Палић

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Палић
Palic24
Водоторањ
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Раст 7771
 — густина112*/км2
Географске карактеристике
Координате46°06′19″ СГШ; 19°46′01″ ИГД / 46.105333° СГШ; 19.767° ИГДКоординате: 46°06′19″ СГШ; 19°46′01″ ИГД / 46.105333° СГШ; 19.767° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина99 м
Површина103,0* км2
Палић на мапи Србије
Палић
Палић
Палић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24413
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Географске одлике

У непосредној близини насеља, налази се заштићено подручје Парк природе Палић. Западни део Палићког језера додирује јужно предграђе Суботице, познато по имену Сенћанска капија. Језеро је дубине до 2 метра и због великог броја алги изразито зелене боје. Настало на граници леса и песка, ово слатинасто језеро је добило своје име по пустари Палиј. Из језера је у 18. веку вађена сода, јер је језеро некад било слано, па се зато верује да је Палић остатак Панонског мора. По легенди, ту је пастир Павле напајао стоку.

Језерско блато је лековито, па је 1845. године изграђено купатило и Палић је постао (1852) заслугом градоначелника Кујунџића[1] и бања. Место је крајем 19. века представљало спортски центар Мађарске; ту су постојали атлетско и бициклистичко игралиште. Било је то дело проф. Људевита Вермеша. Половином 19. века, на северној обали је засађен прелеп парк, изграђени су хотели, и ту су још тада имућни Суботичани градили летњиковце.

Истовремено са завршетком градње Градске куће у Суботици 15. септембра 1912. године, отворено је новоизграђено купалиште са објектима по којима се Палић и данас препознаје — водоторањ, Велика тераса и женски и мушки штранд. Водоторањ је рађен у тзв. секељском стилу.[2] Поред "љубавног моста", ту су од 19. века "љубавна алеја" и "љубавни парк".

Хемијска индустрија „Зорка“ је своје отпадне воде изливала у Палић годинама, што је довело до помора рибе и потпуног загађења језера. 1970их језеро је исушено, однет загађени муљ и поново напуњено. Изливање отпадних вода из „Зорке“ је овога пута ишло преко филтера за које се ускоро установило да су недовољног капацитета. Језеро је на крају ипак спасла криза, смањење или гашење производње загађивача, па је језеро поново заблистало у свом пуном сјају.

Демографија

У насељу Палић живи 6326 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 2747 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу је веома нехомогено, а у последња три пописа примећен је пораст броја становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.693
1953. 3.764
1961. 4.381
1971. 5.179
1981. 7.018
1991. 7.375 7.128
2002. 7.745 8.266
2011. 7.771
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Мађари
  
4.178 53,94 %
Срби
  
1.930 24,91 %
Хрвати
  
399 5,15 %
Југословени
  
351 4,53 %
Буњевци
  
335 4,32 %
Црногорци
  
39 0,50 %
Македонци
  
31 0,40 %
Немци
  
19 0,24 %
Албанци
  
16 0,20 %
Роми
  
9 0,11 %
Словенци
  
8 0,10 %
Муслимани
  
7 0,09 %
Румуни
  
4 0,05 %
Русини
  
3 0,03 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Руси
  
2 0,02 %
Чеси
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
11 0,14 %

Галерија

SuboticaMunicip2
Vila Lujza na Palicu
Вила Лујза
Спомен чесма на Палићу
Натпис на Палићком језеру
Majkin salas Palic nadstresnica
Палић, Мајкин салаш, надстрешница
Palic Majkin salas klupa
Палић, Мајкин салаш, клупа
Palic Majkin salas nocu
Палић Мајкин салаш ноћу
Majkin salas na palicu nocu
Палић Мајкин салаш поглед ноћу
Palic Majkin salas kola

Палић Мајкин салаш етно кола

Paliic kanal

Палић један од канала

Језеро Палић

Палићко језеро

Палић ЗОО врт

Палић ЗОО врт

Партнерска места

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Палић, на којој се налазе три насеља, Палић, Хајдуково и Шупљак.

Види још

Референце

  1. ^ "Време", Београд 14. април 1937. године
  2. ^ "Време", Београд 1937. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  6. ^ Újszász város napja Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 26, 2008) (на језику: енглески) Újszász weboldala

Спољашње везе

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Зоолошки врт Палић

Зоолошки врт Палић је један од четири зоолошка врта у Србији, налази се у насељеном месту Палић, крај палићког језера, у близини Суботице.

Лудошко језеро

Лудашко језеро друго је највеће језеро Северне Бачке у Србији.

Палићка Бања

Палићка Бања је бања у северној Бачкој (Србија, Војводина), на око 7 км од Суботице.

Бања је настала на граници леса и песка поред Палићког језера и представљају туристичку природну целину.

Под именом Палус, први пут се помиње 1690. године, а претпоставља се да је то име добило по старој пустари Палиј која се помиње још 1462. године, или по насељу Палеђхаза, које се помиње век касније.

