарка
VasilijeZivkovic.jpeg
Васа Живковић, аутор народне попевке „Радо иде Србин у војнике”
Nadja Higl Win
Нађа Хигл, освајачица златне медаље на Светском првенству у пливању

Личности које су се школовале, живеле или радиле у Панчеву

Почасни грађани Панчева

  • Антоније Јахимек (1840)[3]
  • Михајло Михалијевић (1842)[3]
  • Стефан Петровић Книћанин (1849)[3]
  • др Јаков Живановић (1849)[3]
  • Никола Костић (1849)[3]
  • Фердинанд Мајерхофер (1849)[3]
  • Ђорђе Станчић (1883) — велики жупан[3]
  • Павле Петер (1883) — градски начеоник[3]
  • Александар Николић де Рудна (1895) — велики жупан[3]
  • Ернест Даниел де Самош Ујвар (1900) — посланик[3]
  • др Игњат Дарањи (1903) — министар пољопривреде[3]
  • Никола Пашић (1923) — председник министарства[3]
  • Ђорђе Вајферт (1923) — индустријалац, гувернер Народне банке Србије[3]
  • Јосип Броз Тито (1962) — председник СФР Југославије[16]
  • Франческо Гиангранди (2010) — председник провинције Равена [17]
  • Кирил Кравченко (2011) — некадашњи генерални директор Нафтне индустрије Србије
  • Милан Поповић (2013) — српски бизнисмен [18]
  • Мајкл Девенпорт (2014) — [19]

Партнерски градови

Панчево је побратимљено са следећим градовима:[20]

Галерија

Pancevo-church of assumption-1

Успенска црква

Hotel Sloboda

Хотел „Слобода”

Pancevo-roman catholic church

Католичка црква

Pančevo Evangelistička crkva

Евангелистичка црква

Pancevo-duke Stevan Supljikac statue

Статуа Стевана Шупљикца испред болнице, рад Оље Ивањицки

Cloudly Pancevo

Улица Војводе Радомира Путника

Pancevo oldchurch

Храм Преображења Господњег

Pancevo hospital-1

Болница

Pancevo Tamis003

Тамиш код Панчева

Pančevo kip svetog Florijana 3

Кип Светог Флоријана

Pančevo Korzo

Корзо

Pančevo Magistrat 3

Музеј

Krst u gradskom parku

Православни крст у градском парку

Pančevo Peskana3

Пескана

Pančevo Stadion Dinama6

Стадион ФК „Динамо”

Pančevo vetrenjača restoran pored Tamiša1

Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша

Panc mainmunicipal

Зграда скупштине града Панчева

Pančevo Crveni magacin 2

Црвени магацин

Pančevo Nikole Tesle 3 4

Сунчани сат

Pančevo Banca Intesa

Зграда у старом градском језгру

Sinagoga u Pančevu

Синагога у Панчеву, срушена 1956. године

Vajferova pivara

Пивара Ђорђа Вајферта

Ulica Žarka Zrenjanina u Pančevu

Улица Жарка Зрењанина

Trg kralja Petra Prvog, Pančevo

Штабска зграда

Gvožđara Braća Stefanović

Гвожђара Браћа Стефановић

Fabrika svile Pančevo

Фабрика свиле

Kralj Petar Prvi-spomenik u Pančevu

Споменик краљу Петру Првом

Trgovina Herman Adler

Продавнице у старом Панчеву

Solara u Pančevu

Солара у Панчеву

Trubač, Pančevo

Трубач Панчево

Vodna zadruga u Pančevu

Водна задруга у Панчеву

Trg Maršala Tita u Pančevu

Трг Слободе

Banka Pančevo

Банка Панчево

Kraljevski okružni sud u Pančevu

Некадашњи Краљевски окружни суд у Панчеву

Parobrodska stanica na Tamišu

Паробродска станица на Тамишу

Zakova kuća u Pančevu

Закова кућа

Hotel „Vojvodina" ("Štuka") u Pančevu

Хотел „Војводина“

Fabrika stakla (Staklara) u Pančevu, zgrada

Закова кућа

Svilara u Pančevu 02

Свилара Панчево

Svilara u Pančevu 01

Свилара Панчево

Види још

Референце

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. Београд: 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 10. 2013. Приступљено 24. 8. 2013.
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 Срећко Микелер, Историја града Панчева, штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.
  4. ^ „Istorija Pančeva[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2013. Приступљено 18. 8. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „Ispod Gradskog parka pronađena tvrđava”. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2013. Приступљено 2. 9. 2013. Текст „ Lokal ” игнорисан (помоћ); Текст „ Vesti ” игнорисан (помоћ)
  6. ^ др Миховил Томандл, Историја Панчева, Историјски архив Панчево, Панчево. 2004. ISBN 978-86-83347-10-0.
  7. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  8. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  9. ^ Смрт, невоље, хлеб
  10. ^ Панчевачки водич 92, Панчево 1992.
  11. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
  12. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
  13. ^ Зелена страна града, Туристичка организација Панчево, Панчево 2011.
  14. ^ „Zanimljivosti — Narodna basta[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2013. Приступљено 28. 8. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ BRUKA: Aerodrom u Pančevu, upisan u istoriju svetske avijacije, sada je smetlište na kojem pasu ovce! (FOTO) — Telegraf.rs
  16. ^ Службени лист среза Панчево, бр. 17, pp. 267 од 10.8.1962.
  17. ^ Počasni građanin grada Pančeva
  18. ^ Milan Popović postao počasni građanin Pančeva! — Telegraf.rs
  19. ^ Гласовима одборника СНС и ДС Мајкл Девенпорт проглашен почасним грађанином Панчева | Хроника
  20. ^ Збратимљени градови — Званична презентација града Панчева Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 27, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 9. 1. 2015.

