Палићко језеро

Палићко језеро се налази 8 km од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар Војводине. Језеро је еолског порекла и представља највеће језеро у Србији настало природним путем. Део је заштићеног подручја Парк природе Палић.

Палићко језеро
Palic02
Палићко језеро
Координате46°04′30″ СГШ; 19°45′30″ ИГД / 46.075° СГШ; 19.758333° ИГД Координате: 46°04′30″ СГШ; 19°45′30″ ИГД / 46.075° СГШ; 19.758333° ИГД
Типприродно
Земље басена Србија
Површина4.2 km2
Прос. дубина2 m
Макс. дубина3.5 m
Над. висина101 m
Палићко језеро на мапи Србије
Палићко језеро
Палићко језеро

Физичко-географске карактеристике језера

Језеро захвата површину од 4,6 км². Просечна дубина језера је 1,9 м, највећа је 3,5 м, а туристички сектор захвата 3,8 km² са три посебне плаже. Језеро је иначе, подељено на четири сектора и богато је рибом. У току туристичке сезоне, температура воде се креће између 18 и 25 °C. Палић се иначе одликује умерено континенталном климом и просечно има око 2100 сунчаних сати годишње, а просечна летња температура ваздуха износи око 20 °C. Најчешћи правац ветрова је северозапад-југоисток.

Историјат

Palic18
Женски штранд

Према легенди језеро је остатак Панонског мора, али да је оно настало од суза пастира Павла који је ту напасао своје стадо.

Језеро је настало у прадавна времена као изданско, иако вода језера највећим делом потиче од падавина које су испуњавале удолину. Салинитет језера се објашњава тиме што се вода сливала са околног терена растварајући натријум-хлорид.

Језеро Палић се у писаним документима први пут помиње 1462. године као Пали (Paly). Први цртеж, који је представљао мапу језера (Paligo Palys) потиче из 1690. године.

Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства. Према идеји лекара из Суботице, 1845. године је најпре изграђена гостионица Доња тршчара, што је био темељ касније изградње Купалишта и Бање. Свој процват Палић доживљава 1880-их, након отварања пруге Будимпешта-Земун 1883. године и трамвајске линије до Суботице 1897. Осим због лечења (првенствено коштаних и кожних обољења) посетоци су на Палић долазили и због забаве. Између 1880. и 1914. на Палићу су одржаване спортске игре у брзом ходању, бициклизму, рвању, мачевању и другим спортовима, од којих неки сада већ имају дугу традицију на Палићу. Број посетилаца купалишта и бање Палић је растао све до почетка Првог светског рата.

Palic panorama
Палићко језеро

После Првог светског рата, на источној обали Палића изграђен је Велики (Мушки) штранд, највећи објекат те врсте у тадашњој Југославији. И након Другог светског рата настављено је са изградњом Палића, па је 1950. у боровој шуми изграђена Летња позорница од нетесаног камена на којој су гостовали многи уметници. Шесдесетих година 20. века изграђен је спортски центар са теренима за фудбал, одбојку, кошарку, рукомет. На источној обали је подигнуто Викенд насеље где су многе суботичке фирме изградиле одмаралишта за своје раднике. Године 1978. ископана је прва бушотина термоминералне воде на Палићу, а 1984. је отворен Термални базен. Изграђен је модеран хотел „Президент“ 2000. године, а у истом маниру након тога је адаптирано неколико старих палићких вила, којих је крајем 19. века било преко 200 и претворено у луксузне хотеле мањих капацитета. Околина бање је пошумљена. Велики парк је од тада редизајниран, а засађено је још зеленила, тако да од првобитне површине од нешто више од 86.000 m2, парк данас заузима око 190.000 m2.

Палић је данас квалитетна и позната туристичка дестинација и од 2007. године има усвојен План развоја Палића - Мастер план.

