Оци

Оци или Очеви је српски празник који се слави прву недељу пред Божић. Тога дана, исто као и на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се дреше („одвезују“) поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица.

Ревија "Историја" у новембарском броју за 2014.г. нам доноси и податак како су Детинци, Материце и Оци прослављани почетком 20.века у Београду: "Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са "везивањем" препричавале по кафанама и на женским седељкама. На Детинце родитељи "везују" своју децу парчетом канапа, а потом се деца "дреше" поклонима.Вриска млађе деце у бежању пред родитељима је обавештавала кад се и код кога почињало. Наравно, обично би отац дао неку пару да се мајци купи поклон. Понеко дете би уштедело нешто од кусура из продавница, па би купило симболичан поклон. Важно је било показати пажњу. Деца без родитеља која су се сама старала о себи, а таквих није било мало на Дорћолу, увек су "случајно" пролазила поред кућа оних супружника који нису имали деце. Често су они баш те недеље излазили "послом" на улицу, правећи се да не хају за децу око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и почела би трка по улици,уз невиђену цику и вриску. Најчешће би најмлађи који не могу још довољно брзо да побегну први били ухваћени и "везани". Пошто нису имали чиме да се "откупе", поклоне су добијали ако свечано изјаве да су добри били целе године. Материце су биле већ озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена. Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да "везују крањицу" и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника. Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише "Кола српских сестара", којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци. На Очеве су се "дрешили" очеви, али без јавног "везивања", то је било само у кругу породице. И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи. Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, "као пример за углед другима".

Литература

  • Српске славе и верски обичаји; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић

Види још

Јероним Стридонски

Свети Јероним Стридонски (грч. Εὐσέβιος Σωφρόνιος Ἱερόνυμος), (лат. Eusebius Sophronius Hieronymus) је рођен (331. а умро је 420), познат је као преводилац Библије са старогрчког и хебрејског на латински језик. Тај превод, популарно назван Вулгата, био је званични библијски текст римокатоличке цркве до 1979. године када је објављена Неовулгата.

Јован Јерусалимски

Преподобни мученици Јован и други су хришћански светитељи. Били су из обитељи светог Саве Освећеног код Јерусалима. Овај славни манастир светог Саве Освећеног, посећиван и од светог Саве српског, и обдарен од неколико владара српских, и дан-данас постоји. Више пута нападан је од стране Арапа, пљачкан и пустошен, али увек је обнављан и до данас сачуван. У време царовања Константина и Ирине нападнут је од Арапа и опљачкан. Монаси нису хтели бежати него саветујући се са својим игуманом Томом рекли су: "Ми смо одбегли из света у ову пустињу ради љубави Христове, срамота је сад да бежимо из пустиње из страха од људи. Ако будемо убијени овде, бићемо убијени због наше љубави према Христу, због кога смо и дошли овде да живимо". - И тако одлучивши, дочекали су ненаоружани оружане Арапе. Арапи су неке од њих стрелама убили, а неке затворили у пећину светог Саве, па су наложили ватру на улазу и димом их угушили. И тако многи од њих су скончали као мученици Христа ради и преселе. Пострадали су пред Васкрс 796. године за време владавине цара Константина и Ирине и патријарха јерусалимског Илије.

Српска православна црква слави их 20. марта по црквеном, а 2. априла по грегоријанском календару.

Јован Златоусти

Свети Јован Златоусти (грчки Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, или Јован Антиохијски, Антиохија око 349 — Комана Понтска 407), најчувенији проповедник у историји Цркве, велики подвижник и реформатор. Био је патријарх Константинопоља (397—402), престонице тадашњег Источног римског царства, те је један од црквених научника.

Августин Хипонски

Аурелије Августин (лат. Aurelius Augustinus; Тагаста 13. новембар 354 — Хипон 28. август 430) био је епископ града Хипона у римској Африци и један од најзначајнијих теолога и филозофа на хришћанском западу. Његова дела су узвршила велики утицај на развој римокатоличке, а потом и протестантске теологије.

Иако је у младости био манихејац, касније се као хришћански епископ борио се против манихејаца, донатиста и пелагијанаца. За светитеља је проглашен на хришћанском западу, што је потом прихваћено и на хришћанском истоку, али уз извесне ограде које се односе на поједине Августинове теолошке ставове који су се показали као спорни са становишта хришћанског правоверја.

Атанасије Александријски

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296 год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се аријанство сузбије, a православље утврди. Он је писао Символ вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не све то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валенс; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен да се крије од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као Св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију, кога је он поштовао као свог духовног оца. Умро је 373 године.

