Осма седница ЦК СКС

Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије одржана је 23. и 24. септембра 1987. године. Седницом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС, Слободан Милошевић. На тој седници, огромном већином гласова, разрешен је чланства у ЦК СК Србије Драгиша Павловић, тадашњи председник београдске партијске организације.

Ова седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића.[1] Осму седницу многи сматрају уводом у каснији ратни сукоб у СФР Југославији 1991. године, који ће поред великог броја жртава и разарања довести и до стварања нових независних држава.[1][2]

Позадина

Услед нараслих међунационалних тензија између Албанаца и Срба, тадашњи председник Савеза комуниста Србије, Слободан Милошевић је у априлу 1987. године отпутовао на Косово и Метохију да посредује у спору. Уместо тога, он се ставио на страну Срба, тада је дао своју чувену изјаву „Нико не сме да вас бије!“ која је још више погоршала ситуацију. Након убиства војника ЈНА у Параћину, које је починио Албанац Азиз Кељменди, у српским медијима почела је кампања против Албанаца, и тврдило се да је ово злочин уперен против Југославије. Драгиша Павловић је, 11. септембра, рекао да се ситуација на Косову и Метохији не може поправити „олако обећаном брзином“, нити ванредним стањем. Једина прихватљива позиција с које се може решавати проблем Косова, јесте позиција СКЈ, а не нека популистичка или националистичка позиција.

Неуравнотежене речи само стварају хистерично расположење које чини ствари само лошијима, а не решава проблем. Простор за решење косовског проблема сада је тако сужен да и најмања грешка може бити трагична за Србе и Црногорце, за српски народ и целокупну стабилност у Југославији. ... Ситуација на Косову, која се не побољшава жељеном и обећаном брзином, ствара опасну атмосферу где свака реч изговорена против српског национализма је схваћена као национализам. Страствене речи могу донети само ватру.

17. септембра, на седници београдске партијске организације, Павловић је критиковао националистичке појаве и поставио питање: може ли се национализам испровоцирати у некоме коме не постоји?

Након ових говора, дневни лист „Политика Експрес“ напао је Павловића и поставио питање: на кога се односи Павловићева критика 'олако обећане брзине'? У образложењу је наведено да је то обећање дао сам ЦК СК Србије, па је закључено да Павловић напада Централни комитет.

Осмој седници присуствовао је и тадашњи председник Председништва Србије, Иван Стамболић, који је у децембру исте године разрешен своје дужности.

Епилог

Убрзно након осме седнице уследила је и смена Ивана Стамболића а касније и функционера у Војводини, Косову и Црној Гори овај процес тада је назван Антибирократска револуција. Из данашње преспективе на осму седницу се гледа као догађај који је одредио правац у коме ће ићи Србија у следећих 13 година и запечатио судбину СФР Југославије и Срба на Косову.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Zbornik "Osma sednica CK SKS", Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Osma sednica - da li je moglo biti drugacije? Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 27, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

Антибирократска револуција

Антибирократска револуција, познатија и као Јогурт револуција, био је период српске историје који је отпочео 8. седницом Централног комитета Савеза комуниста Србије 1987. године, а завршио се почетком 1989. кадровским сменама које су омогућиле ограничење аутономије српских покрајина и превласт Србије у савезним органима власти. Ово раздобље је обележено серијом митинга током лета и јесени 1988. године, помоћу којих је председник ЦК СК Србије Слободан Милошевић срушио покрајинске власти Војводине и Косова и републичке власти Црне Горе, на њихово место поставивши своје присталице. До 1989. године Србија је стекла контролу над 4 од 8 гласова у федералном председништву и контролу над Савезом комуниста Југославије.Основна својства антибирократске револуције су организована масовна окупљања која су се приказивала као спонтана, са паролама које су најављивале наредне акције политичке врхушке, и инструментализованим медијима, пре свега дневником Политика. Антибирократска револуција је представљала раскид комунистичким схватањем политике, пре свега са основним односом према национализму. Већ крајем 1988. Милошевић је социјалну терминологију заменио националном, а уместо радничке класе на политичку сцену ступа нација.

Иван Стамболић

Иван Стамболић (Брезова код Ивањице, 5. новембар 1936 — Фрушка гора, 25. август 2000) је био српски политичар, високи функционер Савеза комуниста Србије и председник Председништва Србије у доба Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Стамболић је био политички ментор Слободана Милошевића и великим делом je заслужан за његов успон на власт. Наиме, Милошевић је током каријере углавном наслеђивао Ивана Стамболића на упражњеним функцијама. Након разлаза са Милошевићем због национализма крајем 1980-их Стамболић постаје један од његових највећих супарника.

Стамболић је упамћен као велики заговорник компромиса и међуетничке толеранције. У августу 2000. године отели су га и убили припадници ЈСО-а, највероватније по наређењу Милошевића.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.