Туризам

Ово језеро је атрактивно пре свега купачима, али сам центар нуди и друге видове забаве, спортске активности, али и обилазак резервата природе, посматрање птица, пешачке туре и фото-сафари. Обала је веома привлачна због својих пешчаних спрудова, стаза за бициклисте, као и полигона за учење вожње. Језеро је богато рибом и ово даје прилику заљубљеницима у пецање за активан одмор. Центар пружа и могућности за лечење и опоравак. Језерско блато је богато важним минералима са лековитим особинама, а извори минералне воде имају температуру од 25 °C. Обала језера је дуга око 17 km и целом својом дужином је уређена.

Екологија

Palic05
Палићко језеро

Услед сталног опадања нивоа воде, врућина, застоја ветра и због отпадних вода, још је крајем 19. века забележено да је језерска вегетација бујала. Овај процес се понављао током времена. Кулминација овог проблема је била у лето 1970. године када је због великог загађења и неконтролисаног цветања алги, дошло до нестанка кисеоника у води због чега је дошло до помора живог света у језеру. Зато је језеро 1971. исушено и из њега је повађен сав муљ. Такође је изграђен пречистач за отпадну воду и 1976. језеро је поново напуњено водом. Од тада се квалитет језерске воде помно прати, али се улажу и напори да се и сачува.

Уз постојећи пречистач, 1995. је пуштен у рад канал Тиса - Палић, што је допринело побољшању квалитета језерске воде.

Због своје геолошко - еколошке вредности Палићко језеро је заштићено подручје треће категорије и има ранг Парка природе. На подручју под трећим степеном заштите забрањена је изградња, промена пејзажа и узнемиравање на било који начин биљних и животињских врста које се тамо налазе. Ово степско језеро измењено људским радом је и водни ресурс, иако је нарушен у овом тренутку. Постоје друштва, попут Удружења љубитеља природе „Riparia“ која непрекидно улажу напоре да се то подручје очува, као и врсте које га насељавају. Пример за то је уређење острва у другом сектору Палићког језера како би се створили неопходни услови за несметан боравак црноглавих галебова у тој области.

Флора

Заштићене - ретке и аутохтоне врсте су првенствено примерци дендрофлоре у Великом парку и Парку Народних хероја:

  • Мочварни чемпрес – Taxodium distichum Rich код Женског штранда,
  • Мочварни чемпрес – Taxodium distichum Rich код чесме и
  • Пољски јасен – Fraxinus Oxycarpa Willd код Велике терасе, који представљају споменике природе.

Иначе, Парк Народних хероја одликује једногодишња и вишегодишња парковска вегетација плански сађена по принципима пејзажне архитектуре. На хидрофилним ливадама између улица Сушачке, Ријечке и Унске улице развијен је ливадски тип вегетације класе Molinio-Arrhenatheretea.

Даље према западу, у депресији из зоо-врта се тршћаци смењују са јасеновим шумарцима забареног типа, где је пронађена и ретка врста орхидеја – Orchis laxiflora subsp. palustris, у народу позната као мочварни кацун. Овај, по флористичким елементима најбогатији, део МЗ Палић, налази се супротно од Локације у односу на Велики парк.

Флору језера карактеришу акватичне врсте као што су:

  • Lemna minor (сочивица),
  • Potamogeton trichoides,
  • Ceratophyllum demersum (дрезга),
  • Myriophyllum spicatum (класасти крочањ),
  • Phragmites communis (барска трска),
  • Typha latifolia,
  • Bolboschoenus maritimus и друге.

Широко су распрострањене, значај им је у одржавању еколошке равнотеже. На списку биљака у Црвеној књизи Србије налазе се:

  • Potamogeton trichodes,
  • Silene multiflora и
  • Triglochin maritima.

