Острво Буве

Буве (франц. Bouvet) је ненасељено вулканско острво у јужном делу Атлантског океана које припада Норвешкој. Налази се југозападно од Рта добре наде и сматра се једним од најудаљенијих острва на свету. Најближе копно је Земља краљице Мод на Антарктику удаљено је 1600 km. Површина му је 58 km². 93% острва је прекривено ледницима. Највиши врх је Овалтопен (Ovaltoppen) са 780 m.

Bouvet Map
Мапа острва Буве
Bouvet island 0
Југоисточна страна острва Буве, 1898

Историја

Острво је 1. јануара 1739. открио француз Жан Буве (Jean-Baptiste Charles de Lozier-Bouvet), које је по њему и добило име. Бувеово откриће је само констатовало и фиксирало копно на том делу, али пошто га није опловио није се знало да ли се ради о острву или делу неког континента.

Тек 1808. енглез Џејмс Линдсај (James Lindsay), капетан китоловца Svan био је први морепловац који је тачно забележио положај острва. И он није пристајао на острво.

Прво успешно искрцавање на острво извршио је децембра 1822. Бењамин Морел, капетан брода за лов на фоке Wasp, када је пристао бродом да ухвати неколико фока.

Енглески капетан Џорџ Норис (George Norris) заповедник китоловаца Sprightty' и Lively искрцао се на острво, дао му име Острво Ливерпул и преузео га у корист британске круне.

Дужи боравак на острву десио се 1927. када је норвешка посада боравила на острву месец дана и дала му је име Bouvetøya (Буве на норвешком). Године 1928. Британија се одрекла свог права на острво у корист Норвешке.

Острво Буве и његове територијалне воде су проглашени природним резерватом 1971.

Норвешка је 1977. ту поставила аутоматску метеролошку станицу.

1. јануар

1. јануар је први дан календарске године у јулијанском и у Грегоријанском календару. Овде се календарска година односи на редослед којим су месеци приказани, од јануара до децембра. Први дан средњовековне јулијанске године је био обично неки други дан, а не 1. јануар. Овај дан је усвојен као први дан јулијанске године од стране свих западноевропских земаља изузев Енглеске између 1450. и 1600. године. Грегоријански календар објављен 1582. године није одређивао да 1. јануар буде Новогодишњи дан, нити први дан своје бројане године. Иако је Енглеска почињала своју бројану годину 25. марта (Дан даме или Дан објављивања), између 13. века и 1752, 1. јануар се називао Новогодишњи дан, и био је, са Божићем и повремено Дванаестом ноћи, празник када су се размењивали поклони. Остаје још 364 дана у години (365 у преступним).

1739

1739. је била проста година.

Јужна хемисфера

Јужна хемисфера представља ону половину Земљине кугле која се налази јужно од екватора — ријеч „хемисфера“ у грчком језику значи дословно „полулопта“.

На јужној хемисфери се налази пет континената (Антарктик, Аустралија, већи дио Јужне Америке, дио Африке и Азије), и четири океана (дио Атлантског океана, Индијски океан, већи дио Тихог океана, и Јужни океан).

Буве (вишезначна одредница)

Буве је појам који може да се односи на:

Буве или бухе - ред бескрилних инсеката;

Буве (острво) - ненасељено вулканско острво у јужном делу Атлантског океана;Личности:

Жан Батист Шарл Буве де Лозје (1705—1786)- француски морепловац и истраживач, открио острво Буве, био гувернер Маскаренских острва;

Франсоа Жозеф Буве (1753—1832)- француски адмирал, учесник Револуције и Наполеонових ратова;

Буве - име неколико бродова, у част адмирала Франсоа Бувеа;

Густав Буве - француски анархист;

Петер Буве - холандски фудбалски тренер;

Веделово море

Веделово море је рубно море Јужног океана уз обалу Антарктика. Обухвата 8 245 000 км². Са севера га окружују Јужна Шетландска острва, Јужна Оркнијска острва, Јужна Сандвичка острва о острво Буве, са запада и југозапада Антарктичко полуострво, а са југа и југоистока Антарктичко копно. Највећа дубина је 5148 м. Просечна годишња температура површинског слоја воде нижа је од 0 °C, а у дубинама се повећава. Салинитет је мањи од 34‰. Уз копнену обалу пружа се Веделова и Филчнерова (Filchner) ледена баријера. Веделово море обилује китовима, фокама и пингвинима. Открио га је Енглез Џејмс Ведел (James Weddell) 1823. године, по коме је и добило име.

ГОСТ 7.67

ГОСТ 7.67 или ISO 3166-88 је ГОСТ стандард за кодове држава.

Стандард дефинише називе држава на руском и енглеском језику, ћириличне трословне кодове држава, латиничне трословне и двословне кодове држава као и троцифрене бројчане кодове држава. Последње три групе кодова су у потпуности усклађене са ISO 3166 стандардом (међутим, у пракси, разлике могу настати због измена у ISO 3166 стандарду које још нису пренете у ГОСТ, као што је случај нпр. са трословним латиничним кодом за Румунију ROM, који је измењен у ROU).

