Панонскорусински језик

Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Ruski Krstur city sign.
Двојезични назив места Руски Крстур на саобраћајном знаку на српском и русинском језику

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

панонскорусински језик
руски язик, руска бешеда, русински язик
Говори се у Србија
 Хрватска
Број говорника
приближно 20.000 (недостаје датум)
ћирилица (панонскорусинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Србија ( Војводина)
РегулишеСтатут Војводине
Језички кодови
ISO 639-3
Списак лингивста
rue-par
Vojvodina rusyn croatian czech map
Општине у Војводини у којима је русински језик у службеној употреби (зелено)
Novi Sad mayor office
Табла на улазу у Градску кућу у Новом Саду која је седиште градоначелника, са натписом на четири службена језика (српском, мађарском, словачком и русинском)

Класификација

Статус русинског језика је предмет бројних расправа које се могу свести на три теорије:

  • русински језик је стандардизовани западноукрајински дијалект (Володомир Хнаћук)[1] или дијалект књижевног руско-украјинског језика (Хавријил Костељник).[2]
  • русински језик је стандардизовани источнословачки дијалект[1] (Франтишек Пастрнек, Јозеф Штолц, Вјачеслав Чарски).[3]
  • русински језик је социолингвистички посебан словенски микројезик[4] у коме се преплићу источнословенске и западнословенске црте[3] (Александар Дуличенко, Митар Пешикан, Јулијан Рамач).

Писмо

Русински језик користи искључиво ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е
Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к
Л л М м Н н О о П п Р р С с
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Щ щ Ю ю Я я Ь ь

Основне речи и реченице на русинском језику

  • Здраво,Чао!-(/Zdravo,Ćao!/) - Здравo,Ћао!
  • -Витайце!-(/Vitajce!/) -Добродошли
  • -Як ши?-(/Јаk ši?/) - Како си?
  • -Цо робиш?-(/Co robiš?/) - Шта радиш?
  • -Як ше волаш/Як ци мено?-(/Jak še volaš, Jak ci meno?/) - Како се зовеш?
  • -Одкаль ши? Я зоз/Я з... (/Odkalj ši? Ja zoz,Ja z.../) - Одакле си? Ја сам из..
  • -Мило ми/Цеши ме!-(/Milo mi,Ceši me!/) - Драги ми је!
  • -Добре рано!-(/Dobre rano!/) - Добро јутро!
  • -Добри дзень!-(/Dobri dzenj!/) - Добар Дан!
  • -Добри вечар!-(/Dobri večar!/) - Добро вече!
  • -Добру ноц!-(/Dobru noc!/) – Лаку Ноћ!
  • -Щешлїво!-(/Ščešljivo!/) - Срећно!
  • -Хибиш ми!-(/Hibiš mi!/) –Фалиш ми!
  • -Смачного!-(/Smačnoho!/) - Пријатно!
  • -Наздраве!-(/Nazdrave! /) - Живели!
  • -На здравє!-(/Na zdravje!/) – На здравље!
  • -Можебуц-(/Možebuc/) – Мождa
  • -Гей-(/Hej/) – Дa!
  • -Нє-(/Nje/) – Не!
  • -Знам (/Znam/) – Знам
  • -Нє знам-(/Nje znam/) – Не знам
  • -Пребач-(/Prebač/) – Извини!
  • -Модлїм вас-(/Modljim vas/) – Молим вас!
  • -Розумим-(/Rozumim/) –Разумем!
  • -Нє розумим-(/Nje rozumim/) –не разумем!
  • -Бешедуєце по руски?-(/Bešedujece po ruski?/) – Причате ли русински ?
  • -Гей, дакус-(/Hej, dakus/) –Да,мало
  • -Нє, нє бешедуєм-(/Nje, nje bešedujem/) – Не,не причам
  • -Модлїм вас, бешедуйце помали-(/Modljim vas, bešedujce pomali/) –Говорите спорије молим вас
  • -Як ше гвари по руски?...-(/Jak še hvari po ruski?.../) – Како се каже на rusinskom?...
  • -Дзекуєм (/Dzekujem!/) - Хвала!
  • -Дзекуєм барз крашнє!-(/Dzekujem barz krašnje!/) –Хвала веома лепо!
  • -Дзекуєм крашнє!-(/Dzekujem krašnje!/) –Хвала лепо!
  • -Нєт на чим!-(/Njet na čim!) – Нема на чему!
  • -Любим це!-(/Ljubim ce!/) - Волим те!
  • -Дзе вц?-(/Dze wc?/) - Где је вц?
  • -Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Долазиш овамо често?
  • -Кельо то кошта?-(/Keljo to košta/) - Koliko to košta?
  • -Видз вонка/Войдз нука-(/Vidz vonka,Vojdz nuka/)
  • -Идзце/Гибайце,Поце-(/Idzce/Hibajce,Poce/) –Идите/Дођите
  • -Швидко оздрав!-(/Švidko ozdrav!/)- Брзо оздрави!
  • -Охабце ме-(/Ohabce me/)- Oстави ме!
  • -Най ше пачи!-(/Naj še pači!/)- Изволи!
  • -Пущце ме/Пущице ме!-(/Puščce me!/Puščice me!/) - Пустите ме!
  • -Одпущце ми-(/Odpuščce mi!/) – Опростите ми!
  • -Щешлїви Нови рок!-(/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова Година!
  • -Щешлїви Крачун!-(/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić!
  • -Весела Вилїя и Щешлїви Крачун!-(/Vesela Viljija i Ščešljivi Kračun – Весело Бадње Вечe и Срећан Божић!
  • -Щешлїва Велька Ноц!-(/Ščešljiva Veljka Noc /) – Срећан и Весео Ускрс!
  • -Щешлїви родзени дзень!-(/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан!
  • -Щешлїви Швета !-(/Ščešljivi Šveta/) – Срећни празници!
  • -Винчуєм!-(/Vinčujem/) – Честитам!
  • -Мойо почитованє-(/Mojo počitovanje/) – С поштовањем ,Моје поштовање
  • -Єдeн язик нїґда нє досц-(/Jeden jazik njigda nje dosc/) –Један језик никада није довољан