Фауна

Рибе

У палићком језеру констатовано је 19 врста риба, припадница пет фамилија:

У 4 сектору (туристички део), заступљене су све ове врсте, а доминирају алохтоне врсте:

Природне реткости (Црвена књига Србије) представљају:

Водоземци

Типична фауна водоземаца Војводине опстала је на релативно учуваним влажним и воденим стаништима, захваљујући чињеници да се на подручју Палићког језера налази мозаик ефемерно влажних, мочварних, барских и сталних стајаћих водених површина. Ова станишта су под јаким негативним антропогеним утицајем. Констатовани су следећи таксони:

  • Triturus cristatus (велики мрмољак)
  • Lissotriton vulgaris (мали мрмоњак)
  • Bombina bombina (црвенотрби мухач)
  • Bufo bufo (обична крастача)
  • Pseudepidalea viridis (зелена крастача)
  • Pelophylax kl. esculenta (зелена жаба)
  • Pelophylax ridibundus (велика зелена жаба)
  • Pelophylax lessonae (мала зелена жаба)
  • Hyla arborea (гаталинка)

Гмизавци

У Палићком језеру и околини забележено је 6 врста гмизаваца, што је око једна трећина врста које живи у Србији. Без обзира на статус заштите и степен угрожености, ове врсте представљају врло значајну карику у ланцу исхране и услов за опстанак великог броја птица, нарочито у периоду сеобе. Констатовани су следећи таксони:

  • Emys orbicularis (барска корњача)
  • Lacerta agilis (ливдски гуштер)
  • Lacerta viridis (зелембаћ)
  • Podarcis tauricus (степски гуштер)
  • Podarcis muralis (зидни гуштер)
  • Natrix natrix (белоушка)

Птице

Од птица, на подручју палићког језера забележено је 207 врста, од којих се 101 врста гнезди. Пет врста се налази на листи угрожених прица у свету, 48 врста је угрожено у Европи, 4 имају мали ареал у свету, 86 је угрожено и ретко у Србији, док 63 врста има еколошки или неки други значај.

У свету, Европи и Србији су угрожене:

Сисари

На ширем простору Палићког језера, констатовани су следећи представници:

  • Erinaceus roumanicus (јеж)
  • Talpa europaea (кртица)
  • Nyctalus noctula (вечерњи љиљак)
  • Pipistrellus nathusii (шумски љиљак)
  • Myotis daubentoni (водени љиљак)
  • Plecotus austriacus (дугоухи љиљак)
  • Arvicola terestris (водена волухарица)
  • Apodemus sylvaticus (шумски миш)
  • Apodemus flavicollis (жутогрли миш)
  • Apodemus microps (степски миш)
  • Sciurus vulgaris (веверица)
  • Glis glis (сиви пух)
  • Lutra lutra (видра)
  • Mustela nivalis (ласица)
  • Mustela putorius (твор)
  • Martes fiona (куна белица)
  • Meles meles (јазавац)
  • Vulpes vulpes (лисица)
  • Lepus europaeus (зец)
  • Capreolus capreolus (срна)

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Еолско језеро

Еолско језеро, такође и дефлационо је тип ерозионог језера карактеристичан за пустињске и полупустињске пределе. Настаје издувавањем леса и песка радом ветра и формирањем благих улегнућа — депресија, које допиру до горње површине издани. Изданска вода том приликом испуњава басен и формира се језеро. У Африци, се називају „шотови“, веома су бројни и великим површина широм Сахаре. Најпознатији су Шот Џерид и Шот ел Ходна. У Азији око Каспијског језера називају се „такири“. Нека еолска језера се захваљујући померању дина и улегнућа „селе“ са једног места на друго и у средњој Азији их зову „баир“.

Зоолошки врт Палић

Зоолошки врт Палић је један од четири зоолошка врта у Србији, налази се у насељеном месту Палић, крај палићког језера, у близини Суботице.

Лудошко језеро

Лудашко језеро друго је највеће језеро Северне Бачке у Србији.

Палић

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Палићка Бања

Палићка Бања је бања у северној Бачкој (Србија, Војводина), на око 7 км од Суботице.

Бања је настала на граници леса и песка поред Палићког језера и представљају туристичку природну целину.

Под именом Палус, први пут се помиње 1690. године, а претпоставља се да је то име добило по старој пустари Палиј која се помиње још 1462. године, или по насељу Палеђхаза, које се помиње век касније.