Историја Норвешке

Историја Норвешке је историја краљевине Норвешке и подручјка која представљају данашњу Норвешку.

Норвешка

Норвешка (норв. Norge или Noreg), званично Краљевина Норвешка (норв. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg), држава је Нордијске регије Северне Европе која обухвата западни део Скандинавског полуострва, као и острво Јан Мајен те арктичко острвље Свалбард. Ову земљу површине 385.207 квадратна километра настањује 5,2 милиона становника и једна је од најређе насељених држава на свету (најређе је насељена држава Европе). Главни град Норвешке је Осло. Највећи део земље граничи са Шведском на истоку, док најсевернија регија граничи с Финском на југу и Русијом на истоку. Дугачка разуђена норвешка обала дуж северног Атлантика и уз Баренцово море позната је по фјордовима, а сама територија државе има издужен облик. Крајњи југ од Данске раздваја мореуз Скагерак.

По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору. Данас је Норвешка по БДП-у по глави становника шеста најбогатија држава, с највишим индексом хуманог развоја на свету. Пети је највећи извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Током Велике рецесије (2007—2010), норвешка круна се показала једном од најстабилнијих светских валута.

Норвешка обилује нафтом, природним гасом, хидроенергијом, шумама и минералима, а 2006. је била други највећи извозник морских плодова (након Кине). Друге важне гране индустрије укључују транспорт, прераду хране, бродоградњу, металургију, хемијску индустрију, рударство те дрвну и папирну индустрију. Норвешка негује скандинавски друштвени модел с универзалном здравственом заштитом, субвенци­онисаним високим образовањем и опсежним системом друштвеног осигурања. Била је највише рангирана држава света по људском развојном индексу од 2001. до 2007. те поново од 2009. године до данас. Године 2007. је оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.

По уређењу је уставна монархија и парламентарна демократија на челу с поглаваром краљем Харалдом V и премијерком Ерном Солберг. Унитарна је држава с административном поделом на два нивоа: окружном (fylker) и општинском (kommuner). Народ Сами ужива одређен степен самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима. Иако је норвешки народ двапут на референдумима одбио улазак своје државе у Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН (неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) те земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица ЕЕП, СТО и ОЕСР.

Списак временских зона

Попис временских зона направљен је у складу са UTC.

Регије означене звездицом (*) имају летње рачунање времена, тј. лети додају 1 сат, а са две звездице (**) регије на јужној хемисфери (додају 1 сат током зиме на северној хемисфери).

Напомена: Неке регије имају временску разлику од 24 сата: имају исто доба дана, али разликују се за читав један дан.

Две крајње временске зоне разликују се чак 25 сати, па се током једног сата дневно датум разликује за 2 дана.

Уз неке зоне су дати њихови познатији називи на енглеском (у Северној Америци, Европи, итд).

Уколико је чланак неажуран консултовати мапе временских зона и распрострањеност летњег рачунања времена.

Списак политичких и географских тела по површини

У ову листу су укључени свет и океани (позиције број: 1,2,3,4,5,7), Антарктик (позиција број 8), Острва Спретли (на која права полаже више земаља; позиција број 256) и 259 држава и зависних територија које су излистане на горњој листи.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Хронолошки преглед открића Антарктика

1739 – Француз Жан Буве (Jean-Baptiste Charles de Lozier-Bouvet) открива на рубу Антарктика острво које је после по њему добило име - Острво Буве

1772 – Француз Ив Кергелен (Yves Joseph de Kerguelen de Tremalec) открива острво које по њему добија име Кергелен

1772 – 1775 – Енглески морепловац, Џејмс Кук, који је извео три пловидбе око Света, изводи другу пловидбу у потрази за Јужним континентом. Два пута прелази преко поларног круга и открива острва Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва

1819 – Вилијам Смит (William Smith) открива Јужна Шетландска острва.

1819 – 1821 – Антарктичко копно први пут су угледали Фадеј Фадејевич Белингсхаузен (1778-1852) и Михаил Петрович Лазарев (1788-1851). 1819. креће прва Руска антарктичка експедиција са два брода: „Восток“ чији је командир био Белингсхаузен и „Мирниј“ чији је командир био Лазарев. Циљ ове експедиције је био истраживање јужне приполарне области. Бродови су 28.01.1820. године доспели до обала раније непознатог континента. Тај дан се узима за дан открића Антарктика. У октобру 1820. године експедиција се поново усмерила ка Антарктику. Бродови су обишли Антарктик са стране Тихог океана. Открили су острва Петра I, Шишкова, Мордвинова, Земља Александра I, тачније су одређене координате раније откривених острва. Белингсхаузен је опловио Антаркик, пресекао шест пута Јужни поларни круг, доказавши тиме релативну безбедност пловидбе у антарктичким водама. Његово име носи море у Тихом океану, ледник на Источној Антарктиди, рт на Јужном Сахалину и острво у архипелагу Туамоту.

