Панчевачки рит

Панчевачки рит је географски регион у Србији. То је југозападни део Баната, који припада београдској општини Палилула.[1]

Панчевачки рит
Pancevacki rit map
Мапа Панчевачког Рита.
Највећи градовиБеоград
Борча
ДржаваСрбија
РегионГрад Београд
Административна јединицаОпштина Палилула

Насеља Панчевачког Рита

Некадашња

Према попису из 1961. године, Панчевачки Рит је био обухваћен општином Крњача, у којој су званично постојала следећа насеља:

Касније је општина Крњача укинута и прикључена општини Палилула, док су нека насеља Панчевачког Рита изгубила статус посебних насеља и спојена су са другим насељима.

Данашња

Према попису из 2011. године, у Панчевачком Риту су званично постојала следећа насеља:

Урбани део Београда на подручју Панчевачког Рита обухвата подручје некадашњег административног насеља Крњача. У оквиру овог насеља налазе се следеће урбане целине:

У саставу других административних насеља Панчевачког Рита налазе се следећа насеља:

  • Бесни Фок (у саставу Падинске Скеле)
  • Врбовски (у саставу Падинске Скеле)
  • Глогоњски Рит (у саставу Падинске Скеле)
  • Јабучки Рит (у саставу Падинске Скеле)
  • Прелив (у саставу Падинске Скеле)
  • Себеш (у саставу Овче)
  • Товилиште (у саставу Падинске Скеле)
  • Црвенка (у саставу Борче)

Политика

Међу становницима Панчевачког Рита покренута је иницијатива да Панчевачки Рит поново постане посебна општина, под називом Дунавски Венац.

Референце

  1. ^ „Pančevački rit poplavljen zbog divlje gradnje”. Politika. Приступљено 21. 1. 2019.

Спољашње везе

Арад

Арад (рум, мађ, и нем. Arad) град је у западној Румунији, делом у румунском Банату, а делом у области Кришана, на десној обали Мориша. Главни је град истоименог округа Арад.

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Борча

Борча је урбано градско насеље у Београду, које се налази на територији градске општине Палилула. Према попису из 2011. било је 46.086 становника. (према попису из 2002. било је 35.150 становника, а према оном из 1991. било је 26.895). Линије градског превоза које саобраћају кроз Борчу су 85 (Баново брдо — Борча 3), 95 (Нови Београд /Блок 45/ — Борча 3), 96 (Трг Републике — Борча 3), 104 (Омладински стадион — Црвенка) и 105Л (Борча 3 — Овча /Железничка станица/).

Валеријан Јовановић

Др Валеријан Јовановић (Црна Трава, 25. септембар 1926) био је директор зубне поликлинике и истакнути зубни лекар.

Велика Теремија

Велика Теремија (рум. Teremia Mare) је село и седиште истоимене општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Велико ратно острво

Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.

Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.

Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја, а повезани су адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.

Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.

Владимиреску (Арад)

Владимиреску (рум. Vladimirescu) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Владимиреску. Oпштина се налази на надморској висини од 109 m.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Географски региони Србије

Ово је списак неких географских и традиционалних региона Србије. Региони који су у Панонској низији су подељени рекама, док су они у планинским деловима углавном подељени планинама. Тамо где постоје високе планине, границе региона прате врхове планина. Неким регионима су границе долине река (ти региони се углавном преклапају са другим регионима). Региони најчешће добијају назив по рекама које протичу кроз њих, на пример, регион око Дрине је Подриње.

Ови региони немају никакав званични статус. Неки од њих се преклапају, или немају јасно одређене границе.

Епархија шумадијска

Епархија шумадијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Младеновић), а седиште епархије се налази у Крагујевцу.

Звонимир Пожега

Звонимир Звонко Пожега (Земун, 21. мај 1913 — Земун, 4. октобар 1941) био је југословенски фудбалер.

Мала Теремија

Мала Теремија (рум. Comloşu Mică) је село унутар општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Мандрулок (Арад)

Мандрулок (рум. Mândruloc) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Владимиреску. Oпштина се налази на надморској висини од 115 m.

Округлица (Банат)

Округлица је било граничарско насеље поред Нове Паланке, у 18. веку.

Панонска низија

Панонска низија, ређе Панонски басен (мађ. Kárpát-medence, нем. Pannonische Tiefebene, рум. Câmpia Panonică, свк. Panónska panva, словен. Panonska nižina, укр. Тисо-Дунайська низовина, хрв. Panonska nizina), је равница у источном делу средње Европе, коју образује река Дунав у средњем делу свог тока. То је једна од „жила-куцавица“ Европе и њена велика житница, а њена највећа насеља, попут Беча, Будимпеште, Београда и Загреба, спадају у веома значајне европске градове.

Тамиш

Тамиш (рум. Timiș, мађ. Temes, нем. Temesch) је река која извире у северним деловима румунских Карпата у делу који се зове Цернеи Планине (Cernei Mountains). Под највишим врхом планине Семеник-Пјатра Гонозеи на 1445 м, налази се извориште градиштанског потока, једног од три изворишна крака Тамиша. Пролази кроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав.

Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) (касније Федеративна Народна Република Југославија - ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1945. године.

Напомена: Преглед догађаја се детаљно бави само политичким догађајима, док су војна и ратна дешавања, која су се одвијала до 15. маја, представљена у чланку - Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.

Цицир (Арад)

Цицир (Cicir) је насеље у општини Владимиреску, округ Арад, Кришана, у Румунији.

Шеитин (Арад)

Шајтин (рум. Şeitin) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шајтин. Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.