Литература

Спољашње везе

Beovoz

Beovoz je bio sistem prigradske železnice u Beogradu u nadležnosti Železnice Srbije. Koristio se za povezivanje prigradskih naselja i gradova iz uže okoline Beograda, poput Pančeva i Inđije sa centralnim gradskim zonama.

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Благоје Марјановић

Благоје Моша Марјановић (Београд, 9. септембар 1907 — Београд, 1. октобар 1984) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Гимназија Урош Предић

Гимназија „Урош Предић“ у Панчеву је једна од најстаријих просветних институција у Србији. Постоји од 1863. године. Школа је више пута мењала име, а од 1958. године до данас носи име великог српског сликара Уроша Предића.

Град Панчево

Град Панчево је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 759 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 63.225 ha, а на шумску 1.085 ha).

Средиште града као и округа је градско насеље Панчево. Град Панчево се састоји од 10 насеља: 2 градска (Качарево, Панчево) и 8 сеоских насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 123.414 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3‰, а број запослених у граду износи 35.533 људи. У граду се налази 19 основних и 8 средњих школа.

Грб Панчева

Грб Панчева је службени грб града од 16. јануара 1881. године.

Марко Кулић

Марко Кулић (Присојни Орах, код Плужина, 25. април 1914 — Панчево, јул 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Општина Ковин

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава.

Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева.

Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Општина Опово

Општина Опово је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводини и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 203 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 16.772 ha, а на шумску 71 ha).Седиште општине је насеље Опово. Општина Опово се састоји од 4 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 10.440 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,9‰, а број запослених у општини износи 1.214 људи. У општини се налазе 4 основне школе.

Општина Опово је једна од најмањих општина у Војводини. Има изузетно повољан геостратешки положај (раскршће три велика трговинска центра – Београд и Панчево су удаљени 30 km и Зрењанин на удаљености од 40 km од општинског центра).

Пантерси Панчево

Пантерси Панчево или Пантери Панчево су клуб америчког фудбала из Панчева, у Србији. Основани су 2003. године и своје утакмице играју на стадиону СЦ Младост. Тренутно се такмиче Суперлиги Србије и у међународној ЦЕИ Интер лиги.

Петар Јањатовић

Петар Јањатовић (Београд, 30. јун 1956) је српски музички новинар и рок критичар.

Прве контакте са новинарством имао у гимназији као сарадник емисије Вече уз радио Првог програма Радио Београда. Од 1976. године редовно сарађује у новинама и часописима различитих профила. Објављивао је у листовима: Здраво, Џубокс, Укус несташних, Rock, Старт, Политикин забавник, НИН, Време, Дуга, Репортер, Супер Тин, X Zabava, Политика, Die Tageszeitung и по омладинској штампи на простору бивше Југославије.

Током целе каријере припрема и води музичке радио и ТВ емисије. Био је уметнички директор последњег Омладинског фестивала у Суботици 1990. године. Почетком 1993. је отишао са Другог програма Радио Београда, па је са Драганом Кремером радио на станицама: Политика, Зрењанин и Панчево, реализовао емисију Игра рокенрол трећа Југославија.

Од пролећа 1997. до пролећа 2002. године радио је као музички уредник на РТВ Панчево. Био је дописник часописа Билборд, сарадник радио-станица BBC и Слободна Европа. Од 2003. до 2005. био је у жирију емисије Идол која се емитовала на БК телевизији. Од пролећа 2006. до фебруара 2012. године је на Радију Б92 са Томиславом Грујићем припремао емисију Јубокс која се бавила рок и поп сценом с подручја бивше Југославије.Од марта 2003. године представник је хрватске издавачке куће Далас рекордс за Србију.Уредник је књига Изгужване мисли (Далас рекордс, 2018) Бранка Голубовића Голуба и Живот с иди(ј)отима

(Далас рекордс, 2019) Ненада Марјановића Др Фрица.

Списак позивних бројева у Србији

Ово је списак позивних бројева у Србији. Међународни позивни број за Србију је +381.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Јужнобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобанатском округу.

ТВ Панчево

ТВ Панчево је српска телевизијска станица. Телевизија је почела да се емитује 16. децембра 1992. године. Телевизија Панчево је први јавни сервис Панчева.

Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.