1821 – капетан Џорџ Пауел (Capt. George Powell) открива групу острва Јужна Оркнијска острва

1823 – Енглез Џејмс Ведел (James Weddell) открива море које је по њему добило име Веделово море

1832 – Енглез Џон Биско (John Biscoe) открива Грахамову земљу

1839 – 1843 – Џејмс Кларк Рос (1800-1862), енглески морепловац и поларни истраживач, предводио је експедицију на Антарктику са циљем да се тачно одреде координате Јужног магнетног пола које је претходно теоретски одредио немачки математичар Карл Фридрих Гаус. Са два брода се упутио у Тасманију одакле је 1840-1843 извео три пловидбе ка Антарктику. Открио је део континента Антарктика – Викторијину земљу, море и ледену баријеру (касније названи његовим именом), вулкане Еребус и Терор (имена његових бродова). Одредио је положај Јужног магнетног пола, на 300km од обале Викторијине земље. Године 1841. искрцао се на Антарктик у намери да досегне Јужни географски пол. Успео је да пређе Јужни географски поларник и стиже до паралеле 78° али је био принуђен да се врати. Написао је књигу „Путовања ради открића и истраживања у јужним и антарктичким морима“

1840 – Жил Димон д'Ирвил открива Аделину земљу

1840 – Чарлс Вилкс открива Вилксову земљу

1895 – први пут су ступили на антарктичко копно Кристен Кристенсен (Christen Christensen) и Карстенс Борчгревинк (Carstens Borchgrevink) (1864-1934). Борчгревинк, норвешки путник и природњак, плови између 1894-1895 антарктичким водама на китоловцу „Антарктик“. Године 1895 први се у историји истраживања Антарктиде искрцао на континент у рејону Рт-а Адер. Том приликом се уверио да се и у тако суровим условима лети јавља биљни свет (маховина). Први је презимио на Антарктику, на Рт-у Адер, где је вршио систематска метереолошка истраживања. Затим је бродом запловио Росовим морем, достигао Ледену Росову баријеру успео се на њу и на скијама и санкама продро на југ до рекордне ширине од 78°50’. Доказао је пловност Росовим морем лети, и могућност да Росовим морем продре далеко у дубину континента. Своје путовање је описао 1900. године у књизи „Ка Јужном полу“.

1897-1899 – Белгијска експедиција Belgica прва је провела зиму на леду испред Грахамове земље

1901-1905 – Рубне делове Антарктика истражују експедиције:

немачка Gauss под вођством Ериха фон Дригалског

енглеска Discovery под вођством Роберта Фалкона Скота

шведска под вођством Ота Норденскјолда (Otto Nordenskiöld)

шкотска Scotia под вођством Вилијама Спирса Бруса (William Speirs Bruce)

француска под вођством Жан-Батист Шаркоа (Jean-Baptiste Charcot)

1908-1909 – Шеклтонова експедиција на Антарктику стиже до 28°23’ ј. г. ш. и успева да одреди Јужни магнетни пол

1909 – Џон Кинг Дејвис и Даглас Мосон допиру до Јужног магнетног пола Земље

1911-1912 – Роалд Амундсен (1872-1928) путује на броду „Фрам“ с циљем открића Јужног пола. Јануара 1911. године се искрцао на Росову ледену баријеру и одатле се са четворицом сапутника упутио у дубину Антарктика. Први је стигао на Јужни пол, 14. децембра 1911, престигавши експедицију Р. Ф. Скота за месец дана. На Антарктику је открио планине Мод.

1928-1929 – Џорџ Хјубер Вилкинс (George Hubert Wilkins) (1888-1958), аустралијски поларни истраживач, покушао је да прелети Антарктик авионом, али је због лоших временских услова морао одустати, ограничивши се на неколико истраживачких летова. Његово име носи ледник на Антарктику.

1928-1947 – Четири антарктичке експедиције Ричарда Берда. 1929. године први лет авионом од зимовалишта Little America на Росовој баријери до Јужног пола и натраг.

1935 – Линколн Елсворт (Lincoln Ellsworth) лети преко Западног Антарктика од Веделовог до Росовог мора.

1955 – Подижу се специјалне станице за истрживање Антарктика у оквиру Међународне геофизичке године (1957 - 1958). На западној обали постављена је главна истраживачка база Little America, а на источној совјетска станица Мирни.

1957 – Совјетска експедиција допире до магнетног пола земље и подиже станицу Восток

1958 – Новозеландска експедиција под вођством Едмунда Хиларија долази 03.01. из Росовог мора до Јужног географског пола. Нешто касније 20.01. долази до пола британска експедиција из Веделовог мора. Руска експедиција подиже у близини пола станицу Совјетска.

1959 – Совјетска експедиција долази до Јужног пола из станице Мирни преко станица Комсомолска и Восток.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.