Благовести

Благовести је празник који православна црква прославља 25. марта (7. априла). Спада у Богородичине празнике. То је дан када је анђео јавио Марији да ће родити Исуса.

Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (св. Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило,јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк 1, 28). Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја (Лк, ст. 30-33).

На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк, ст. 34), арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји (ст. 35). Пречиста Дјева покорно одговара:Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк, ст. 38).

Свети Оци из старих времена оставили су нам неколико предања везаних за овај разговор којим је отпочела историја спасења људског рода и обновљења твари. Између осталог, они веле да се Божји арханђео Гаврило појавио пред Пречистом Дјевом баш у тренутку када је читала познато место из Књиге пророка Исаије:Гле, девојка ће зачети и родиће сина (Ис. 7, 14). По истим тумачењима. Господ Исус Христос је васкрсао тридесет четири године касније, на исти датум на који се водио описани разговор Божјег изасланика и будуће Богородице. Зато се 25. март/7. април сматра за аутентични датум Васкрса, а ретки случајеви када се Васкрс поклопи са овим непокретним празником, зову се "Кириопасха".

Василије Велики

Свети Василије Велики (грч. Ἅγιος Βασίλειος ὁ Μέγας; око 329–379), познат као Василије из Цезареје, је био утицајни теолог и епископ Цезареје (Кесарије) у Кападокији (Мала Азија). Сматра се оснивачем општежитељне монашке традиције у источном хришћанству.

Убрзо након смрти проглашен је за светитеља: православна црква га слави 1. јануара, а римокатоличка 2. јануара. Василије Велики, његов брат Григорије Ниски и пријатељ Григорије Богослов се називају кападокијским црквеним оцима. Њихова мајка се слави као Света Емилија.

Григорије Богослов

Григорије Назијански (330—390), назван Григорије Богослов, био је цариградски архиепископ.

Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Велики и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.

„Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.”

Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха Македонија, који је учио о Духу светом (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.

Умро је 390. године

Иринеј Лионски

Иринеј Лионски (гр: Ειρηναίος) је био хришћански епископ у Лиону у 2. веку.

Рођен је око 140. године у граду Смирни у Малој Азији. Био је ученик епископа смирнског Поликарпа. Под непознатим околностима, напустио је Смирну и прво је отишао у Рим, а затим у Галију (данашњу Француску). За време владавине римског цара Марка Аурелија постао је свештеник цркве у граду Лиону, у Галији. Године 178, је изабран за епископа у Лиону, уместо епископа Потина који је мученички умро те године. Као епископ цркве борио се против гностика. Иринеј је бранио везу између Исусовог и јеврејског бога, у расправи са Маркионом који је тврдио да је Исусов бог различит од бога старог завета.За врема папе Виктора I помогао је у решавању проблема око празновања Ускрса.

Иринеј је такође био писац и велики учитељ цркве, међутим од њега су остала сачувана само два списа:

„Противу јереси“ или „Изобличење и оповргавање лажног гносиса“ и

„Изложење апостолске проповеди“.Време његове смрти је непознато. По сведочанству блаженог Јеронима Иринеј је умро мученички за време гоњења хришћана под римским царем Септимијем Севером. Црква га празнује као светитеља и мученика.

Кирил Александријски

Кирил Александријски (око 376 — 444.) је био архиепископ Александрије од 412. до 444.

Пореклом је био племић и близак сродник Теофила Александријског, патријарха александријског, после чије смрти је изабран за патријарха. Водио је три борбе за време живота: са јеретицима Новацијанима, са јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији.

Нектарије Цариградски

Нектарије Цариградски (грч. Νεκτάριος; умро 397) је био архиепископ Константинопоља од 381. до његове смрти 397. године. Био је родом из Тарса у Киликији и потицао из угледне породице. Временом је стекао углед у Константинопољу као претор.

Једногласно је изабран за архиепископа цариградског након светог Григорија Богослова, од стране Светих Отаца Другог Васељенског Сабора 381. године. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Дао је значајан допринос у борби против аријанске и других јереси.

Умро је 397. године у време цара Теодосија. Након смрти наслиједио га је Јован Хризостом.

Православна црква прославља архиепископа Нектарија 11. октобра по јулијанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Ориген Адамантије

Ориген Адамантије (грч. Ὠριγένης Ἀδαμάντιος, Ōrigénēs Adamántios; рођен 185. у Александрији, умро 254. у Тиру), био је филозоф и богослов, аутор мноштва библијско-критичких, егзегетских, догматских, апологетских и поучних дела, а такође и проповеди и писама.

