Палеозоик

Палеозоик је дуга геолошка ера у развоју Земље која је почела пре око 542 а трајала је до пре око 251 милиона година, рачунајући од садашњег времена. Назив потиче од грчких речи „палео“ (стари) и „зооик“ (живот). Палеозоик је прва (најстарија) ера еона фанерозоика.

Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Подела

Дели се на периоде, идући од најстарије ка најмлађој:

Живи свет

Камбријумска периода представља периоду зачетка живота. У камбријуму, пре око 540 милиона година, на копну није било никаквог живота, али су зато у мору живеле разноврсне биљке и животиње меког тела: мекушци, медузе, сунђери. Познато је да су трилобити имали велико хоризонтално распрострањење али и да је велики број родова изумро крајем камбријума. Током наредних 160 милиона година појавиле су се нове морске животиње: корали и морски љиљани, као и необичне рибе без чељусти зване агнати или „округлоусташи“. Оне су уједно и први кичмењаци. Убрзо су мора и океане настаниле разне врсте риба које су потом кренуле и у слатку воду — језера и реке.

На копну, на обалама мочвара, почеле су да расту биљке. Тиме се појавила храна на копну, па су настали и инсекти. Почетком карбона, пре 360 милиона година, биљке су мало помало освојиле обале. Први кичмењаци су изашли из водеводоземци који су научили удисати ваздух и имају 4 ноге за ходање. Постају све бројнији, а из њих се развијају гмизавци (Naosaurus) који су у стању да се ван воде легу из љуске.

Копно

Током перма окончало се стварање Лауразије, а Гондвана се увећала чијим спајањем се формирала Пангеа.

Види још

Литература

  • Британски палеозоички фосили (енгл. British Palaeozoic Fossils), 1975, Музеј природњачке историје, Лондон.

Спољашње везе

Ера:
Палеозоик
Периоде:
Камбријум
Ордовицијум
Силур
Девон
Карбон
Перм

Напомене

  1. ^ Неоген и палеоген према старој подели припадали су терцијару који се више не издваја.
  2. ^ Квартарне творевине се издвајају и приказују на геолошким картама према генези.
  3. ^ Трају преговори по питању горње границе плиоцена односно доње границе плеистоцена.
  4. ^ Према студији везаној за Арктичку климу, Биолошког института, Универзитета у Утрехту (енгл. Institute of Environmental Biology , Utrecht University) азола папрат је имала значајну улогу у промени климе пре око 55 милиона година која се променила из тропске у хладну. Та папрат је имала велико распрострањење чиме је допринела обарању концентрације угљен-диоксида у ваздуху.
Paleogen

Paleogen i neogen po staroj klasifikaciji imaju zajednički naziv tercijar. Periodu paleogena karakteriše još uvek mali broj savremenih organizama čiji se procenat kreće od 5% u paleocenu do 20 % u oligicenu. Paleogen je doba Numulita, kada protozoe, sitni organizmi narastaju u krupne organizme koji dostižu prečnik i do 15 cm. U paleogenu kopno nastanjuju niži sisari mesožderi. Započinju glavne faze Alpske orogeneze, a krejem paleogena obrazuju se glavni venci Alpa, Dinarida, Karpatsko-Balkanskih planina. Paleogen je podeljen na tri epohe: paleocen, eocen i oligocen.

Perm (perioda)

Perm je period pre 290 do 245 miliona godina. On je poslednji period paleozoika. Perm je okarakterisan rivalstvom između dve grupe gmizavaca

zverolikih, tj. one razvojne grupe gmizavaca iz kojih nastaju sisari. Oni su tokom evolucije poprimili sisarske osobine

diapsidni, ili gmizavci sa dve slepoočne jame na lobanji. Njihovi potomci su: dinosaurusi, leteći gmizavci – pterosauri, krokodili, gušteri i zmije.U permu su prevlast imali zveroliki gmizavci. U mezozoiku su oni izumrli, ali ne pre nego što se od njih razvile male životinje pokrivene dlakom, prethodnici današnjih sisara.Perm je okončan najvećim masovnim izumiranjem u istoriji Zemlje. Nivo svetskog mora opao je za nekih 150 m, a niz vulkanskih erupcija zasenio je Sunce. To je prouzrokovalo efekat staklene bašte, i dovelo do izumranja 95% vrsta morskih organizama. Među njima su trilobite i većina tadašnjih vrsta glavonožaca, korala i krinova. Sa kopna je nestalo 75% kičmenjaka, i gotovo sve listolike biljke. Ovo veliko masivno izumiranje je ostavilo skoro pustu planetu. Na početku sledeće geološke ere, mezozoika, preživele životne forme su imale na raspologanju ogroman životni prostor i spektar različitih ekoloških uslova za razvoj.