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Фејса 2005, стр. 23.
  2. ^ Studia Ruthenica 2005, стр. 105.
  3. 3,0 3,1 Други Руси и други руски? ruskarec.ru
  4. ^ Фејса 2012, стр. 217.
  5. ^ Зі Статуту Автономної області Воєводина.

Литература

  • Фејса, Михајло (2005). Време и вид у русинском и енглеском језику. Нови Сад.
  • Studia Ruthenica. 10-13. Нови Сад: Друштво за русински језик, литературу и културу. 2005.
  • Фејса, Михајло (2012). Русински језик у Републици Србији/Војводини. Бања Лука.

Спољашње везе

Панонски Русини

Панонски Русини или само Русини, су народ источнословенског порекла, који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини) и мањим делом у источној Хрватској. Говоре русинским језиком, који је један од 6 службених језика у АП Војводини, и гркокатоличке су вероиспивести.

Русински

Русински се може односити на:

Русински језик

Панонскорусински језик (или само русински језик)

Русини

Русински језик

Русински језик (русиньскый язык, руська бисіда, руснацькый язык, руски язик) је језик који се углавном говори у западној Украјини, као и у суседним регионима Словачке, Мађарске, Пољске и Румуније,али се говори и у САД, Аустралији и Канади.Такође, панонскорусинским језиком (Панонскорусински језик) се говори у Србији и Хрватској, где на подручју северне српске покрајине Војводине има статус службеног језика. Овим језиком говоре етнички Русини, који насељавају наведено подручје. Русински језик спада у групу источнословенских језика.

Прва граматика русинског језика: Карпаторусский букварь (Karpatorusskij bukvar') (1931) и Буквар. Перша книжечка для народных школ. (Bukvar. Perša knyžečka dlja narodnŷch škol.) (1935).

Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.