Језеро Бање Палић је некада било слано, па је из њега вађена со. Главни лекар Бачке жупаније, Јанош Готфрид Либертраут, указао је 1780. на висок садржај соли у језерској води, а тиме и на на њену лековитост.

Као лековито језеро помиње се 1823., а године 1856. извршена је прва хемијска анализа воде која је потврдила ове претпоставке. На обали језера 1845. изграђено је прво Топло купатило и Палић је постао бања.

Средином 19. века на северној обали језера засађен је раскошан парк 1853, изграђена „Мала гостиона” (1850.) и први хотели („Тршчара” – 1853, „Стари хотел” – 1857). а богати Суботичани подижу виле и летњиковце.

Бања Палић и летовалиште доживљавају процват почетком 20. века. 15. септембра 1912. године, кад је у Суботици отворено чувено здање Градске куће – купатило Палић добија атрактивну Велику терасу, Женски штранд и водоторањ.

Вода Палићког језера сумпоровита је алкална и муријатична (24 С . а садржи литијум и рубидијум, који се користи у лечењу реуматских и нервних обољења.

Језерско блато, такође је, лековито. Стронцијум је његов главни састојак, који при срастању костију.

Зато се лечење у овој бањи обавља купањем у загрејаној води (топло купатило) и облогама загрејаног минералног муља (блатно купатило). Као медицински третмани користе се још и електротерапија и масажа.

Парк природе Палић

Парк природе Палић је заштићено подручје III категорије, које се налази на северу Србије, недалеко од границе са Републиком Мађарском, око 7 км југоисточно од Суботице, јужно од насеља Палић. Обухвата околину Палићког и Крвавог језера, укључујући Велики Парк и Зоолошки врт. Заштићено подручје је део подручја од међународног значаја за птице (IBA) и биљке (IPA), и део је EMERALD мреже подручја од међународног значаја за очување биолошке разноврсности.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Туризам у Војводини

Аутономна Покрајина Војводина је аутономна покрајина у Србији, која се налази на северном делу државе, у Панонској низији Централне Европе. Нови Сад је највећи град и административни центар Војводине, и други по величини град у Србији. Војводина има преко 1,93 милиона становника (отприлике 21,56 % становништва Србије). Војводина има мултиетнички и мултикултурални идентитет, са већим бројем механизама за промоцију мањинских права; постоји више од 26 етничких група у овој покрајини, која има шест званичних језика.Већи део Војводине је равница, али има неколико планинских области, као што су Фрушка Гора, Вршачке планине, Тителски брег и Загајичка брда, као и песковитих подручја, као што су Делиблатска пешчара (са надимком „Европска Сахара") и Суботичка пешчара.

Такође има пуно водених површина у Војводини, укључујући реке, језера, баре и вештачке канале који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај (најпознатији од њих је Канал Дунав-Тиса-Дунав). Главне реке у овом пределу су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут итд, док су главна језера и баре Палићко језеро, Лудошко језеро, Лединачко језеро, Русанда и Обедска бара.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Туризам у Суботици

Град Суботица, као и језеро Палић недалеко од ње, има врло лепа одмаралишта за туристе који желе да побегну од свекодневног ужурбаног живота и да се опусте у сеоском амбијенту.

То је град смештен у срце Панонске низије који има дугу традицију и богато културно наслеђе.

Палић је излетиште, лечилиште и језеро, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1974, па данас можете ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Западни део језера додирује јужно предграђе Суботице, познато по имену Сенћанска капија. Језеро је дубине до два метра и због великог броја алги изразито зелене боје. Настало на граници леса и песка ово слатинасто језеро је добило своје име по пустари Палиј.

Језерско блато је лековито, па је 1845. изграђено купатило и Палић је постао и бања. Половином деветнаестог века на сверној обали је засађен прелеп парк, изграђени су хотели, још тада су имућни Суботичани ту градили летњиковце.

Истивремено са завршетком градње Градске куће у Суботици 15. септембра 1912. године, отворено је новоизграђено купалиште са објектима, по којима се и данас Палић препознаје - Водоторањ, Велика тераса и женски и мушки штранд.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.