Православље

Православље (калк из грчке ријечи ὀρθοδοξία, која долази од ὀρθός / исправано или правилно и δόξα / учење, мишљење или слава) представља хришћанство у свом изворном и правоверном облику. Појам православља се односи на целокупно правоверно хришћанство, које почива на Светом писму и Светом предању, односно на апостолској вјери и одлукама седам васељенских сабора. Православни хришћани исповедају изворни Никејско-цариградски симбол вјере. Православље је оличено у постојању Православне цркве, под којом се подразумијева заједница аутокефалних помјесних цркава, које су у пуном међусобном јединству. Православна црква се сматра јединственом, светом, саборном и апостолском црквом, коју је основао Исус Христос у Јерусалиму и која је након Васкрсења и Вазнесења Господњег примила благодат Духа светога на дан Педесетнице.

Слободан Селенић

Слободан Селенић (Пакрац, 7. јун 1933 — Београд, 27. октобар 1995) је био српски писац и критичар, писао је романе, драме и позоришну критику. Био је дописни члан САНУ и добитник многих награда, између осталих НИН-ове награде 1980. године за роман Пријатељи. Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности где је предавао драматургију 20. века.

По његовом истоименом роману и сценарију, 1995. је снимљен филм Убиство с предумишљајем. Наредне 1996. године снимљен је филм Очеви и оци.

У неколико својих романа (Тимор мортис, Писмо глава, Очеви и оци, Убиство с предумишљајем), прати токове самоспознаје и опстанка једне иманентно трагичне културе.

Схоластика

Схоластика (од грч. σχολεῖον — доколица; лат. schola — школа) средњовековна је хришћанска филозофија, упражњавана у црквеним и манастирским школама и раним европским универзитетима.

Филозофија је сматрана ,,слушкињом теологије јер није имала задатак да трага за истином, већ само да објасни и потврди осоновне верске догме садржане у Библији и другим црквеним књигама.

Иако се овај термин често користи за означавање доктринарних становишта за која се тврди да су била доминантна у средњем веку, схоластика, у ствари, има слободније и шире значење. Овај термин би се могао адекватније применити на један филозофски покрет својствен нарочито (иако не искључиво) средњовековним школама и универзитетима од 12. до раног 16. века, карактеристичан како по методу тако и по садржају. По методу, изразитим наглашавањем систематизовања знања и строгом употребом логике у проналажењу прихватљивог становишта међу супарничким ауторитетима; по садржају, сталним настојањем да се филозофско рационално расуђивање примени не само на логику, епистемологију, етику, природну науку и метафизику, него исто тако и на она основна хришћанска уверења која се не темеље на разуму, него на откривењу Светог писма.

Схоластика има посебан однос према теологији, јер поставља захтев да филозофија објасни верске догме и приведе човека разумевању објављених и прихваћених истина. Њен циљ није наћи истину, него схватити и оправдати већ предану, објављену истину. Аргументација се углавном позива на ауторитете традиције (Библија, свети оци, а посебно Аристотел, кога је називан Филозоф).

Уз сколастику се развија и мистика, која није усмерена на питање верске заједнице, већ настоји интуитивном спознајом појединца водити једности и љубави с богом.

Теологија

Теологија (грч. Θεος [Theos] — „Бог“ и λογος [logos] — „наука“) или богословље/богословија је учење о боговима или Богу.

Теофан Исповедник

Теофан Исповедник (грч. Θεοφανής, лат. Theophanes Confessor, 758. или 760–817) је био византијски духовник, летописац и заштитник поштовања икона.

Српска православна црква слави га 12. марта по црквеном, а 25. марта по грегоријанском календару.

Хришћанска филозофија

Хришћанска филозофија је филозофија која полази од хришћанских верских догми, односно од објављених истина вере, као својих претпоставки.Хришћанска филозофија се понавише бави питањима Светог Тројства (односом Бога Оца, Сина и Духа), човековим односом с Богом, односом вере и ума, проблемима слободе воље, греха, казне, предодређења, милости, искупљења, спасења и васкрсења.

Црквени оци

Црквеним оцима се називају утицајни теолози ранохришћанске цркве. Наука црквених отаца се назива патристика. Они који су писали на грчком се називају источни црквени оци док се они који су писали на латинском називају западни црквени оци.

Источни црквени оци су Иринеј Лионски, Игњатије Антиохијски, Климент Александријски, Ориген, Атанасије Велики, Јован Златоусти и три кападокијска оца: Василије Велики, Григорије Ниски и Григорије Богослов.

Западни црквени оци су Тертулијан, Гргур Велики, свети Августин, свети Амвросије Медиолански, Јероним Стридонски.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.