Падина (Ковачица)

Падина (свк. Padina) је насеље у Србији у општини Ковачица у Јужнобанатском округу. Налази се на ширем ободу Делиблатске пешчаре. Према попису из 2011. било је 5531 становника.

Падина
Padina, Slovak Evangelical church
Словачка евангелистичка црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовачица
Становништво
 — 2011.Пад 5531
 — густина106/км2
Географске карактеристике
Координате45°07′03″ СГШ; 20°43′23″ ИГД / 45.1175° СГШ; 20.723° ИГДКоординате: 45°07′03″ СГШ; 20°43′23″ ИГД / 45.1175° СГШ; 20.723° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина105 м
Површина54,1 км2
Падина на мапи Србије
Падина
Падина
Падина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26215
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Историја

Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке.

Kovacica mun
Мапа општине Ковачица

Пре него што су Словаци населили Падину 1806. године, на овом простору се налазило насеље са истим именом “Падина”. У овом насељу су најпре кратко живели Румуни насељеници сточари, а потом Словаци граничари. Још раније Падина је била пустара, на којој је стока пасла. И само име “Падина” је српског порекла, означава косину узвишења (дине). Али живот на овом простору није био лак, због дубоко постаљене подземне воде, и зато су се становници одселили.

У том периоду Војводина је припадала Аустрији и на том простору се налазила војна граница Османског царства. Падина је била основана као граничарско насеље са циљем да се ојача војна граница. Ситуација се на овом простору кроз први српски устанак против Османског царства 1804. године дестабилизовала. Војне власти Хабсбуршке монархије су морале брзо да реагују и одлучиле су да ојачају границу. Да би границу могли боље да контролишу одлучили су да Падину населе словачким, а Самош српским становништвом.

Војне власти су измериле 83 земљишта и саградиле мале куће од блата, како би ново становништво могло да се насели. Саграђене су биле и општинске зграде од квалитетног материјала. Тек после две године, Падина је могла да прими ново становништво, али под веома тешким условима. Словаци у Падину долазе у две групе. Прва група је дошла кад је Падина била основана, 1806. године, а друга 1808. године. Свака група се састојала од 80 породица. То су биле породице из жупанија Новохрадскеј, Пештианскеј и Гемерскеј. Само мањи број породица дошло је из жупанија Липтовскеј и Нитранскеј.

За другу групу Словака одговоран је био Мартин Хамалиар (први свештеник). Мартин Хамалиар је овај предлог дао надвојводи Лудвигу, који је био управник војне границе. Број становника није одговарао величини атара, те је било потребно населити још више становника. Надвојвода Лудвиг је обећао да ће ископати и саградити нове бунаре. Због тога је Хамалиар предложио да село добије име по надвојводи Лудвигу „Ludwigsdorf“ (Лудвигово село). Касније је то на мађарском језику било Лајошфалва. Ипак, становници су село звали Падина.

Teacher Jozef Šiffel photo
Учитељ Јозеф Шифел у учионици Словачке народне школе у Падини (1932)

Живот првих словачких породица није био нимало лак. Борили су се против недостатка воде и против пешчаних ветрова. На овом простору се налазила Делиблатска пешчара и због тога је било много пешчаних ветрова. У првим годинама од основања, становници Падине су стално имали проблема са недостатком воде. Један бунар није био довољан за пијаћу воду, те су становници морали да одлазе у Ковачицу по воду. Због тога су Падинци воду ценили и штедели. Како 1814. године још увек нису саграђени нови бунари, становници одлучују да напусте Падину. Власти војне границе то нису дозволиле. Захваљујући молби свештеника Јана Стехла, Падина је 1817. године добила пет бунара.

Када је укинута банатска војна граница пописано је 1873. године становништво. Тада је у "Лудвигсдорфу" (немачки назив за Падину) било 30 Шваба, три Србина и 3722 Словака. Укупно је у то време било у месту 3755 становника.[1]

Демографија

У насељу Падина живе 4442 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (36,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 2048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.309
1953. 5.654
1961. 6.197
1971. 6.362
1981. 6.367
1991. 6.076 5.941
2002. 5.760 6.009
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Словаци
  
5.575 96,78 %
Срби
  
55 0,95 %
Југословени
  
26 0,45 %
Роми
  
11 0,19 %
Чеси
  
4 0,06 %
Украјинци
  
3 0,05 %
Румуни
  
3 0,05 %
Македонци
  
3 0,05 %
Хрвати
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
Мађари
  
2 0,03 %
Црногорци
  
1 0,01 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
непознато
  
9 0,15 %

Знамените личности

Референце

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1873. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.