Јужни Анди

Јужни Анди (шп. Cordillera Sur), познати и као Патагонијски Анди, су део планинског венца Анда који се пружају од Суптропских Анда на северу до Огњене земље на југу, између Аргентине и Чилеа. Правац простирања је север-југ, тачније између 40° јгш до отприлике 56° јгш. Највиши врх налази се у Чилеу, а то је Сан Валентин, висине 4.058 метара.

Јура

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Геолошка доба

Постоје четири геолошка доба на која је подељена историја Земље. Докази према радиометријском датирању указују да је Земља стара око 4,54 милијарде година. То су почев од најстарије ка најмлађој (у геологији се све посматра хронолошким редоследом): прекамбријум (време пре камбријумске експлозије), палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку или фанерозојском еону, док прекамбријум обухвата све што је претходило фанерозоику.

Често се у геологији прекамбријум одваја као рана фаза у настајању Земље од остале три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу, односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким добима, дакле у фанерозоику, утврђено је постојање и развој живог света. Поред ових доба посебно се издваја архаик као доба које је претходило прекамбријуму или се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре протерозоика), док се у страној литератури хадајк наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику. Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости, односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је утврђено на прорачунима везаним за изотопе уранијума и торијума, па је и почетак прекамбријума везан за настанак Земље.

Раздобље у коме се развијао живи свет, фанерозоик, диференциран је на три ере палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба), а међе између њих представљају крупне промене у живом свету које су се десиле у геолошкој историји (нагли процват живота, масовна изумирања).

Геолошке ере

Ера у геологији представља елемент поделе геолошког времена којим се врши подела еона.

Девон (периода)

Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359,2 милиона година. Назив је добила према истоименој грофовији у Уједињеном Краљевству где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.

Европа

Европа (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”), шести је континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим природним прираштајем (11‰).Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио Евроазије. Састоји се од 51 земаља и излази на: Сјеверни ледени океан на сјеверу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододјелницом Уралских и Кавкавских планина, ријеком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели. Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.

Површина овог континента је око 10.500.000 km2 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, Русија је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно Античка Грчка, мјесто је настанка Западне културе. Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промјена у западној Европи, евентуално и широм свијета. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у свјетској популацији био 25%. Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мјери довело до краја доминације западне Европе у свјетским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то мјесто. Током Хладног рата, Европа је била подјељена дуж Гвоздене завјесе између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.

Камбријум

Камбријум је прва и најстарија периода у палеозоику, према постојећој геохронологији почела је свој развој пре 570 милона година, а завршила се пре око 510 милиона година. Назив ове периоде потиче од римског назива Cambria за Велс. У камбријуму се први пут јављају животиње са скелетом, а своју доминацију започињу трилобити.

Карбон (периода)

Периода карбона је започео пре око 360 милиона година, након једне од највећих катастрофа која је довела до изумирања око 70% морских животиња. Припада палеозоику. Карбон представља веома важан период у развитку сувоземног начина живота — током њега развила се у потпуности шумска вегетација пречица и каламита, а до краја периоде постојали су већ сви раздели сувоземних биљака, што је омогућило диверзификиацију осталих сувоземних организама, као и успостављање комплекснијих еколошких односа.

Кенозоик

Кенозоик (од грчких речи kainos = нов, zoe = живот) је геолошка ера која је почела пре око 65 милиона година и траје и дан данас. Међа мезозоик - кенозоик обележена је масовним кредно-терцијарним изумирањем које је означило крај постојања диносауруса који су током мезозоика „владали“ Земљом.

Креда (периода)

Креда представља један од најважнијих периода геолошке хронологије, који обухвата време од краја јуре, пре 146 милиона година (Ma), до почетка палеоценске епохе, односно, терцијарске периоде (65,5 Ma). Крај креде такође дефинише међу између мезозојске и кенозојске ере.

Мезозоик

Мезозоик је једна од три геолошке ере фанерозојског еона. Подела времена на ере је почела са Ђованијем Ардуином у 18. веку, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа терцијар). Смештен између палеозоика и кенозоика, мезозоик значи „средње животиње“ на грчком: месо за средње и зоо за животиње. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.

Мезозоик је био време тектонске, климатске и еволуцијске активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до специјације и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових животињских врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.

Неоген

Неогенски период је јединица геолошког времена која се састоји од миоценске, плиоценске, плеистоценске и холоценска епохе. Неогенски период следи палеогенски период.

У прошлости су се изрази неогенски систем и систем горњег терцијара користили како би описали данашњи неогенски период.