Језеро Бање Палић је некада било слано, па је из њега вађена со. Главни лекар Бачке жупаније, Јанош Готфрид Либертраут, указао је 1780. на висок садржај соли у језерској води, а тиме и на на њену лековитост.

Као лековито језеро помиње се 1823., а године 1856. извршена је прва хемијска анализа воде која је потврдила ове претпоставке. На обали језера 1845. изграђено је прво Топло купатило и Палић је постао бања.

Средином 19. века на северној обали језера засађен је раскошан парк 1853, изграђена „Мала гостиона” (1850.) и први хотели („Тршчара” – 1853, „Стари хотел” – 1857). а богати Суботичани подижу виле и летњиковце.

Бања Палић и летовалиште доживљавају процват почетком 20. века. 15. септембра 1912. године, кад је у Суботици отворено чувено здање Градске куће – купатило Палић добија атрактивну Велику терасу, Женски штранд и водоторањ.

Вода Палићког језера сумпоровита је алкална и муријатична (24 С . а садржи литијум и рубидијум, који се користи у лечењу реуматских и нервних обољења.

Језерско блато, такође је, лековито. Стронцијум је његов главни састојак, који при срастању костију.

Зато се лечење у овој бањи обавља купањем у загрејаној води (топло купатило) и облогама загрејаног минералног муља (блатно купатило). Као медицински третмани користе се још и електротерапија и масажа.

Палићко језеро

Палићко језеро се налази 8 km од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар Војводине. Језеро је еолског порекла и представља највеће језеро у Србији настало природним путем. Део је заштићеног подручја Парк природе Палић.

Парк природе Палић

Парк природе Палић је заштићено подручје III категорије, које се налази на северу Србије, недалеко од границе са Републиком Мађарском, око 7 км југоисточно од Суботице, јужно од насеља Палић. Обухвата околину Палићког и Крвавог језера, укључујући Велики Парк и Зоолошки врт. Заштићено подручје је део подручја од међународног значаја за птице (IBA) и биљке (IPA), и део је EMERALD мреже подручја од међународног значаја за очување биолошке разноврсности.

Списак споменика културе у Севернобачком округу

Следи списак знаменитих места у Севернобачком округу.

Српска лига Војводина 2006/07.

Српска лига Војводина у сезони 2006/07. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига ове сезоне броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са четири групе - Војвођанска фудбалска лига Запад, Војвођанска фудбалска лига Исток, Војвођанска фудбалска лига Југ и Војвођанска фудбалска лига Север.

Српска лига Војводина 2007/08.

Српска лига Војводина у сезони 2007/08. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига од ове сезоне броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са четири групе - Војвођанска фудбалска лига Запад, Војвођанска фудбалска лига Исток, Војвођанска фудбалска лига Југ и Војвођанска фудбалска лига Север.

Српска лига Војводина 2008/09.

Српска лига Војводина у сезони 2008/09. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Запад и Војвођанска фудбалска лига Исток.

Српска лига Војводина 2009/10.

Српска лига Војводина у сезони 2009/10. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Запад и Војвођанска фудбалска лига Исток.

Српска лига Војводина 2010/11.

Српска лига Војводина у сезони 2010/11. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Запад и Војвођанска фудбалска лига Исток.

Српска лига Војводина 2011/12.

Српска лига Војводина у сезони 2011/12. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Запад и Војвођанска фудбалска лига Исток.

У претходној сезони из лиге су испали Младост из Апатина и Слобода из Нових Козараца као најлошије пласирани тимови лиге, а Солунац из Растине је одустао од такмичења па ће наредну сезону играти у ПФЛ Сомбор, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала, а уместо њега у лиги остаје Палић Коминг одлуком Фудбалског савеза Војводине. У лигу су се пласирала три нова клуба, а то су: Задругар из Лазарева и Бачка Топола из Војвођанске фудбалске лиге Исток, и Дунав из Старих Бановаца из Војвођанске фудбалске лиге Запад. Из Прве лиге Србије је испао Биг Бул Раднички из Шида, а у виши ранг такмичења је прешао Доњи Срем из Пећинаца. Након што је Биг Бул Раднички из Шида сезону 2010/11. завршио на претпоследњем месту у Првој лиги и испао у нижи ранг, раскинут је уговор са Биг Булом па ће лигу играти Раднички из Шида.

Српска лига Војводина 2012/13.

Српска лига Војводина у сезони 2012/13. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Исток и Војвођанска фудбалска лига Запад.

Српска лига Војводина 2013/14.

Српска лига Војводина у сезони 2013/14. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи је Војвођанска лига, са две групе - Војвођанска фудбалска лига Исток и Војвођанска фудбалска лига Запад.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

ФК Палић

ФК Палић је фудбалски клуб из Палића, и тренутно се такмичи у Српској лиги Војводина, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је сезону 2010/11. завршио на 14. месту у Српској лиги Војводина и требало је да испадне у нижи ранг, али пошто је ФК Солунац одустао од такмичења, Палић је заузео његово место.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.