Данас, међутим, постоји покрет међу геолозима (посебно морским геолозима специјализованим за неоген) да се садашњи геолошки период (квартар) укључи у неоген, док остали (посебно они специјализовани за геологију копна) инсистирају да квартар буде посебни период због другачијих налаза. Понешто збуњујућа терминологија и неслагање геолога о томе где треба повући хијерархијску међу је последица све финијег грануларитета, како се налази приближавају садашњости, и захваљујући томе што млађи Седиментарна налази обично представљају далеко већи извор података од оних старијих, те указују на далеко већи број облика околине. Делећи кенозојску еру на три (или два) периода (палеоген, неоген, квартар) уместо 7 Геолошке епохе|епоха]], периоде је нешто лакше упоредити са трајањем периода у мезозојској и палеозојској ери.

Ордовицијум

Ордовицијум је друга од шест геолошких периода палеозоикa, и обухвата време од пре око 488.3±1.7 до пре око 443.7±1,5 милиона година. Ордовицијуму претходи камбријумска периода a следи га силурска периода. Ова периода је добила име по велшком племену Ордовик (енгл. Ordovices), први ју је дефинисао Чарлс Лапворт 1879, да би разрешио расправу између његових следбеника Адама Сеџвика и Родерика Мурчинсона, који су смештали исте наслаге стена северног Велса у камбријум и силур, респективно. Лапворт је препознао да је фосилна фауна из спорног стратума различита и од камбријумске и од силурске, и схватио да би те стене требало сместити у засебну геолошку периоду.

Силур

Силур је трећа од шест геолошких периода палеозоикa, која је трајала од краја Ордовицијума (пре око 443,7 ± 1,5 милиона година) до почетка Девона (пре око 416.0 ± 2,8 милиона година). Као и код осталих геолошких периода може се релативно прецизно одредити почетак и крај периоде, али за догађаје током периоде није познато потпуно прецизно време одигравања, тако да они могу да варирају у распону од неколико милиона година. Најбитнији догађај за Силур је масовно изумирање на самом почетку ове периоде када је око 60% морских врста нестало.

Тријас

Тријас је геолошка периода која обухвата време од око пре 245 до око пре 202 милиона година. Као прва периода мезозоика, тријас се јавља након перма, а пре јуре. И почетак и крај тријаса су обележени масовним изумирањем. Масовно изумирање којим је завршен период тријаса је однедавно јасније детерминисано, али, слично као и с многим другим геолошким периодама, наслаге стена које одређују почетак и крај су јасно идентификоване, док почетак и крај сваке периоде варира за неколико милиона година.

Карактеристичне наслаге тријаса су црвени пешчари и евапорати који сугеришу постојање топле и суве климе. Нема никаквих доказа о глацијацији; по ономе што се може закључити, није било леденог покрова нигде на копну. Суперконтинент Пангеа се почео раздвајати током тријаса, али се још није распао; ипак су забележене прве поморске наслаге које сведоче о првом раседу, којим је раздвојен Њуџерси од Марока, те се датирају у касни тријас. Због ограничене обале суперконтиненталне масе, морске наслаге тријаса су релативно ретке у свету, упркос њиховом присутству у Западној Европи, где се тријас први пут проучавао. У Северној Америци, на пример, морске наслаге су ограничене на неколико локација у западном делу. Тако је стратиграфија тријаса углавном темељена на организмима који су живели у лагунама или високо-сланим стаништима, као Estheria ракови.

Током тријаса је и морски и копнени живот показао адаптивну радијацију која је почела од нагло осиромашене биосфере која је била последица пермско-тријаског изумирања. Корали групе hexacorallia су се први пут појавили. За прве цветњаче (Angiosperme) се верује да су еволуирале за време тријаса, исто као и први летећи кичмењаци, птеросаури.

Фанерозоик

Фанерозоик је најмлађи еон у геохронолошкој подели историје Земље. Рачуна се да је почео пре око 545 милиона година, а траје и данас. Фанерозоик је обележен богатством и разноврношћу биљног и животињског света.

Као почетак фанерозоика узето је време када су се први пут појавиле животиње са љуштуром.

Фанерозоик је подељен на три ере:

Палеозоик

Мезозоик

КенозоикПрва периода палеозоика назива се камбријум, па се по томе време пре фанерозоика назива прекамбријум.

Чилеанско-аргентински Анди

Чилеанско-аргентински Анди (шп. Cordillera Subtropical), такође познати и као Суптропски Анди, су део планинског венца Анда који се пружају између Централних и Јужних Анда, почев од Атакаме на северу, преко територија Аргентине и Чилеа до Патагоније на југу. Правац простирања је север-југ, тачније између 27° јгш и 40° јгш. Највиши врх налази се у Аргентини, а то је Аконкагва, висине 6.962 метара, што је уједно и највиша тачка целих Анда.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.